Igre 
Javni dug Srbije dostigao 55 odsto BDP - sme li država da nastavi da se zadužuje ovim tempom
Komentari09/06/2021
-06:55
Javni dug Srbije je prema zvaničnim podacima krajem aprila ove godine dostigao 55 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP). Zemlje širom sveta su se u godini pandemije zaduživale i davale pakete pomoći građanima i privredi i Srbija u tom slučaju nije bila izuzetak. Ima li Srbija problem i sme li da nastavi da se zadužuje ovim tempom?
Sadašnji dug bi, prema proceni određenih ekonomista, mogao samo da raste. Rebalansom budžeta za ovu godinu predviđeno je da se Srbija zaduži dodatnih 2,5 milijarde evra. Ekonomisti procenjuju da bi time dug mogao da dođe na oko 30 milijardi evra, odnosno 60 odsto srpskog BDP.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić za Euronews Srbija kaže da nivo javnog duga još nije na nivou koji bi bio zabrinjavajući i gde bi upozoravao na rizik od krize javnog duga.
"Srbija se tokom ove godine zaduživala po kamatnim stopama između jedan i jedan i po posto, što su istorijski najniže kamatne stope po kojima smo se mi zaduživali, isključujući neke dugove koje smo dobili posle 2000. godine po IDA uslovima, kao jedna od manje razvijenih zemalja u tom periodu. Međutim, ono što bi trebalo imati u vidu je da kamatne stope ni u svetu neće ostati verovatno trajno na tako niskom nivou. Javni dug treba da bude održiv i kada se kamatne stope povećaju", napominje profesor Milojko Arsić.
Glavno pitanje, za šta se uzima kredit
Najniži javni dug Srbija je imala 2008. godine, pre krize, 26,8 odsto, da bi 2015 godine dostigao rekordnih 70 odsto BDP. U poslednjih pet godina, javni dug Srbije kreće se od 52 do 57 odsto BDP. Kritičari smatraju da će i naša deca i unuci plaćati državne dugove. Za ekonomiste, pravo pitanje je, zašta se krediti uzimajuju. Zaduživanje za infrastrukturu ili investicije u tehologiju zovu "dobrim dugom koji se lako vraća".
Euronews Serbia
Profesor Jurij Bajec smatra da bi javni dug koji bi se kretao između 50 i 55 odsto bio prava mera za Srbiju i napominje da ne bi trebalo da bude više od toga.
"S druge strane, ako uzimate dug da biste ga potrošili samo kroz ličnu potrošnju, da sve pare odu, na primer, na veće plate u javnom sektoru ili da se često daju neka davanja koja opet često idu u ličnu potrošnju, to će se potrošiti, a dalje nekog dugoročnog efekta nema", obajšnjava profesor Bajec.
Povezane vesti
O javnom dugu Srbije govorili su i gosti emisije Euronews Veče. Nikola Dragašević iz Narodne banke Srbije tvrdi da nema potrebe za zabrinutošću zbog visine javnog duga i da Vlada i Narodna banka ne dopuštaju da Srbija uđe u trend neodgovornog povećanja javnog duga.
Kako je rekao, neće se dozvoliti da on pređe 60 odsto BDP-a. prema njegovim rečima, fiskalna konsolidacija je pokazala koliko se odgovorno pristupa javnim finanasijama.
S druge strane, ekomonista Vladimir Vučković je ukazao da njega zabrinjavaju visina i trend rasta javnog duga.
"Stvar nije dramatična, ali treba biti oprezan. Mene i prošla i ova godina podsećaju na 2008. i 2009. godinu jer je tad izbila prethodna velika globalna kriza", poručio je Vučković.
On je dodao da ekonomska politika Srbije tada nije bila odgovorna.
Raste li rizik od kineskih kredita?
Kineski krediti važe za one koje je lako dobiti. U svetlu nedavnih događaja u Crnoj Gori, čiji dug Pekingu ugrožava javne finansije, nisu retka upozorenja na rizike preteranog zaduživanja kod kineskih kreditora.
"Mana zaduživanja kod Kineza je što su to često skuplji dugovi nego kod drugih i često su uslovljeni angažovanjem njihovih preduzeća u realizaciji javnih investicija u Srbiji tako da bi se to više moglo osporavati sa te strane, nego sa stanovišta da će nivo zaduženosti kod Kineza ugroziti održivost javnog duga Srbije" , kaže profesor Arsić.
Povezane vesti
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov smatra da kineski krediti nisu ništa problematičniji od drugih. Nije pitanje, kako kaže, gde se zadužiti već za šta.
"Nije sporno da će naša deca plaćati teret tih dugova, ali važno je da pored tih dugova deci ostavimo i sređenu infrastrukturu, moderne puteve, železnicu, zaštitu životne sredine i onda ni plaćanje tih kredita neće biti opterećenje, jer će naša deca imati veći životni standard. Mi vidimo i pozitivne, ali i negativne strane svih kreditora sa kojima Srbija sarađuje. Sa Kinom su to direktne pogodbe i sa manjkom transparentnosti, ali su jasno infrastrukturni krediti za izgradnju puteva i zaštitu životne sredine, koji nama trebaju", naveo je Altiparmakov.
I on dodaje da je pre svega, bitno za šta se zadužujemo. Ističe da nije ključno pitanje da li ćemo preći 60,5 odsto, već da se posle krize vratimo na putanju održivog budžeta, smanjenja javnog duga i da ga do 2024. vratimo na nivo od 55 odsto, koji bi se mogao smatrati primerenim za Srbiju. To je predviđeno fiskalnom strategijom i mi to i podržavamo.
Povezane vesti
Koliko smo daleko od rizičnog nivoa duga
Ekonomska novinarka Vesna Kostić komentarisala je za Euronews Srbija mere koje je Vlada Srbije sprovela, kao reakciju na kizu izazvanu epidemijom virusa korona.
"Ne mogu da kažem šta Vlada Srbije finansira iz kredita, a šta iz prihoda koje je prikupila u Srbiji. Za kredite je bitno šta se finansira sa njima. Ako se pozajmice uzimaju za infrastrtrukturu, železnicu, širokopojasni internet, za digitalizaciju poljoprivrede - to je dobro za zemlju, jer podiže produktivnost. Ne bi bilo dobro da se iz stranih kredita finansira potrošnja", smatra Kostić.
Ona napominje da retorika o nepovoljnim kinskim kreditima dolazi iz SAD, pošto oni, kako tvrdi, pokušavaju da umanje ugled Kine u svetu, pa kritikuju kredite u Africi i ovde.
Ekonomista Ivan Nikolić smatra da smo daleko od rizičnog nivoa javnog duga. On tvrdi da to možemo da vidimo i iz izveštaja međunarodnih finansijskih institucija koje najavljuju da bi vrlo brzo mogli da poprave kreditni rejting, odnosno da nas uvrste u zemlje koje imaju pozitivan kreditni rejting, što bi bilo prvi put u istoriji. To bi bio dokaz da je putanja našeg javnog duga održiva i da možemo da ga servisiramo.
Fiskalni savet je upozoravao da će zbog paketa državne pomoći građanima i privredi, koje se nastavlja, javni dug preći 60,5 odsto BDP, a Nikolić smatra da bi to moglo da se desi samo ukoliko bismo usporili sa rastom ekonomije, a prema najnovijim informacijama se to ne dešava, već imamo ubrzanje u prvom tromesečju rast BDP 1,7 odsto, potpuno neočekivano i iznenađujuće dobro.
Komentari (0)