Reakcije na Trampove carine: Predsednik SAD više nikome ne daje da se "kači za američki brod"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

09/04/2025

18:55

Euronews Serbia

veličina teksta

Aa Aa

Carine praktično celom svetu, koje je predsednik SAD Donald Tramp nazvao oslobođenjem Amerike, označile su početak trgovinskog rata, spirale odmazda trgovinskih partnera i perioda velike neizvesnosti za obične građane širom planete, koji sada strahuju od reprize krize iz 2008. godine.

O reakaciji najteže pogođenih država, mogućnosti recesije, ali i praktičnim savetima za građane u Srbiji u emisiji Euronews Jutro govorili su profesorka ekonomskog fakulteta Jelena Žarković i profesor doktor Mihajlo Rabrenović, stručnjak za menadžment i državne uprave.

Žarković pre svega podseća da je očekivana kriza globalna zato što je na Trampovoj listi bilo akoro 100 zemalja, dok se sada čeka njihova odmazda, ili pokušaj pregovora u slučaju zemalja poput Vijetnama ili Kambodže, kojima je 20 do 30 odsto BDP-a izvoz na američko tržište.

"Tu se onda očekuje da nastane jedan opšti haos. A s obzirom na broj zemalja koje su uključene u taj haos, onda se očekuje i globalna recesija. Što to znači? To znači da bi, recimo, u više uzastopnih kvartala u velikom broju zemalja BDP krenuo da opada", rekla je profesorka.

Na pitanje o mogućem obimu krize Rabrenović je nabrojao prethodne ekonomske probleme koji su se nadovezivali jedan na drugi, kao i mogućnost jedne države da menja tržišnu jednačinu u celom svetu.

"Do sada mi smo mogli imati javni diskurs gde se moglo reći da kapitalizam funkcioniše u ciklusima i da ima uspone i padove. Međutim, sada možemo govoriti i o tome da se ulogom države, možda, donose neki novi izazovi. I s treće strane, mogli bi reći da imamo probleme nasleđene iz nekog nedavnog perioda. To je kriza, kovida, zatvaranja. Četvrti bi mogli reći da kada se politika stavi iznad ekonomije, kada na našem evropskom prostoru imamo prekide lanaca snabdevanja, kada je reč o energetici, gde su inputi skuplji, to dovodi do pada konkurentnosti privrede. Zatim, imali smo inflaciju koja je sada dobrim delom obuzdana. Ovo je jedna šarolika i složena situacija", napominje profesor doktor brojne faktore koji doprinose krizi.

Stručnjak novonastalu situaciju opisuje kroz mešanje globalnih igrača u tržišnu utakmicu, pre svega predsednika SAD Trampa.

"Imali smo situaciju da je Amerika dugo bila motor globalizacije, pa su govorili, 'hajde da sklonimo te granice između država, baš je dobro da se ravnopravno sarađuje'. Ali, to je bila saradnja, s jedne strane, vrlo produktivnih i moćnih ekonomija, i nekakvih malih ekonomija, gde je često dolazilo do zatvaranja preduzeća iz tih razloga. Mi smo to morali da prihvatamo, zato što su veliki pritisci bili. A sada, kada više nema tolike produktivnosti u američkoj ekonomiji oni kažu da ne igraju više tu društvenu igru, već novu koja se zove deglobalizacija, regionalizacija, uvođenje različitih barijera za saradnju. Trampova poruka je da svako ko hoće da veže čamac za njegov veliki brod, mora da plati cenu, i tu opet neće biti, kao i u globalizaciji, ravnopravne utakmice i ravnopravne saradnje", objašnjava Rabrenović.

Naš sagovornik dodaje da se sad postavlja pitanje da li više Kina može bez Amerike, ili Amerika može bez Kine

"Ovo su senzacionalističke vesti, 105 procenata taksi, kada Amerika uvodi Kini, ne Kina Americi. Tu šalje Trump jednu snažnu poruku 'mogu i bez vas i mogu na ovaj način da se ponašam, vi morate da učinite određene ustupke, dajte mi nešto vredno, i onda ćemo moći da nastavimo saradnju'", dodaje stručnjak.

Kako će se kriza odraziti na Evropu i gde je tu Srbija?

Građani širom sveta sada brinu šta će biti posledice trgovinskog rata, od rasta inflacije, preko nezaposlenosti nemogućnosti da otplate kredit, do dužničke krize država. Profesorka Žarković kaže da Ameriku svakako čeka inflacija jer će se cene proizvoda iz uvoza uvećati za deo iznosa ili ceo iznos carina.

"Zašto za jedan deo? Zato što taj proizvođač, kom je možda baš stalo da i dalje nastavi da plasira robu na američkom tržištu, može na sebe da preuzme deo tereta. Ako je kineski on možda neće baš za 107 odsto ili 104 odsto da poveća, nego će manje. Deo tereta će prevaliti na sebe i sebi ću smanjiti profit. Dakle, američki potrošači će biti suočeni sa većim cenama, a tek su izašli iz epizode inflacije. Već postoje proračuni, nekih istraživačkih instituta, koji se baš bave tim temama, da će im troškovi zbog većih cena porasti na godišnjem nivou do 1.500 dolara. Što je domaćinstvo siromašnije, ono će naravno to da oseti više, zato što oni od ukupnog svog dohotka najviše potroše, i ne ostane im ništa za štednju", objašnjava profesorka.

Carine Kini indirektno škode i evropskim kompanijama, kojima će sada konkurisati kineski izvoz, koji više ne može da se probije na američko tržište, napominje Žarković. Primer je Trampov prethodni mandat kada su zbog tadašnjih carina Kini Evropu preplavili kineski aluminijum i čelik, što se odrazilo na izvoz naše železare u Smederevu.

"Tu je bio i srpski izvoz, i onda je Evropa rekla 'ne, mi ćemo sada vama da uvedemo kvote'.To su isto vrste prepreka u trgovini, samo što su količinske, To je za našu železaru, recimo, još 2019. bio problem, i ona je sama akumulirala gubitke", kazala je Žarković.

Govoreći o poziciji Srbije Rabrenović ističe da je ona uvek tražila relativno neutralnu poziciju kada se dešavaju tako veliki rivaliteti. Po njemu Tramp samo želi da nametne nova pravila u takmičenju i da će carine na njegovoj tabeli zapravo vremenom biti preipitane

"On želi da razgovara, da nalazi različite aranžmane i ja verujem da je svestan da ovo ovako ne može da ostane u ovom izvornom obliku da će on morati da preoblikuje i premodeluje ovaj jedan globalni talas pritiska koji je napravio. Tako da deluje ovako dosta senzacionalistički, deluje dosta strašno, ali verujem da ako budemo dobro radili da možemo da smanjimo posledice", rekao je Rebrenović.

Kompletan razgovor sa profesorkom Žarković profesorom Rebrenovićem, u kojem su govorili i o tome šta mi kao pojedinci možemo da uradimo u susret krize, pogledajte u videu na početku teksta.