Skup zahtev Amerike Srbiji: Koliko je realno da se Eskobarova očekivanja o smanjenju zavisnosti od ruskog gasa ostvare

Komentari

Autor: Zlatica Radović

07/03/2022

07:15

Skup zahtev Amerike Srbiji: Koliko je realno da se Eskobarova očekivanja o smanjenju zavisnosti od ruskog gasa ostvare - Copyright EPA/JOHN RANDERIS, AP/Petr David Josek, Matthias Rietschel, Frank Hormann

veličina teksta

Aa Aa

Rat u Ukrajini ponovo je stavio u prvi plan temu snabdevanja Evrope gasom. Različita su mišljenja o tome šta bi bila alternativa za ruski gas, ali su stručnjaci jedinstveni u oceni da nema brzih rešenja. Iz Rusije u Evropu godišnje stiže 160 milijardi kubnih metara gasa, što je 40 odsto ukupnog uvoza potrebnog za snabdevanje, a ta činjenica primorala je Evropu da razmišlja o alternativnim energetskim izvorima. EU priprema mere za smanjenje oslanjanja na rusku energiju, a glavni zadatak na koji pokušavaju da odgovore vlasti evropskih država je šta bi se desilo da Rusija "zavrne" dotok gasa. Veliki izazovi su i pred Srbijom.

Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Gabrijel Eskobar nedavno je izjavio da su SAD, što se tiče pitanja energetske bezbednosti, "podstakle Srbiju da razmotri alternative ruskom gasu, uključujući obnovljive izvore energije i tečni prirodni gas". Za sagovornike Euronews Srbija, međutim, reč je o političkoj poruci koja se ne čuje prvi put. Ipak, za mogućnost da se Srbija odrekne ruskog gasa i okrene američkom tečnom prirodnom gasu (LNG) i obnovljivim izvorima energije, ukazuju da nije lako ostvarljiva, pogotovo u bliskoj budućnosti.

Zašto? Odgovor na to pitanje pre svega tiče se nedostatka alternativa ruskom gasu, ne samo za Srbiju, več za čitavu Evropu, a iako neki obrisi alternativnih rešenja i sada postoje, oni nisu dovoljni da se pokriju sve potrebe.

Šta je zapravo poručio Eskobar? On je, naime, u svom obraćanju podkomitetu za inostrane poslove američkog Senata rekao da bi, "ako SAD uspeju da smanje udeo ruskog gasa na Zapadnom Balkanu, rezultat bio stvaranje velikih privrednih mogućnosti za američke energetske kompanije u smislu kretanja regiona ka više obnovljivim energetskim izvorima".

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković za Euronews Srbija kaže da svako ko kupuje, želi što veći broj dobavljača i da bi za Srbiju bilo dobro da ima više pravaca snabdevanja, ali da je geografski položaj Srbije i cele Evrope takav da zavisimo od gasa iz Rusije, jer on jedini može kopnenim putem da stigne do naše zemlje. Osim toga, tečni gas bi nas koštao 1,6 puta skuplje, jer je tehnologija njegovog vađenja i prevoza drugačija, a ne postoji ni infrastruktura kojom bi mogao da se transportuje u našu zemlju.

"Mi preko Rusije ne dobijamo samo gas iz te zemlje, kao ni Evropa, već je oko 30 odsto tog gasa iz Azerbejdžana, Kazahstana, Uzbekistana i Turkmenistana. Evropa godišnje troši oko 300 milijardi kubika gasa, a iz Rusije dolazi 200 milijardi", kaže Zdravković.

On ističe da diverzifikaciju snabdevanja gasom, kako preporučuje američka administracija, u ovom trenutku nije moguće sprovesti.

I predsednik Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić smatra da u narednih 15 godina za nas neće biti na tržištu drugog gasa, osim ruskog.

"Nemoguće je da naši potrošači ruski gas zamene nekim drugim, jer ga jednostavno iz drugih izvora nema dovoljno, niti postoji trasa kojom bi stizao. Eskobar može to da priča i predlaže, ali smo mi u problemu ako ga zaista i shvatimo ozbiljno, jer je to trenutno neizvodljivo. Najbolje bi bilo da postoji deset ponuđača i pravaca snabdevanja, pa da možemo da se dogovaramo i da obaramo cenu, ali to ne postoji i jedino što imamo je ruski gas", ističe Vuletić.

