Igre 
Broj milijardera u svetu sve veći, broj siromašnih isti decenijama, Rabrenović: Onaj koji ima želi da ima više
Komentari24/01/2025
-21:00
Prema istraživanju organizacije Oxfam, ukupno bogatstvo milijardera tokom 2024. godine uvećano je za dva biliona dolara, odnosno sa 13 na 15 biliona, što je u proseku oko 5,7 milijardi dolara dnevno. Tokom prošle godine povećala se i lista milijardera i to za čak 204 imena. I dok je bogatstvo deset najbogatijih ljudi na svetu raslo u proseku za skoro stotinu miliona dolara dnevno, broj ljudi koji žive u siromaštvu, prema podacima Svetske banke, gotovo je isti od 1990. godine.
Prošle godine Oxfam je predvideo pojavu prvog bilionera u roku od jedne decenije.
Međutim, kako se bogatstvo milijardera uvećava znatno bržim tempom nego što je očekivano, ova projekcija se znatno proširila, a prema sadašnjim proračunima, svet je sada na putu da u tom periodu vidi najmanje pet bilionera.
Istraživanje Oxfama pokazuje da 60 odsto bogatstva milijardera potiče iz nasledstva, monopolske moći ili prijateljskih veza.
Organizacija tvrdi da je ekstremno bogatstvo milijardera uglavnom nezasluženo.
Procenjuje se da će više od hiljadu milijardera preneti ukupno 5,2 biliona dolara svojim naslednicima u naredne dve do tri decenije.
Zemlje Globalnog severa kontrolišu 69 odsto globalnog bogatstva, a najbogatijih jedan odsto u zemljama Globalnog severa, poput Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Francuske, izvlačio je sa Globalnog juga 30 miliona dolara na sat kroz finansijski sistem tokom 2023. godine.
Povezane vesti
Kako smanjiti jaz između bogatih i siromašnih?
Oxfam poziva vlade da oporezuju najbogatije kako bi se smanjila nejednakost.
Ova organizacija zalaže se za ukidanje takozvanih poreskih rajeva jer analiza pokazuje da polovina milijardera živi u zemljama u kojima nema poreza za nasledstvo za direktne potomke.
Oxfam takođe navodi da se bivše kolonijalne sile moraju suočiti sa trajnom štetom koju je njihova kolonijalna vladavina nanela drugim zemljama i ponuditi im reparaciju.
Ekonomista Mihajlo Rabrenović kaže za Euronews Srbija da se od prvobitne zajednice, kada je počelo s podelom rada da se stvara višak vrednosti, pa do danas otvara pitanje ne samo kako proizvesti ta dobra, već kako ih rasporediti.
Upravo od toga, objašnjava on, i zavisi karakter jednog društva, pa se tako neka nazivaju sa više pravde, a neka sa manje.
"Planeta se suočava sa tim izazovima. Malo je mesta gde bogati žele da rasporede svoje bogatstvo sa ostatkom planete", dodaje Rabrenović.
On kaže da bi bilo lepo da živimo u svetu u budućnosti sa više pravde i sa manje nejednakosti.
Povezane vesti
"Radnici širom sveta treba da se bore za svoja prava, da jačaju sindikate, ali na drugoj strani i bogati imaju svoje tehnike i metode da očuvaju taj rast", rekao je sagovornik Euronews Srbija.
Faktor "Tramp"
Govoreći o Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, Rabrenović kaže da se može reći da je jedan od zaključaka tog skupa da je svet u krizi i da se jednostavno nalazimo na jednoj velikoj prekretnici, kako političkoj, tako i ekonomskoj.
"Teško je praviti zaključke kada odjedanput imate jedan takav novi moment - preuzimanje mandata od strane Donalda Trampa, čoveka koji je sam po sebi vrlo interesantan, ali često i nepredvidiv. Čovek koji je već najavio u svojoj izbornoj kampanji velike promene, posebno u oblasti saradnje sa određenim strateškim partnerima na planeti, sa Evropskom unijom, sa Kinom i, naravno, neke političke promene", rekao je Rabrenović.
Na pitanje da li ovogodišnji forum u Davosu može da se uzme kao reper budućih ekonomskih dešavanja, Rabrenović je naveo da se u svakoj vrsti predviđenja nešto pogodi, a nešto omaši, ali i da je činjenica da su se u Davosu okupili najmoćniji, najuticajniji lideri.
