Igre 
Kako se dogodio propust da termoelektrana stane zbog lošeg kvaliteta uglja
Komentari15/12/2021
-18:38
Javnost u Srbiji ostala je zatečena izjavom vršioca dužnosti direktora Elektroprivrede Srbije Milorada Grčića da je rad TE "Nikola Tesla" u Obrenovcu blokirao ugalj lošeg kvalitata, zbog čega je više hiljada ljudi ostalo bez struje. To su kasnije u izjavama potvrdili i ministarka energetike Zorana Mihajlović i predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković. Oni su objasnili da se tako "namestilo" da iz Kolubare stižu kompozicije sa najgorim mogućim ugljom, čija je upotreba u TENT izbacila iz stroja 30 odsto energetskog kapaciteta.
Pitanje koje se nameće je kako može da se dogodi da se ovakva neodgovarajuća sirovina doprema u najznačajniju termoelektranu i ko je odgovoran što je u pogon stigla loša mešavina. Stručnjaci za energetiku smatraju da ova situacija zahteva ozbiljnu analizu i napominju da postoje objektivne okolnosti, kao što je loš kvalitet uglja, starost kapaciteta i vremenske prilike, ali ističu da iza svega stoji "loše upravljanje elektroprivredom".
Iz JP "Elektroprivreda Srbije" navode da je do sada utvrđeno da je do problema došlo na više nivoa, da je u "Kolubari" u vagone utovaren ugalj lošijeg kvaliteta koji se tokom transporta natopio vlažnim snegom i zamrznuo i ističu da takav ugalj nije smeo da bude upotrebljen u blokovima termoelektrana. Navode da su ove greške dovele do zastoja u radu blokova i grejanja Obrenovca. Zbog propusta u radu najavljena je smena četiri direktora u ovom javnom preduzeću - Dejana Jevtića, izvršnog direktora za proizvodnju uglja, Milana Miškovića, direktora proizvodnje uglja u RB "Kolubara", Sava Bezmarevića, izvršnog direktora za proizvodnju energije i Gorana Lukića, direktora proizvodnje energije u ogranku TENT.
Milorad Grčić je rekao da je odgovornost za rad celog sistema na njemu, kao direktoru "Elektroprivrede", ali i da neposredni rukovodioci moraju da snose odgovornost za nedopustive greške u radu. Zbog svih nerazjašnjenih okolnosti koje su izazvale zastoj u sistemu, u EPS navode da će zatražiti pomoć u daljoj istrazi od MUP-a i bezbednosnih službi, kako ne bi došlo do eventualnih novih propusta ili namernih grešaka u radu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u utorak na otvorenoj sednici Vlade Srbije da niko nije bio iznenađen što je pao sneg, ali da je "ono što nam se dogodilo u energetskom sektoru, blago rečeno, bio potpuni kolaps". On je poručio da će ljudi morati da snose posledice za greške, i pozvao v.d. direktora Elektroprivrede Srbije Milorada Grčića da "reaguje u skladu sa tim".
Kakav je kvalitet uglja iz Kolubare?
Profesor na Katedri za mehanizaciju rudnika Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Dragan Ignjatović za Euronews Srbija kaže da je kvalitet uglja iz RB Kolubara na površinskom kopu koji daje najveću proizvodnju trenutno relativno nizak. On napominje da je kvalitet isporučenog lignita 2010. godine bio 8.034 KJ/KG, a da je sa godinama opao i da je lane njegova prosečna vrednost bila 6.911 KJ /KG. Inače, potreban kvalitet je iznad 6.500 KJ/KG, dok se sve ispod računa kao neadekvatan kvalitet, a takav ugalj činio je oko 38 odsto količine koja je iskopana tokom 2020. godine.
"Veoma je teško povući granicu između onog uglja koji definitivno treba baciti, na primer ispod 5.000 kJ/kg i mogućnosti da se iskoristi sa mešanjem sa partijama uglja boljeg kvaliteta. Ovo je posebno izraženo kada su vremenski uslovi kao prethodnih dana. Tada se traže najveće količine uglja i ponekad se zaboravi na potrebu selektivnog rada i odbacivanja uglja slabog kvaliteta", ukazuje Ignjatović.
Povezane vesti
Profesor ističe da se u Kolubari poslednjih godina u zapadnom delu radilo na uvođenju najsavremneijeg sistema za upravljanje kvalitetom, koji je baziran na upravljanju radom svih bagera i deponijom kako bi se mešanjem dobio najbolji rezultat. Problem nastaje, kako navodi, kada se striktno ne vodi računa o mogućnostima izdvajanja jalovih proslojaka, a naročito onih koji su glinoviti.
