Igre 
Ambasador Finske o cirkularnoj ekonomiji: Ono što je otpad u jednoj industriji, u drugoj može biti sirovina
Komentari13/09/2021
-17:40
Nordijske zemlje su pioniri kada je u pitanju cirkularna ekonomija, a Evropska unija takođe želi da bude globalni lider u naporima da se ona primeni, izjavio je Kimo Lahdevirta, ambasador Finske u Beogradu za Euronews Srbija. On je istakao da je Finska prva država koja je razvila mapu puta za cirkularnu ekonomiju još 2016. godine, a da je vlada ove godine usvojila strateški program za cirkularnu ekonomiju čiji je jedan od ciljeva da se ova ideja promoviše na globalnom nivou.
U toku je projekat "Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji - nordijska iskustva" u okviru kojeg će u septembru i oktobru biti održane brojne radionice u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Beogradu. Projekat sprovode ambasade Norveške, Danske, Finske i Švedske uz podršku Nordijskog saveta ministara. Namera ambasada nordijskih zemalja je da podrže Srbiju u nastavku sprovođenja principa cirkularne ekonomije, kroz podelu iskustava svojih zemalja, kao i da podignu svest lokalnih partnera o važnosti i koristima primene cirkularne ekonomije.
Zašto je važna cirkularna ekonomija?
"Početna tačka na globalnom nivou jeste što se očekuje da će se prirodni resursi povećati za 90 milijardi tona godišnje i udvostručiće se do 2050. godine. Drugim rečima, koristimo prirodne resurse na takav način, kao da će biti tri zemlje, da će biti tri planete, iako naravno postoji samo jedna. Sasvim je jasno da je to neodrživo i mislim da će to naročito povećati emisije ugljen-dioksida i dovesti do gubitka biodiverziteta", objašnjava ambasador Finske.
Lahdevirt ističe da je oko 90 odsto gubitka biodiverziteta vezano za obradu sirovih materijala i da zbog toga moramo da uradimo nešto po tom pitanju.
"Cirkularna ekonomija je neophodna ako želimo da rešimo ove globalne probleme, a osim toga, ona ima i poslovne prednosti. Poenta je u tome da se što manje toga baca, da postoji što manje otpada, jer ono što je u jednoj industriji otpad u drugoj je možda sirovina. Cirkularna ekonomija može da bude dobra i za novčanik. Takođe je mnogo važno shvatiti da svi možemo da doprinesemo i da ona može da se primeni na sve sfere života", smatra finski ambasador.
On napominje da je sada cilj da se preduzmu praktične mere i da se ohrabre proizvođači da se udalje do ovog linearnog obrasca i da se fokusiraju na one sektore gde postoji najveći potencijal za recikliranje, kao što su elektronika, proizvodnja baterija, plastika, tekstili, građevina.
"Mislim da je važno shvatiti da se to radi i ovde na Zapadnom Balkanu kroz proces pristupanja EU. Nordijske zemlje žele da podignu svest u javnosti i da pronađu kompanije sa kojima bi radile. Da podignemo svest građana, kompanija i javnog sektora. Hoćemo da iznesemo i predloge kako principi cirkularne ekonomiije mogu na najbolji način da se iskoriste", rekao je i nastavio:
Povezane vesti
"Jako je važno što je Srbija već preduzela neke korake u ovoj oblasti, na primer imate interdiscipliranu radnu grupu, mapu puta za cirkularnu ekonomiju, a sada i nacionalni akcioni plan koji se trenutno sastavlja. Privredna komora već ima svoj hab za cirkularnu ekonomiju što predstavlja dobar osnov za saradnju", zaključio je on.
Komentari (0)