Rabrenović je rekao da je osnivač i predsednik Upravnog odbora Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab stvorio jedan sjajan forum i da on želi da se na njegovim skupvima ne stavlja interes samo na najbogatije ljude, već i na zaposlene i lokalne zajednice.
"Ali, jedna je stvar razgovarati o tome, a druga je sprovesti to u praksi, zato što onaj koji ima, on želi da ima više, a nije lako ovima što manje imaju da se izbore za svoja prava", rekao je Rabrenović.
On kaže da Davos ostaje jedna institucionalna forma, vrlo značajna, iako ga neki osporavaju, navodeći da na tom skupu za kratko vreme mogu da se sretnu ljudi koji su uticajni, koji se bave politikom, državom, privredom, finansijama.
"Kroz te njihove susrete, kroz dijaloge, oni traže odgovarajuće forme za dalju saradnju. Tako da Davos ima jedno svoje mesto, ne treba ga precenjivati, al zaista je malo takvih skupova gde za kratko vreme može da se sretne toliki broj lidera. Imali smo potpredsednika Kine, imali smo Ursulu fon der Lajen, brojne druge lidere u svetu. Ta forma je dobra i dobro je što se i Tramp obratio preko video-linka", rekao je Rabrenović.
Tanjug/AP/Ben Curtis
On kaže da se neki se raduju Trampovom dolasku, a neki su iskazivali otvoreno neprijateljstvo i uložili su dosta novca da on ne dođe na tu funkciju ponovo.
"Od pre neki dan u SAD imamo potpuno novi politički oblik delovanja koji se naziva suverenizam, a ovde u Evropskoj uniji nam je ostalo nešto što se naziva globalizam, ne mogu da kažem bajdenovskog tipa, ali nešto što jednostavno ima potpuno drugi način delovanja i razmišljanja. Tako da sad imamo jednu vrstu disharmonije između SAD i EU, ali treba reći da su i unutar EU postojale te klice novog doba. Pomenimo Mađarsku, jednog Orbana, jednog Fica, pa i evo vidimo i Melonijeva je tamo rado viđen gost, a boga mi, neki se nisu obradovali uključujući Nemačku, Francusku, Veliku Britaniju", rekao je Rabrenović.
On dodaje da je to svet u kojem živimo sa velikim protivrečnostima i da će biti verovatno dva ishoda.
"Na nekim izborima će građani promeniti svoje političke elite, a negde ćemo imati tu jednu dihotomiju u upravljanju. Cela EU i Evropa kao takva sada nastoji da vidi kuda dalje i kako, s obzirom na sve ovo što je Tramp najavio, počev od tih velikih carina, do toga da moraju da kupuju više nafte, iako je Fon der Lajen rekla da već 50 odsto utišnjenog gasa dolazi iz tih izvora. Jednostavno, Tramp želi zaista da učini Ameriku velikom, ali to ne može samo iz veće produktivnosti američkih preduzeća, već očigledno je da mora da se dođe do prelivanja kapitala od nekih zemalja ka Americi. Da li će u tome uspeti, to ostaje da se vidi", rekao je Rabrenović.
Na pitanje šta očekuje Srbiju, on kaže da Srbija mora da nastavi reforme koje je dobro započela, da modernizuje državnu upravu, kadar, organizaciju i rukovođenje.
"Čini se da je sada atmosfera sa SAD takva da ćemo imati više prijatelja koji su u prilici da bolje saslušaju neke argumente. Ne tražimo privilegije, ali imamo i neka otvorena pitanja. poput položaja Kosova i Metohije. Isto tako, mi imamo dobar nivo političkih odnosa sa Sjedinjene Američke Države koje imaju veliki uticaj u brojnim međunarodnim organizacijama", rekao je Rabrenović.
On je, međutim, naveo da ono što na jednoj strani nije dobro, to je ako Evropska unija, kao najvažniji spoljnotrgovinski partner i ulagač u Srbiji, dođe u jednu vrstu diskriminisanog položaja, pa će za Srbiju biti izazov da mora da diversifikuje i otvarasaradnju i sa drugim zemljama u svetu.
"Ali ono čemu se treba radovati, to je činjenica da se reši ovaj ukrajinsko-ruski sukob i to će sigurno blagotvorno da utiče na rast produktivnosti evropskih preduzeća", rekao je Rabrenović.
Povodom sankcija ruskom energetskom sektoru, koje se odnose i na NIS, Rabrenović je naveo da će Srbija nastojati da na osnovu raspoloživih opcija brine da građani i privreda ne ostanu bez energenata.
Komentari (0)