Tanjug/EPS/Danilo Mijatović
"Rudari često u želji za ostvarivanjem što veće proizvodnje otkopavaju i ugljeve slabijeg kvaliteta vodeći se pre svega pogrešnom logikom da je njihov proizvod tona uglja, a ne toplotna vrednost otkopanog uglja", objašnjava profesor.
Ignjatović napominje da su se i ranije dešavale incidentne situacije, da je dolazilo do povremenih ispadanja blokova, ali da nije bilo većih posledica i da je to sastavni deo proizvodnje električne energije na bazi uglja. Profesor objašnjava da se ugalj otkopava na površinskim kopovima Tamnava, Polje G u zapadnom delu kolubarskog basena i Polje C i E u istočnom delu basena, a potom se transportuje trakama koje su duge i više od deset kilometara do mesta drobljenja i utovara u vozove, a zatim železničkom transportom do termoelektrana još oko 30 kilometara.
"Ugalj koji se isporučuje termoelektranama iz Kolubare je, ako se pogleda prosek, u principu u zadovoljavajućim granicama. Dnevno se otpremi i do 60 vozova, pa pojedini mogu stvoriti problem, kada kvalitet može u pojedinačnom vozu biti i ispod 4.000 kJ/kg i ako se taj voz direktno uputi u kotlove može izazvati probleme. Oni se rešavaju dodavanjem mazuta. Nisam siguran da li je problem nastao direktno dovozom sa kopa ili je uzet ugalj sa deponije, a moguće je da je došao loš ugalj sa kopa, pa naknadno uzet i loš sa deponije", kaže profesor.
On napominje da problem na kopu stvaraju proslojci jalovine u uglju koji su relativno male debljine i koje je teško odvojiti, pa se prilikom transporta trakama i u vagonima u vozovima, koji je ukupno dug oko 40 kilometara, dodatno natopi kišom i snegom i u tom slučaju glina postaje izuzetno lepljiva i stvara "zaglave" u bunkerima i drobilicama.
"Na deponiji, takođe, postoji problem da ako je ugalj u dužem vremenskom periodu stajao napolju i da je natopljen velikom kišom i snegom. U prvoj fazi ugalj se na deponijama pod uticajem sunca razdrobi i dezintegriše, a u drugoj fazi kiše i sneg natope gline koje imaju osobinu bubrenja i stvaraju žitku masu koja je neupotrebljiva bez velikog dodatka mazuta", objašnjava profesor.
Problem je, kako kaže, što se kasni sa otvaranjem zamenskog Polja E gde je kvalitet uglja iznad 8.500 kilodžula po kilogramu. Ignjatović smatra da će završetkom investicione izgradnje Polja E i uvođenjem sistema upravljanja kvalitetom uglja, odnosno mešanjem uglja sa ovog kopa sa drugim kopovima, biti rešen problem i da će biti obezbeđeno sigurno snabdevanje za više od 30 godina.
Povezane vesti
Rajaković: Remont ne zaslužuje prelaznu ocenu
Predsednik Saveza energetičara, Nikola Rajaković smatra da nije moglo tek tako da dođe do ove situacije i kaže da je neophodno sprovesti ozbiljnu analizu i utvrditi kako se to desilo. Na pitanje da li bi u ovoj vanrednoj situaciji, kada smo imali sneg i komplikovano dopremanje novih količina i uglja i mazuta, olakšalo situaciju da je TENT imao nekakve konkretne zalihe kvalitetnijeg uglja, Rajaković kaže da je to bio posao menadžmenta koji bi trebalo da brine o funkcionisanju svega toga.
"Nije ovo prva zima za TENT, radio je i na minus 20 i 22. Dobra priprema pogona za ovakve teže uslove je naravno ključ pouzdanog rada. Nemam uvid u skladišta, ali je iz Grčićeve izjave jasno šta to znači. Treba imati u vidu i da se mazut stalno dodaje tom uglju lošeg kvaiteta i taj ceo naš termoenergetski ozbiljno škripi. Zaista se mora razmišljati, ako se malo dalje pogleda, šta može biti u dubućnosti i šta nas čeka sutra", rekao je Rajaković.
