Sagovornici Euronews Srbija o sankcijama NIS-u: Koji su mogući scenariji?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

08/01/2025

20:55

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Sjedinjene Američke Države će uvesti direktne sankcije naftnoj industriji Srbije, rekao je pre nekoliko danas predsednik Aleksandar Vučić obraćajući se na sednici Vlade. On je naveo da bi papir iz SAD-a o sankcijama trebalo da stigne u petak 10. januara ili u ponedeljak 13. januara i dodao je da to neće izazvati krizu u zemlji. Sagovornici Euronews Srbija, međutim, navode da se danima bavimo nečim što ipak mora da se sačeka i da se vidi šta će biti.

Smatraju da kada se otvori polje spekulacija, onda se nižu razne opcije i da se zapravo govori o problemu koji nije definisan do kraja i predlažu se rešenje za tako nedefinisan problem.

"Da tvrdim da sankcija neće biti, ne mogu, jer zaista nemam argumenata niti imam informacije na osnovu kojih to mogu da tvrdim da ih neće biti, kao što ne mogu da tvrdim ni da će ih biti", rekla je glavna i odgovorna urednica Magazina Biznis i Ekonometar Radojka Nikolić.

Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor kaže da je po njemu tema sankcija aktuelna, navodeći da je Srbija jedina država pored Belorusije koja nije uvela nikakve sankcije Ruskoj Federaciji i da je po njemu pitanje zašto američka administracija ranije nije uvela te sankcije i zbog čega Evropa i SAD imaju tako blagonaklon odnos prema Srbiji.

Koliko su sankcije NIS-u realna mogućnost?

Nikolić je navela da se o opciji sankcija NIS-u od najave takve mogućnosti o tome govorilo u domaćim medijima, a da se o tome ništa nije moglo naći u regionalnim i svetskim medijima.

"Ja sam redovno pratila šta se dešava, da li još neko o tome piše, jer je to toliko velika vest da bi morao neki trag negde još da se nađe. I jedino što je objavljeno, to je Reutersova informacija koja je objavljena prekjuče, a juče je prenela jedna američka agencija koja plasira podatke brodarskim kompanijama za transport. Zašto? Zato što se u toj Reutersovoj informaciji navode sankcije, ali ne sankcije ni Srbiji, ni NIS-u, nego se navodi mogućnost da Bajdenova administracija pre odlaska iz Bele kuće 20. januara uvede sankcije Rusiji kojima bi se kontrolisao prevoz ruske sirove nafte tankerima. Pod sankcijama bi bili zapravo tankeri koji prevoze rusku naftu, bile bi osiguravajuće kompanije koje to rade i bili bi trgovci naftom", rekla je ona.

Nikolić dodaje da je cilj tih sankcija da se suzbije šverc, pa će na crnu listu biti stavljeno oko 100 tankera.

"Dakle, nema reči uopšte niti o Srbiji, niti o sankcijama NIS-u, a cilj ovih sankcija koje Reuters navodi da je proverio u tri izvora i da je moguće, bez obzira na sve te izvore, da će biti uvedene, njihov cilj je zapravo da se smanji prisustvo ruske nafte uopšte na tržištu i da to bude opomena za Indiju i za Kinu, koje u većim količinama koriste rusku naftu. Cilj je takođe da se ograniči cena ruske nafte na 60 dolara po barelu, pošto sada je na tržištu negde od 74 pa iznad, zavisno trenutno koju cenu gledate. Dakle, ovaj deo što se nas tiče uopšte ne postoji. To postoji samo u našim medijima", rekla je Nikolić.

Na pitanje koliko su sankcije NIS-u realna mogućnost, Kapor je rekao da su takve sankcije realne od 2022. On smatra da o ovoj temi treba da se priča ne samo sa ekonomskog aspekta, nego iz geostrateških interesa i to ne samo srpskih, nego i drugih interesa i da će to biti tema i u Evropi.

