Igre 
Cene hrane u svetu nastavljaju da rastu: Šta je najviše poskupelo i sa kojim izazovima se suočava prehrambena industrija
Komentari26/11/2024
-06:57
U poslednjih godinu i po dana Evropu je zahvatio značajan porast cena osnovnih životnih namirnica. Kao glavni razlozi skoka cena u marketima navode se inflacija, problemi u globalnom lancu snabdevanja, suše i rat u Ukrajini.
FAO indeks cena hrane u septembru iznosio je 124,4 poena, što je za tri odsto više u odnosu na avgust, a za 2,1 odsto više u odnosu na 2022. godinu.
Najveći rast u septembru zabeležio je FAO indeks šećera, koji je porastao za 10,4 odsto zbog manjih prinosa na plantažama u Brazilu i kod drugih proizvođača trske.
FAO indeks biljnog ulja porastao je za 4,6 odsto, a mlečnih proizvoda za skoro četiri procenta.
Ključni razlozi skoka leže u smanjenoj proizvodnji i većoj potražnji na globalnom tržištu.
Cene mesa uglavnom su ostale stabilne uz blagi porast od 0,4 odsto.
Ipak, nije bilo samo poskupljenja. Pala je cena pirinča za 0,7 odsto.
Povezane vesti
Šta je najviše poskupelo?
Kada se sva poskupljenja sagledaju u perspektivi iz prethodnih godinu i po dana, statistike kažu sledeće.
U tom periodu šećer je poskupeo i do 40 odsto u pojedinim zemljama, piletina i svinjetina i do 25 odsto, a ulje i do 40 procenata.
Uticaj rata u Ukrajini najviše se manifestuje na cenama brašna, pšenice i kukuruza, jer je do 2022. godine veliki deo globalne proizvodnje bio u Ukrajini, pa su cene brašna skočile između 20 i 35 odsto.
Pixabay
Suše i visoke temperature prave probleme i poljoprivrednicima, a kako potražnja na tržištu ne jenjava, došlo je i do skoka cena voća i povrća između 10 i 20 odsto.
Sir, mleko, puter i ostali mlečni proizvodi poskupeli su za oko 25 odsto, dok su kokošija jaja poskupela u pojedinim zemljama Evrope između 20 i 30 procenata u prethodnih 18 meseci.
Indeks dodatno skočio u oktobru
Zamenik regionalnog predstavnika FAO Nabil Gangi kaže za Euronews Srbija da najnoviji podaci pokazuju da je indeks dostigao 137,4 poena u oktobru, što je dva odsto više u odnosu na septembar.
ističe da je indeks na najvišoj vrednosti od aprila 2023, ali i da je mnogo niži od vrednosti iz marta 2022. godine.
Povezane vesti
"Uopšte posmatrano, fluktuacije su uzrokovane strahovanjima u vezi sa predviđenom proizvodnjom, takođe zabrinutost za proizvodnju koja nastaje kada bi proizvodnja mogla da bude u padu za neku robu, recimo za palmino i suncokretovo ulje iz jugoistočne Azije. Što se budućnosti tiče, ko zna šta budućnost nosi, ali na srednji rok, recimo u narednih deset godina, perspektiva FAO i OECD-a ukazuje na stvarne referentne međunarodne cene za poljoprivrednu robu da budu u blagom padu, međutim, što se tiče kratkog roka, biće fluktuacija narednih meseci", objašnjava Gangi.
Ističe i da istorija saradnje FAO i Srbije "datira dobrano u prošlost".
"Jugoslavija je bila jedan od osnivača naše organizacije, a od 2001. naši odnosi sa Srbijom se poboljšavaju. Mi želimo da podržimo nacionalnu strategiju vlade o poljoprivrednoj održivosti po pitanjima klimatskih promena, ruralne ekonomije, šumarstva, biodiverziteta. Širok deo dijapazona pitanja gde sarađujemo ne samo sa vladom, odnosno ministarstvom poljoprivrede koje je naš tradicionalni partner, već i sa ministarstvom životne sredine, ministarstvom finansija, radimo sa farmaceutskim kompanijama, sa naučnim krugovima, nevladinim organizacijama, velikim brojem aktera", nabraja naš sagovornik.
Povezane vesti
Koji su izazovi prehrembene industrije?
Navodi i da ta organizacija podržava, kako kažem, jedan od ključnih prioriteta srpske vlade, a to je pristupanje Evropskoj uniji.
"I sa EU sarađujemo na ispunjavanju standarda koje je EU postavila za ulazak Srbije u EU. Pored toga, udružujemo se sa globalnim fondovima iz domena ekologije i zaštite životne sredine, ta dva fonda su izuzetno bitni partneri Srbije koji rade na finansiranju klimatskih aktivnosti, imamo jako dobru saradnju i sa naučnim institutima i univerzitetima", dodaje on.
A u fokusu su i agrarni-prehrambeni sistemi, kaže Gangi navodeći da se radi o kompletnom lancu, te da se radi na ukrštanju zdrave hrane i proizvodnjom neophodnih dobara.
Govoreći o glavnim izazovima bezbednosti hrane u regionu, Gangi navodi da regioni Evrope i centralne Azije imaju brojne zajedničke izazove.
profimedia
Iako se svaka zemlja suočava sa različitim izazovima, oni se određuju na osnovu četiri principa po kojima se ova organizacija rukovodi, kaže on.
"Mi posmatramo proizvodnju, i proizvodnja je bila dovoljna za trenutno stanovništvo, međutim ima tu više izazova, između ostalog zemljište, inputi i tako dalje, i naravno pristup tim inputima postaje težak ako smo imali, recimo, pandemiju, zatim rat u Ukrajini", objašnjava Gangi.
Mali poljoprivrednici ugroženi
Naglašava i da iako su mali poljoprivrednici važan stub što se tiče proizvodnje i snabdevanja, oni imaju najmanji pristup tim inputima.
"Što se tiče drugog stuba, to je ishrana, Srbija je tu uradila pozitivne stvari, gotovo da je iskorenila neuhranjenost i glad, međutim što se tiče gojaznosti, ima tu puno stvari koje se mogu popraviti, međutim što se tiče i takođe bacanja hrane, i mi tu takođe se trudimo da podržimo taj kurs u promovisanju zdrave ishrane", kaže Gangi.
Treći stub je, kako kaže, životna sredina, na koju utiču klimatske promene, a klimatske promene utiču na zemljište, odnosno na proizvodnju poljoprivrednika.
"Poljoprivrednici i recimo manjine i neke ugrožene zajednice, one su dakle u nepovoljnom položaju kada je reč o tome. I poslednji stub predstavlja egzistenciju. Recimo u ruralnim oblastima, kao što je to slučaj i u mnogim zemljama u regionu, sela se prazne i to postaje velika poteškoća. Jer prihod, posebno za mlade ljude, je jako nizak u ruralnim oblastima i moramo da sarađujemo sa vlastima na sva četiri stuba, da usvajamo nove tehnologije i druga rešenja koja će podstaći održivu poljoprivredu u zemlji", zaključuje Nabil Gangi u razogovoru za Euronews Srbija
Preporuka za vas
Komentari (0)