Tanjug/Danilo Mijatović
Profesor tvrdi da su remonti rađeni tako da na osnovu rezultata koji su trenutno vidljivi, ne zaslužuju prelaznu ocenu. On podseća i da je Blok u TENT B 1 duboko u zimu ušao sa remontom i ističe da se "vidi na svakom koraku da škripi sa stručnim upravljanjem preduzećem".
Povezane vesti
"Ugalj iz Kolubare je iz godine u godinu sve lošijeg kvaliteta, ali je važno istaći da mi imamo veoma stare elektroenegretske kapacitete, naši blokovi u Obrenovcu su stari oko 50 godina i ne možete očekivati pouzdanost od takvih blokova, da budu na nivou kada su imali pet ili 10 godina. Nevreme je objektivno stanje, ali ništa ono nije bilo ekstremno. Objektivna okolonost je starost kapaciteta i loš kvalitet uglja, ali struka mora stvarno pogledati šta još stoji iza ovih događaja, a to je jako loše upravljanje elektroprivredom Srbije", smatra Rajaković.
Na pitanje šta bi bilo rešenje dugoročno da nam se ovakve situacije ne ponavljaju, profesor ističe da bi u narednih pet godina bila neophodna ozbiljna promena načina kako se upravlja i ozbiljna priprema pogona termoelektrana, a da je na duži rešenje rok prelazak na obnovljive izvore energije i kompletna promena strategije elektroprivrede Srbije u tom smislu.
Marković: Problemi sa kvalitetom nisu novost
Stručnjak za energetiku u Deloitte, Željko Marković, ukazuje da su se poklopile dve situacije, koje su izazvale kolaps u energetskom sistemu. Prvi je problem u niskonaponskoj i srednjenaponskoj mreži, kao posledica nevremena i neodržavanja sistema na vreme, a drugi su nagomilani problemi iz prošlosti, a to je ispad termoelektrane "NIkola Tesla" u Obrenovcu i nedostatka proizvodnje i termokapaciteta.
"Problem sa kvalitetom uglja traje malo duže, kopovi su već dosta eksploatisani, tako da je i prirodno da ostale količine budu manjeg kvaliteta, a s druge strane mi se čini da se kasni sa otvaranjem novih kopova i kasni se sa otvaranjem novih izvora kvalitetnog uglja. Došlo je i do povećane potrošnje mazuta, ali je to rekacijom Vlade Srbije rešeno", rekao je Marković.
On je rekao da je sigurno mazut mogao da se nabavi ranije i da je boljim planiranjem mogla da se predupredi ova situacija i podsetio da smo interventno uvozili enormne količine struje.
"Uvoz struje zavisi od proizvodnje i potrošnje. Postoje zemlje koje su, poput Makedonije i Crne Gore, prinuđene da uvoze i one to i planiraju na vreme. Mi to nismo predvideli, nismo imali plan za neki veliki uvoz, jer inače gotovo u svakom trenutku možemo da proizvedemo onoliko koliko je nama potrebno za potrošnju", navodi Marković.
On napominje da je lako doći do procene koliko Srbiju košta interventni uvoz struje i kaže da će taj ceh biti između 10 i 15 milioan evra po danu.
"Već nekoliko dana uvozimo po 1.400 i do 2.000 megavat sati po satu, a pošto kupujemo na spot tržištu, cene su iznad 300 evra po megavat satu. Kada to stavite na papir dolazite negde do sume od 10 do 15 miliona evra po danu", objašnjava Marković.
Komentari (3)
Boban
16.12.2021 19:23
Da znate ceo tehnoloski proces znali bi i da kada je ugalj dobroģ kvaliteta zbog nepostovanja procesa koristi se mazut .Kome ovo nije jasno neka ode pa prouci a ne da iz kabinrta pametuje.
Surda
16.12.2021 21:31
Tako verovatno godinama kupuju ugalj, tj glibu a razliku trpaju u dzepove ljudi koji su postavili tu razne grcice....eto da se ne mucite trazeci odgovor.
Marinko
17.12.2021 13:02
Mozda sam ja profesionalno deformisan te na osnovu tpga i naravn0 onog sto sam ipravo pzocitao mojj komdntar je tiha - prikriven sabotaza. Uzeo sam u obzir potpuno strucno neznanje ali ipak propusti su po meni neobjasnivi i izlaze iz okvira nemara i aljkavosti. Nem nista strasnije kada sve postavis u osnovi Kako treba a onda u lanci pojedinci urade odnosno neurade ono sto im je opis posla. Ubi se covek i nekoliko dusa pored njega a ponegde i poneko drustvo lakocemo.