Igre 
Svetska banka zadržala prognozu rasta Srbije na 4,5 odsto za 2022.
Komentari11/01/2022
-18:00
Svetska banka je zadržala prognoze privrednog rasta Srbije na 4,5 odsto za 2022. godinu i na 4,0 procenata za narednu godinu, koliko je predviđala i u oktobru prošle godine.
U danas objavljenom januarskom Izveštaju o svetskim ekonomskim izgledima, ova međunarodna finansijska institucija je takođe ostala pri jesenjoj proceni rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije u 2021. godini od 6,0 odsto.
Za razliku od oktobarskog izveštaja, u novim prognozama Svetske banke nema pojedinačnih poglavlja o ekonomskim prilikama po zemljama.
Ovaj međunarodni kreditor predviđa umereni rast Zapadnog Balkana od 4,1 odsto u tekućoj godini i od 3,8 odsto u 2023.
Takođe smatra da će ekonomski oporavak u regionu izgubiti zamah kako budu slabili efekti eksternih podsticaja i zbog podrivanja poverenja usled rastućih političkih neizvesnosti, posebno, kako navodi, u Bosni i Hercegovini.
Svetska privreda usporava
Dalje dodaje da se očekuje da će ovaj region imati korist od nedavno usvojenog Ekonomskog i investicionog plana EU za Zapadni Balkan, koji će mobilisati sredstva za podršku konkurentnosti, inkluzivnom rastu, kao i zelenoj i digitalnoj tranziciji.
Kada je re; o globalnoj ekonomiji, u Izveštaju se navodi da nakon snažnog oporavka u 2021. godini, svetska privreda ulazi u izrazito usporavanje zbog pretnji od novih sojeva virusa kovid-19, rasta inflacije, dugova i nejednakosti u prihodima koje bi mogle da ugroze oporavak ekonomija u usponu i zemalja u razvoju.
Povezane vesti
Prema predviđanjima Svetske banke, globalni rast će usporiti sa prošlogodišnjih 5,5 procenata na 4,1 procenat u 2022. godini i na 3,2 procenta u 2023, pošto će se nagomilana tražnja, koja je bila sputana u jeku pandemije, raspršiti, i jer će se mere fiskalne i monetarne podrške ukidati širom sveta.
AP/Jose Luis Magana
Najsiromašnije pritiska 35 milijardi dolara duga
Predsednik Svetske banke Dejvid Malpas pozvao je danas da se ubrza ublažavanje dugova zemalja u razvoju uz puno učešće Kine, upozorivši da svako odlaganje povećava rizike po njihove ekonomije od viših kamatnih stopa, devalvacije valuta i prehrambene nesigurnosti.
Malpas je na konferenciji za novinare, povodom predstavljanja novog izveštaja Svetske banke o svetskim ekonomskim izgledima, rekao da se najsiromašnije zemlje suočavaju sa servisiranjem 35 milijardi dolara duga državnim i privatnim kreditorima, prenosi Rojters.
Naveo je da otplata dugova podrazumeva da najsiromašnije države ne mogu taj novac da koriste za rešavanje problema i borbu protiv pandemije kovid-19, te da se više od 40 posto ukupnog iznosa odnosi na dug Kini.
"Rastu rizici od haotičnog neizvršavanja obaveza", rekao je Malpas.
Preporuka za vas
Komentari (0)