Tihi rat za prevlast na tržištu maslinovog ulja: Trampove carine kao “poklon” Turskoj i Egiptu

Carine su oružje i alat za sprovođenje politike, i u tom svojstvu, potez američkog predsednika Donalda Trampa da uvede carinu od samo 10 odsto na proizvode iz Turske i Egipta značajno menja uslove "tihog rata" koji se vodi poslednjih godina na američkom tlu. To se tiče udela u dve kategorije proizvoda u kojima je Grčka pokušavala da izgradi bolje prisustvo poslednjih godina - maslina i maslinovog ulja.

Stoga je i zabrinutost ljudi iz celog lanca snabdevanja bila očigledna tokom konferencije koju je juče organizovala kompanija Soyamills o tržištima jestivih ulja!

Prema poslednjim zvaničnim podacima, u 2024. godini grčki izvoz maslina u SAD dostigao je 201 milion evra, a maslinovog ulja 75 miliona evra (od čega je oko 65 miliona evra bilo ekstra devičansko).

Brojke su nesumnjivo male u poređenju sa širom međunarodnom konkurencijom, ali iza njih se krije dinamika koja se gradila poslednjih godina. Samo što ta dinamika, kako su upozoravali stručnjaci iz ove oblasti, rizikuje da "udari" u zid carina.

"Za sada se stvara nepovoljna situacija za grčke proizvode u odnosu na proizvode najvećih konkurenata", kaže za Newmoney izvršni direktor Soyamills. Statis Javroglu.

Zanimljivo je da sada "veliki konkurenti" na američkom tlu nisu više Španci i Italijani, koji nesumnjivo kontrolišu najveći deo tržišta maslinovog ulja i maslina, već Turci, Tunižani i Egipćani.

"Kažem 'za sada' jer verujem da će početi pregovori o tome, tako da imamo nadu da bi maslinovo ulje moglo biti izuzeto iz carine od 20 odsto koja je uvedena za celu EU", napominje Javroglu.

profimedia

U svakom slučaju, sve ukazuje na to da situacija najviše pogoduje Turskoj.

"Turska je poslednjih godina napravila velike skokove kako u pogledu kvaliteta, tako i količine", kaže za Newmoney generalni direktor kompanije Hellenic Fine Oils, ćerka-firme grupe Soyamills, Dimitris Dambasinas.

"Nije slučajno što je tursko maslinovo ulje za samo nekoliko godina uspelo da udvostruči svoj udeo u američkom uvozu, prevazilazeći grčko. Sada će steći još veću ekonomsku prednost u odnosu na sve evropske proizvode", dodaje.

Sliku pregrupisanja delimično pokazuju i podaci Međunarodnog saveta za maslinarstvo o količinama maslinovog ulja i ulja od komine maslina koje SAD uvoze iz različitih zemalja. Treba napomenuti da su SAD najveći uvoznik maslinovog ulja.

Prema ovim podacima, od 2018. do 2024. godine Španija je u proseku izvozila skoro 126 hiljada tona u SAD ili oko 34 odsto ukupnog američkog uvoza maslinovog ulja. Slično tome, Italija 114 hiljada tona (31%), Tunis 57 hiljada tona (15%), Turska skoro 23 hiljade tona (6%), Portugal 14 hiljada tona (4%), Grčka 12 hiljada tona (3%) i Argentina sa oko 9 hiljada tona (2%).

Ukupno, SAD, sa godišnjim obimom koji prelazi 360.000 tona i šestogodišnjim prosekom od skoro 373.000, daleko su najveći uvoznik na svetu, prema podacima istraživanja koje je predstavio Manolis Janulis, predsednik Međuprofesionalne organizacije za maslinovo ulje (EDOE).

U ovom okruženju, potreba za strateškom podrškom grčkoj proizvodnji maslinovog ulja hitnija je nego ikad, naglašeno je na konferenciji, uz napomenu da druge evropske zemlje proizvođači maslinovog ulja, poput Italije i Španije, razmatraju mogućnost podrške svom izvozu.