Igre 
Zaduživanje za infrastukturu: Dobre i loše strane zakona o kreditima vrednim više od 1,5 milijardi evra
Komentari03/02/2022
-19:54
Pored seta izbornih zakona, poslanici Skupštine Srbije raspravljaju i o potvrđivanju ugovora o kreditima teškim više od milijardu i po evra. Najveći deo tih pozajmica namenjen je finansiranju infrastrukturnih projekata, a Srbija je preuzela i garanciju za 200 miliona evra kredita koje je preduzeće Srbijagas uzelo od komercijalnih banaka.
Najveća zaduženja odnose se na Fruškogorski koridor - 608 miliona dolara (538 miliona evra), Moravski koridor (400 miliona evra) i kredite za prečiščavanje otpadnih voda u Beogradu (203,7 miliona evra) i za gradnju postrojenja za preradu otpadnih voda i 7.000 kilometara kanalizacione mreže (203,4).
Obrazlažući predloge za potvrđivanje ugovora o kreditima, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je da se ovim kreditima omogućava nastavak realizacije programa "Srbija 2025."
On je dodao da se Srbija sada zadužuje radi gradnje infrastrukture, a ne radi potrošnje i dodao da je granica javnog duga i dalje ispod one od 60 odsto BDP-a, koju propisuje ugovor iz Mastrihta.
"Nakon usvajanja predloga sporazuma i pune implemenatcije svih projekata Srbija više neće izgledati u infrastrukturnom smislu isto. To će biti Srbija sa više stotina kilometara novih auto-puteva, Srbija sa gomilom rešenih problema u sektoru ekologije, pre svega mislim na deponije za komunalni otpad, izgradnju kanalizacionih sistema, prečistača otpadnih voda", rekao je Nedimović.
Mihajlo Gajić, direktor ekonomske istraživačke jedinice Libek, rekao je za Euronews Srbija da ovo nije veliko zaduživanje i da trenutni dug iznosi oko 30 milijardi evra, što je povećanje od oko pet odsto.
On je ocenio da je dobra stvar što se kredit ne uzima za potrošnju - penzije, plate zaposlenih u javnom sektoru - već za infrastrukturu, koja ostaje.
Povezane vesti
"Neki od kredita su posledica međudržavnog sporazuma, između Kine i Srbije, u takvim aranžmanima su česti momenti da se prvih nekoliko godina ne otplaćuje kredit dok se na završi projekat da bi on počeo da kreira priliv novca i sam sebe otplaćuje", rekao je Gajić.
Problem je, kako kaže, što su ugovori netransparentni i ne znamo pod kojim uslovima su kompanije angažovane na raadoviima dobile poslove.
"Drugim rečima, nemamo tender, konkurenciju, koja bi imala pritisak na smanjenje cena. Zato postoji sumnja da su ovakvi radovi preplaćeni i da se koristi za neku vrstu kupovine političkog interesa. Kineski podizvođači uzmaju unapred dogovorene poslove koji će da rade, manji deo daju domaćim firmama, koje takođe bez tendera biraju naše institucije", dodao je Gajić.
Preporuka za vas
Komentari (0)