Poređenje prosečnih plata u Evropi: Koje države u EU najviše plaćaju svoje radnike?

Uzimajući u obzir standard kupovne moći (PPS), jaz u prosečnim godišnjim platama sa punim radnim vremenom širom EU je uži nego u nominalnim iznosima, iako i dalje postoje značajne razlike, pokazuje istraživanje Euronews-a.

Da li ste se ikada zapitali koje zemlje plaćaju najbolje u Evropi? Postoje različiti indikatori za poređenje plata i zarada, ali se kao posebno koristan ističe novi proračun Eurostata, prosečna godišnja prilagođena plata za puno radno vreme po zaposlenom. Procenjuje se od prosečne godišnje bruto zarade za posao sa punim radnim vremenom. 

Prema Eurostatu, 2023. godine, prosečna godišnja prilagođena plata po zaposlenom sa punim radnim vremenom kretala se od 13.503 evra u Bugarskoj do 81.064 evra u Luksemburgu, sa prosekom u EU od 37.863 evra.  
 
Devet zemalja članica prijavilo je plate iznad proseka EU, dok je 17 zemalja palo ispod. Holandija nije uključena u podatke zbog razlika u metodologiji.  

profimedia

Pored Luksemburga, prosečna plata je premašila 50.000 evra u još pet zemalja. To su: Danska (67.604 evra), Irska (58.679 evra), Belgija (57.989 evra), Austrija (54.508 evra) i Nemačka (50.988 evra). 

Finska, Švedska i Francuska takođe su rangirane iznad proseka EU. 

Na dnu, Bugarska je praćena Mađarskom (16.895 evra), Grčkom (17.013 evra), Rumunijom (17.739 evra), Poljskom (18.054 evra) i Slovačkom (19.001 evra), čije godišnje plate nisu prelazile 20.000 evra. 

Italija i Španija su ispod proseka EU, sa godišnjim platama od otprilike 32.500 evra. 

Kako se razlike menjaju kada se prilagode standardu kupovne moći? 

Prosečne plate u standardu kupovne moći (PPS) omogućavaju pravednije poređenje, jer troškovi života, posebno troškovi stanovanja, značajno variraju u različitim evropskim zemljama. 

Paritet kupovne moći (PPP) eliminiše uticaj razlika u cenama između zemalja. PPS je "veštačka valuta", pri čemu jedna jedinica PPS teoretski može da kupi istu količinu dobara i usluga u svakoj zemlji. 

Kada se analizira prosečna godišnja plata na puno radno vreme prilagođena po zaposlenom u PPS, razlike su znatno uže u poređenju sa nominalnim iznosima. Ipak, značajne razlike ostaju širom EU. Na primer, u nominalnim iznosima najviša prosečna plata bila je šest puta veća od najniže, dok je ovaj odnos smanjen na 2,5 puta kada se prilagodi PPS. 

Grčka zauzima najniži rang 

Prosečna godišnja plata na puno radno vreme prilagođena po zaposlenom, mereno u PPS, kretala se od 20.525 evra u Grčkoj do 53.745 evra u Luksemburgu. U nominalnim iznosima, Grčka je bila treća s kraja lestvice, ali je imala najlošiji rezultat u PPS. 

Tanjug AP/Petros Giannakouris, File

Od sedam zemalja koje su imale platu iznad proseka EU, osim Luksemburga, Belgija, Danska, Nemačka i Austrija su imale plate iznad 45.000 PPS. 

Irska i Francuska bile su druge dve zemlje iznad proseka EU, sa platama u PPS od 41.581evro€ i 39.110 evra. 

Italija je imala najnižu platu među "velikim četvorkama" EU, sa 33.723 PPS, dok je Španija zabeležila nešto višu cifru, 35.774 PPS, obe ispod proseka EU.

Kako su se prosečne plate promenile od 2022. do 2023. godine? 

Među 26 zemalja EU, prosečna godišnja plata na puno radno vreme prilagođena po zaposlenom opala je samo u Švedskoj između 2022. i 2023. godine. U Švedskoj je prosečna plata pala za 1.817 evra, što predstavlja pad od četiri odsto. Međutim, ovaj pad je posledica konverzije švedske krone u evre; u lokalnoj valuti plate su blago porasle. U EU, plate su porasle za 2.225 evra ili šest odsto.

U nominalnim iznosima, Luksemburg, Belgija i Irska zabeležili su najveće povećanje, svaka sa više od 4.000 evra, dok su prosečne plate u Malti, Grčkoj i Italiji porasle za manje od 1.000 evra. 

Posmatrajući procentualne promene, Rumunija, Mađarska, Poljska, Letonija i Hrvatska zabeležile su najveće poraste, sa prosečnim platama koje su porasle za više od 15 odsto. 

Suprotno tome, porasti su bili ispod pet odsto u Malti, Italiji, Grčkoj, Danskoj, Finskoj i Kipru. 

Dovoljna plata za pristojan život u EU 

Eurostat je počeo da računa "prosečne godišnje plate po zaposlenom na puno radno vreme" nakon usvajanja Direktive o Plavoj kartici 2021. godine. Ovaj pokazatelj služi kao prag za dodelu radnih dozvola visokokvalifikovanim radnicima na nacionalnom nivou. Prema metapodacima Eurostata: "Praktično, ovaj indikator predstavlja platu dovoljnu za pristojan život u državi članici." 

Plata se prilagođava tako što se plate na pola radnog vremena konvertuju u bruto ekvivalent za puno radno vreme. Rad na pola radnog vremena i dalje je značajan trend u Evropi. U 2023. godini, 17 odsto zaposlenih u EU uzrasta od 20 do 64 godine radilo je na pola radnog vremena prema Eurostat-u. Ovaj procenat je bio još viši u nekim zemljama, kao što je Nemačka sa 29 odsto i Holandija sa 39 odsto.