"Iako je ovo domen spekulacija, mislim da je ovo vrlo bitna tema i o ovome treba da se priča, ne samo zbog nas, nego pričamo zbog čega američka administracija ima takav odnos prema Republici Srbiji i zbog čega ima tako blagonaklon odnos? Zbog čega se, recimo, sklapaju dogovori iza zatvorenih vrata o solarnim elektranama u Srbiji za 1,2 milijarde evra? Znamo da Srbija tamo ima lobističke grupe poput Pupinove inicijative, poput Srbi za Trampa, imamo tamo Srpsku pravoslavnu crkvu gde po svojim kanalima širi propagandu Ruske Federacije na američkom tlu. I sa tim je i te kako upoznata (američka) administracija", rekao je Kapor.

Nikolić je rekla da su sankcije osetljivo pitanje, i da je uverena da će ako do toga dođe biti nađeno neko rešenje.

Kapor kaže da Srbija jeste malo tržište ali da profit NIS-a nije mali.

"Meni je uvek pitanje i to je za buduća pokolenja pitanje zašto američka administracija ranije nije uvela te sankcije? Ne radi se samo o finansiranju rata, agresije na Ukrajinu. Da se razumemo, Srbija jeste malo tržište, ali to nisu male pare. Pre godinu dana, 2022. godine, taj profit je bio preko milijardu i po evra. To nisu ipak male pare", rekao je Kapor.

Šta sve može da se dogodi?

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović nedavno je rekla da se radi na više scenarija, da mora da se sačeka da se dobije dokument o najavljenim američkim sankcijama NIS-u i da se vidi kako će on biti krajnje formulisan, da li su sankcije u odnosu na sveobuhvatno vlasništvo ili na većinsko ili na kontrolni paket.

Navodeći da ništa konkretno nije poznato, Nikolić je rekla da je jedno vreme optirala ta mogućnost da se promeni struktura vlasništva NIS-a pa da ne bude rusko vlasništvo.

"Kada vi otvorite to polje spekulacija, tu sad mogu da se nižu razne opcije", rekla je ona.

Na pitanje da li je moguće da Srbija otkupi deo NIS-a od Rusa, Kapor kaže da nema uvid u finansijski sistem Srbije, ali da pretpostavljam da bi to moglo da se uradi.

"Čim ima para za nacionalni stadion koji teško da možemo da popunimo, zašto ne bi bilo za jednu stratešku industriju. Sigurno se mogu naći i novci i da ta kompanija pređe iz kontrole jedne države u kontrolu druge države", dodaje Kapor.

U kratkoročnom planu to bi, kaže, trebalo obaviti i da se ako može, nađe strateški partner.

"Međutim, ja ne bih voleo da brzamo sa tom odlukom, nego da se objavi tender i da se prihvati strateški partner iz neke zapadne države. Energetska industrija i NIS, kao takva kompanija, jeste strateška kompanija. Drugim rečima, sa ekonomskim uticajem dolazi i geopolitički uticaj. Znači, ne možemo samo da razmišljamo ko će da da više novca", rekao je Kapor.

Kada je vlasništvo u pitanju, Nikolić je navela da se valjda nešto pita i vlasnik i da je pitanje da li bi to Rusi prihvatili i da li njima odgovara takva opcija.

Kada je reč o gasu i divesifikaciji izvora snabdevanja, Kapor je podsetio da je Srbija 2009. godine kad je bio prekinut dotok gasa, a nije postao Balkanski tok, dobila vanrednu pomoć od zapadnih država.

"Dakle, moguće je dovesti prirodni gas iz drugih zapadnih država, Austrije, Mađarske, koji će naravno biti skuplji. Postoje te alternative, samo su skuplje. Ja hoću da vidim da mi radimo na destimulaciji upotrebe prirodnog gasa za grejanje stanovništva. To je krajnje neekonomsko korišćenje visokopotentnog energenta koji nemamo. Drugim rečima, Srbija upravo suprotno radi. Ona subvencioniše građane da koriste što više prirodnog gasa da bi bili što više zavisni od našeg stranog partnera. To je geopolitička odluka", rekao je Kapor navodeći da bi Srbija trebalo da koristi svoje energente koje ima u izobilju, kao što su geotermalni izvori.

Celo gostovanje Radojke Nikolić i Miodraga Kapora pogledajte u video-prilogu.