Igre 
Računica Srbije u evropskoj energetskoj krizi: Ko je odgovoran za propuste u TENT-u i koliko će nas koštati uvoz struje
Komentari20/12/2021
-22:39
Evropska i svetska javnost od oktobra se suočava sa nizom problema vezanim za stabilno snabdevanje energijom. Energetska kriza u protekla gotovo tri meseca duboko potresa Evropu, zbog visokih cena gasa, i sve skuplje struje. Činilo se da će Srbija biti pošteđena udara, jer je od Rusije dobila povoljniju cenu gasa od 270 dolara za 1.000 kubnih metara i obezbedila sigurno snabdevanje tokom zime. Srbija ima dovoljne kapacitete da proizvede struju za svoje potrebe i zato je za sve građane potpuno neočekivan "energetski kolaps" koji nas je pre desetak dana pogodio, kada je blokirano oko 30 odsto kapaciteta za proizvodnju električne energije.
Termoelektrana "Nikola Tesla" u Obrenovcu je zbog korišćenja lošeg uglja praktično stala sa proizvodnjom struje. Zbog toga je Srbija bila prinuđena da uvozi električnu energiju po visokim cenama na spot tržištu.
Kako je došlo do havarije? Koliko bi kriza mogla da potraje? Samo su neka od pitanja, ali možda i najvažnije je koliko će nas koštati ovakav nemaran odnos prema energetskom sistemu?
Stručnjaci za energetiku smatraju da ova situacija zahteva ozbiljnu analizu i napominju da postoje objektivne okolnosti, kao što je loš kvalitet uglja, starost kapaciteta i vremenske prilike, ali napominju da iza svega ipak stoji loše upravljanje i ljudski faktor.
Ko je kriv za propuste?
Za "kolaps sistema" posle problema u blokovima Termoelektrane Nikola Tesla nije bio kriv sneg, nego je problem bio to što je ugalj bio lošeg kvaliteta, odnosno niske kalorijske vrednosti, rekao je Željko Marković, viši rukovodilac u Deloitte Srbija gostujući u emisji Euronews Veče.
On je rekao da ne zna da li je ugalj uziman sa deponija ili iz kompozicija, ali je objasnio da se on direktno ispušta u bunkere i da se onda vozi u kotao.
"Tu su imali zastoj, jer je bio navlažen deo koji nije ugalj, reč je o glinenom sloju. I onda je to praktično opstruiralo ceo proces”, naveo je on. Govoreći o tome kako je to moglo da se dogodi, on je rekao da se kontrola kvaliteta radi, ali da je sada moguće samo prepričavati ono što su izjavili zvaničnici.
Povezane vesti
Važno je da se ustanovi kako je došlo do problema, jer se onda to neće ponoviti, istakla je u istoj emisiji Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana. Ona kaže da su zvaničnici pominjali da će ispitati da li je bilo sabotaže i da veruje da čak i ako to ne saopšte, da će se znati ko je kriv.
Euronews Srbija
"Mislim da oni već proveravaju ima li mesa u tim pričama. Razne priče se pričaju. Ako bismo krenuli s teorijama zavere, svašta bi moglo da se zaključi. Treba pustiti onima koji su stručni da procene šta se desilo i da donesu odluke da se to ne ponovi", navela je.
Koliko je skuplja struja iz uvoza?
Marković kaže da mi sada nismo imali raspad sistema, već da je sistem funkcionisao, ali se energija nadoknadila iz interventnog uvoza.
Jelica Putniković podseća da su uvozne cene struje skočile i da postoji razlika kada se struja uvozi redovno i interventno. Napominje da su još od jesenas počele da skaču cene električne energije na berzama i da u Evropi postoji manjak. Kako dodaje, Francuska je morala da ugasi dve velike nuklearne elektrane, a država će da obešteti velike privredne proizvođače.
"Mi sad imamo jednu malo haotičnu situaciju s cenama na berzi. Čim se čuje neka izjava, čim je rečeno da oni moraju da gase elektrane, odjednom je skočila cena električne energije iako tog momenta nije izazvan neki manjak struje", navela je.
Euronews Srbija
Marković dodaje da je kupovina na berzi složen sistem i da se pravi strategija. Navodi da ne možemo tačno da znamo da li je sva energija određenog dana kupljena na berzi ili je nešto došlo iz bilateralnih ugovora po mnogo nižim cenama.
