Igre 
"Dobar, oprezno planiran, ali netransparentan": Predsednik Fiskalnog saveta analizira budžet za 2022. godinu
Komentari23/11/2021
-22:54
Budžet Srbije za 2022. godinu je dobar, oprezno planiran, ali nije transparentan, ocenio je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.
Petrović je u emisiji Euronews veče rekao da bi na leto trebalo da se uradi rebalans budžeta kako bi se ostvarila ušteda od milijardu evra.
"Budžet smo ocenili dobrim iz užeg budžetskog ugla, prihodi su oprezno planirani, planiramo da će biti i veći od ovog, rashodi su šire planirani, i tu su moguće uštede. Predviđeni defitcit od 1,7 milijrdi evra se neće uvećati. Naša sugestija je bila da se prvom prilikom, negde na leto, prilikom rebalansa, taj planirani deficit smanji, da se ostvari ušteda o milijardu evra kako bi se zemlja manje zaduživala", rekao je Petrović.
On je istakao da se transparetnost budžeta smanjila u poslednje dve godine i da Fiskalni savet na to ukazuje od početka kovid pandemije.
"Ne vidi se šta se krija iza nekih stavki, imate recimo budžetske pozajmice, vi ne znate gde to ide. Tek smo indirektnim istraživanjem utvrdili da je iz toga plaćena pomoć Er Srbiji. To nije sporno, bila je kriza, sve države su pomagale avio kompanije, ali poenta je u sledećem, zašto se te isplate nisu jasno videle u budžetu. Vlada je obavezna da posle godinu dana napiše šta je sve potrošila i u tom završnom računu navede gde su ta sredstva otišla", objasnio je Petrović.
Euronews Srbija
Komentarišući rebalns budžeta redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu identifikovao je milijardu i 300 miliona evra troškova za koju nema obrazloženja o krajnoj nameni opredeljenih sredstava.
"Tu ne moraju da budu loše namere, ali poenta je da budu transparentni. Slično je i sa Kancelarijom za javna ulaganja, koja ima značajan budžet - 200 miliona evra ali se ne zna gde ide taj novac. Često ide za dobre svrhe, rekonstrukciju škola i bolnica, ali nije naznačeno", rekao je Petrović.
Povezane vesti
Dodao je da nije opravdano koristiti novac iz budžetskih rezervi koji je namenjen borbi protiv prirodnih nepogoda.
"To nije način, a dešava se iz godine u godinu. Ako se zna da će biti potrebno lokalnim samoupravama, za sport ili crkvu, onda treba staviti stavku u budžetu. Rezerve služe za nešto što je neočekivano, kao što su bile poplave 2014. godine ili kovid sada. Za takve svrhe, a ne za nešto što bi trebalo unapred da se planira".
Budžet za narednu godinu trebalo bi da unapredi kvalitet života građana, budući da su planirana povećanja penzija i plata u javnom sektoru, kao i veća kapitalna ulaganja.
"Budžet previđa da će rast biti 4,5 odsto, potecnijal Srbije je da raste 5-6 posto. Tek sa stopom rasta od pet odsto bi počela da sustiže razvijenije zemlje u Evropi. Potrebne su u domaće privatne investcije, tu Srbija zaostaje za ostalim zemljama, zato treba menjati privredni ambijent, značajno podići vladavinu prava i reducirati stepen korupcije. Ne možete kroz dizanje plata i penzija da dižete standard. Plate u javnom sektoru i penzije mogu da prate samo rast dohotka zemlje", ocenio je Petrović.
Reforma javnog sektora i platni razredi
Rekao je da je neophdno povećati investicije u zdravstvo i obrazovanje, koje je "bilo zapostavljano prethodnih godina, posebno posle pandemije koronavirusa".
Petrović se osvrnuo i na platne razrede za zaposlene u javnom sektoru.
"Reforma je došla u slepu ulucu, ona bi rebalo da uredi ceo javni sektor, da uvede prinicipe da isti poslovi u različitim ministarstvima imaju istu platu, što danas nije slučaj. Čini se da posle toliko odlaganja, vlada ne želi ili ne može da sprovede tu reformu", zaključio je Petrović.
Povezane vesti
Komentari (0)