Energetska zajednica: Ima nekoliko opcija

Direktor Sekretarijata Energetske zajednice zemalja Jugoistočne Evrope, Artur Lorkovski, međutim smatra da Srbija već sada ima nekoliko opcija da obezbedi gas na regionalnim tržištima. Lorkovski je rekao da Transjadranski gasovod - TAP (Trans Adriatic Pipeline), koji povezuje Grčku, Albaniju i Italiju preko Jadranskog mora, želi da proširi svoje kapacitete, ali da traži da Srbija i drugi pokažu interesovanje.

On je tako odgovorio na pitanje novinara kako komentariše to što je Srbija nedavno počela gradnju gasovoda Niš - Dimitrovgrad u nadi da će tim pravcem dobijati i azerbejdžanski gas i tečni prirodni gas iz Aleksandropolisa, ali da Srbija nije predviđena za isporuku gasa iz gasovoda TAP.

"LNG iz Grčke je već tu, a Srbija bi mogla, ako bi tačka gasne interkonekcije Horgoš između Srbije i Mađarske bila otvorena za druge da rezervišu njene kapacitete, da kupuje gas iz centralnoevropskih gasnih čvorišta. Kao što sam rekao - pošto rat u Ukrajini dalje eksalira, moj savet bi bio da se ozbiljno istraže alternative ruskom gasu u kombinaciji sa istinskim reformama tržišta", rekao je novi direktor Sekretarijata Energetske zajednice za Politiku.

On je napomenuo da je poslednjih nekoliko meseci situacija na svetkim energetskim tržištima, posebno u Evropi, opisivana kao "savršena oluja" koju je pogoršala, kako je rekao, ruska invazija na Ukrajinu.

Takođe, kaže da je kovid odložio nova ulaganja u infrastrukturu i neočekivano je povećana potražnja za energijom pošto je pandemija počela da zatiče snabdevače nespremne, kao i da su sitauciju dodatno zakomplikovali nepovoljni vremenski uslovi za proizvodnju struje - duga zima, dotok vode i nivo akumulacija niži od uobičajenog i manja proizvodnja iz vetroelektrana.

Drugi pravac snabdevanja

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre je izjavio da je gasna interkonekcija Srbija - Bugarska izuzetno važna i da je "invazija Rusije na Ukrajinu jasno pokazala opasnosti zavisnosti od ruskog gasa". Gasni interkonektor Srbija – Bugarska čija izgradnja je nedavno počela predstavljen je kao jedna od alternativa Srbije za ruski gas, a najavljeno je da će kroz njega teći prirodni tečni gas (LNG) iz Grčke, od više dobavljača.

"Mi smo pre dve godine imali samo jedan pravac snabdevanja, i to iz Ukrajine. Sada imamo Balkanski tok, radi se i interkonekcija Srbija - Bugarska. Počeli su radovi i taj gasovod bi trebalo da bude operativan 2023. godine, što nam daje mogućnost da gas dobijamo i iz drugih izvora. To obezbeđuje stabilnost i mogućnost diverzifikacije snabdevača, jer ćemo moći da gas dobijamo i iz Grčke, iz Azerbejdžana, a u budućnosti iz Izreala i sa Kipra. Suština je da imamo nekoliko pravaca i izvora, jer mnogo toga danas zavisi i od politike, ne samo od energetike", izjavila je Zorana Mihajlović, ministarka energetike.

Miloš Zdravković objašnjava da Srbija gradi ovu interkonekciju sa Bugarskom, koja bi trebalo da predstavlja alternativni pravac za snabdevanje gasom u odnosu na postojeće, ali da to trenutno možemo posmatrati samo kao neki potencijal za budućnost, a ne i kao realnu mogućnost "zamene za ruski gas".

"Proći će godine dok ne budemo mogli da se snabdevamo gasom iz tog pravca, jer ni Bugarska, ni Grčka još ne grade svoje gasovode koji bi se povezali na ovaj naš. Dobra stvar je što mi ne finansiramo u celosti taj projekat, već su to bespovratna sredstva od EU od 50 miliona evra i kredit Evropske investicione banke od oko 25 miliona, dok iz budžeta dajemo oko 10 miliona evra. Od njega još dugo nećemo imati korist. On je projektovan na 1, 8 milijardi kubika, a mi sada trošimo oko tri milijarde i on apsolutno ne bi mogao biti alternativa ni u tom smislu", tvrdi Zdravković.

On kaže da problem predstavlja i to što je gas koji proizvode druge zemlje, a ne Rusija po pravilu unapred rezervisan, pa ga shodno tome za Srbiju jednostavno ne bi bilo. Napominje da ni tečnog prirodnog gasa nema dovoljno da bi zamenio ruski, a problem predstavlja i to što je skuplji od njega zbog čega mu ne može biti konkurentan.