"Te cene na berzama su krenule od početka godine polako da rastu. Imamo dve različite vrste cena: one koje su danas za sutra i cene za dugoročne isporuke", rekao je.
Povezane vesti
Kolika je šteta i hoće li biti restrikcija?
Na pitanje o proceni štete, Marković napominje da to ne može da se procenjuje na osnovu javno dostupnih podataka, kao da prethodno niko ništa nije planirao i kao da smo svu energiju morali da kupimo na berzi. Navodi da će se konačni skor tek videti.
Jelica Putniković navodi da EPS i sada, iako je cena struje poskupela, domaćinstvima i privredi prodaje energiju po daleko nižim cenama, jer kako, ističe, Vlada je donela odluku da zaštiti privredu. Dok Francuska npr. svoju privredu obeštećuje iz budžeta, ona navodi da Srbija za sada svojoj privredi pomaže iz kase EPS-a. "Videćemo koliko će izdržati", napomenula je.
Marković je istakao da ne veruje da će biti restrikcija struje i objasnio da do toga dolazi u situacijama kada nema drugog izbora.
Povezane vesti
Euronews Srbija
"Može da dođe do toga ukoliko nemamo novca da uvezemo energiju, ukoliko nemamo proizvodnju i u slučaju neke veće havarije", rekao je.
Kaže da, s druge strane i restrikcije koštaju jer se napreže oprema i komanduje se prekidačima, što brže dovodi do toga da dođe do potrebe za zamenom opreme.
Posle kvara u TENT-u došlo je do prekida grejanja u Obrenovcu, a mnoga domaćinstva nisu imala struju. Željko Marković objašnjava da su za nestanak struje u domaćinstvima zaslužni kvarovi na distributivnoj mreži. On kaže da se u nju ulaže, ali da je pitanje koliko i na kakav način se planira. Napominje da je u Beogradu distributivna mreža prilično dobra, ali da je u nekim delovima Srbije i dalje ista kao za vreme elektrifikacije, a stubovi su truli i stari.
Kakvog kvaliteta je ugalj i da li Srbija treba da pređe na druge izvore?
Kada je reč o kvalitetu uglja u Srbiji, Marković je rekao da su sadašnja polja pri kraju eksploatacije i da su ti slojevi uglja prošarani zemljom.
"NIje samo glina problem, imate i peskovite delove koji oštećuju elemente u termoelektrani. S druge strane, te termoelektrane su stare 50 godina, ima raznih efekata”, naveo je.
Dodaje da verovatno nije dobro isplanirano otvaranje novih polja koja bi trebalo da daju ugalj zadovoljavajućeg kvaliteta i da zbog toga TENT ne radi punim kapacitetom.
Ekspert za energetiku Aleksandar Kovačević rekao je za Euronews Srbija da kvalitet uglja jeste bio ključni problem koji je doveo do prestanka rada blokova u TENT-u, ali navodi da tu ima nekoliko aspekata, od kalorijske vrednosti, do vlage, količine sumpora i gline.
"Svesni smo da naš ugalj nije na nivou kvalitetnog kojim se trguje po svetu, ali je i varijabilan. Iz voza u voz i sata u sat je drugačiji. Tim procesom se upravlja i tu se odigralo nešto što bi tek trebalo da se utvrdi šta je", smatra Kovačević.
Jelica Putniković ističe da je veoma bitno to što nismo imali raspad sistema ni pored problema i ukazuje da je Zapadna Evropa koja je od letos pogođena energetskom krizom počela da "pali" termoelektrane na ugalj.
Marković smatra da se u javnosti plasira određena histerija i kaže da niko ne govori da sutra treba da odustanemo od uglja jer to prosto nije moguće.
"Ugalj ćemo koristiti, ali tog uglja polako nema, to je neobnovljivi resurs. Pre ili kasnije ćemo morati da ga napustimo jer ga nećemo imati u dovoljnoj količini", naveo je.
Kaže da je u elektroprivrednim pojmovima to priča za nekih 20 godina, ali da je poenta u tome da ne treba da razvijamo nove kapacitete za ugalj ako ćemo da ga napuštamo, već da planiramo zamenske kapacitete.
Komentari (0)