Igre 
Pad industrijske proizvodnje u EU: Kakav to ima uticaj na Srbiju i gde je ključ budućeg razvoja
Komentari22/11/2024
-07:06
Industrijska proizvodnja u EU u septembru pala je za 2,4 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Pad beleže tri najveće ekonomije Evrozone - Nemačka, Francuska i Italija, dok Španija prijavljuje tek blagi rast. Izvršni direktor Saveta stranih investitora Aleksandrom Ljubić kaže da nije dobro da velike ekonomije, pogotovo Nemačka kao jedna od tri najveće svetske ekonomije, ima višegodišnji pad, navodeći da je to pre svega posledica mnogih stvari - pandemije, rata na evropskom kontinentu i mnogih drugih faktora koji stvaraju određenu nepredvidljivost.
Postavlja se pitanje da li Evropa ima razloga da brine i kako može da preokrene negativne ekonomske trendove.
Značajan pad industrijske proizvodnje imaju najveće ekonomije Evropske unije i to najviše u oblasti kapitalnih dobara koje su jezgro evropske industrije.
Viši ekonomista Instituta za nemačku privredu iz Kelna Tomas Obst rekao je za Euronews Srbija da posebno trpi industrija, kao što je nemački industrijski sektor, koji je veoma veliki, ali veoma izvozno orijentisan.
"Možete pogledati uslužni sektor u poređenju sa industrijskim sektorom. U nekim zemljama, kao što je Španija, na primer, uslužni sektor igra mnogo veću ulogu i tim zemljama generalno ide bolje od zemalja sa visokim industrijskim sektorom", rekao je Obst.
Glavni ekonomista "Biznis Jurop" Lusio Vinjas de Suza kaže za Euronews Srbija da ono što se vidi u pogledu razvoja industrijske proizvodnje u EU samo je odraz činjenice da Evropa gubi konkurentnost u odnosu na glavne trgovinske partnere, Sjedinjene Američke Države i Narodnu Republiku Kinu, već skoro 30 godina za redom.
profimedia
U septembru ove godine u odnosu na isti mesec 2023. godine, najveći rast industrijske proizvodnje zabeležile su Danska i Belgija, dok su najveći pad doživele Irska i Luksemburg.
Povezane vesti
Ekonomisti strahuju i od drastičnijih posledica, poput deindustrializacije Evrope.
"Energetski intenzivna proizvodnja u Nemačkoj opala je za oko 17 odsto od početka 2022. Na primer, hemijski sektor ili proizvodnja metala. Dakle, ako doživimo trajni period deindustrializacije, mislim da je to razlog za zabrinutost", rekao je Obst.
Usred trgovinskog rata sa Kinom zbog električnih vozila, Evropa strahuje i od američkih carina, koje je najavio budući stanovnik Bele kuće.
Evropa bi, međutim, najpre morala da sredi svoju kuću, jer nisu svi faktori spoljni.
"Procenjujemo da je poslednjih pet godina evropskim kompanijama nametnuto oko 13.500 novih propisa. Ako želite poređenje sa Sjedinjenim Američkim Državama, tamo je oko 3.500 propisa. Troškovi proizvodnje u Evropi su dva i po puta veći u pogledu troškova energije u odnosu na Kinu ili Sjedinjene Američke Države", rekao je Lusio Vinjas de Suza.
Zato su preporuke za izlazak iz krize, pojednostavljivanje procedura, ali i povećanje investicija i smanjivanje zavisnosti u oblasti kritičnih sirovina i digitalne tehnologije.
"Privreda Srbije duboko integrisana u privredu EU"
Izvršni direktor Saveta stranih investitora Aleksandar Ljubić kaže da iako nije u EU, Srbija je ekonomski već dugo vremena njen sastavni deo, navodeći da je privreda Srbije duboko integrisana u privredu EU, pre svega sa tri evropske zemlje - Nemačke, Austrije i Italije.
Povezane vesti
Dve od te tri zemlje imaju značajan broj industrijskih proizvoda, a Ljubić navodi da su to padovi različiti od onih na koje smo mi inače navikli u našoj istoriji.
U ovom trenutku, dodaje, najveći problem je upravo pad u industrijskoj proizvodnji, pre svega u automobilskoj industriji.
"Potrebno je shvatiti da u ovom trenutku dolazi do velike tranzicije u automobilskoj industriji. Jedna tehnologija koju poznajemo više od stotinu godina, motori sa unutrašnjim sagorevanjem, menjaju se za nove električne modele. Više Evropa nema komparativnu prednost u smislu tih tehnologija. Sada neke druge zemlje su rame uz rame sa tim tehnologijama, pre svega azijske zemlje, Kina na prvom mestu. I samim tim, danas je mnogo teže opstati na tom tržištu. Ali sam potpuno siguran da će u nekom narednom periodu doći do obnavljanja te industrije i potpuno sam siguran u budućnost te industrije da do toga mora doći. Postoje neki podatak da svaki sedmi stanovnik EU radi nešto ili u vezi sa automobilskom industrijom", rekao je Ljubić.
Ono što sigurno predstavlja problem su, dodaje, sve ove barijere i takse koje se najavljaju sa svih strana, što nije dobro.
"Puno je nepoznanica. Imamo još uvek rat koji traje, imamo još uvek trgovinski rat između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, imamo najave trgovinskog rata između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, za koga se nadamo da neće doći, imamo zahteve Sjedinjenih Američkih Država da se proizvodnja izmesti na njihov kontinent i puno toga. Ali ono što sam potpuno siguran je da će do stabilizacije doći. Imamo potrebno znanje i tehnologiju", rekao je on.
Ljubić smatra da je inovacije i investicije u inovacije ključ budućeg razvoja Evropske unije.
"Jednostavno, kada se budemo okrenuli nekim novim tehnologijama, unapređenju poslovnih tehnologija, sve će se vratiti na isto. Naravno, Srbiji je to jako bitno", naglasio je on.
"Srbija dobro mesto za investiranje"
Ljubić je naveo da Srbija privuče mnogo više stranih investitora nego sve zemlje u regionu zajedno.
profimedia
Govoreći o preporukama iz Bele knjige Saveta stranih investitora, Ljubić navodi da su dobili uveravanje, pre svega od premijera Srbije, da će se u nekom narednom periodu posvetiti pre svega zakonodavnom okviru i ispunjavanju svih onih obaveza koje Srbija ima na svom putu ka EU i da još mora da se radi.
"Postoje pomaci u tri sektora, pre svega u energetskom sektoru, koji je označen kao najbolji, u digitalizaciji, koja je opet potrebna svima nama, i u zaštiti korisnika finansijskih usluga. Ali to je nedovoljno da bi Srbija išla napred", rekao je on.
Ljubić kaže da strane investicije predstavljaju samo jedan od tri značajna stuba prosperiteta Srbije.
"Da bi naša zemlja napredovala pet odsto godišnje, što je nedovoljno da bi stigla do zemalja EU, vi morate imati 25 odsto investicija u vašem bruto nacionalnom dohotku. Strane investicije čine između šest i sedam odsto, državne investicije čine između sedam i osam odsto sa svim ovim projektima koje država sprovodi. To je zajedno 15 odsto. Znači, nama je potrebno više od 10 odsto svake godine domaćih investicija, malih i srednjih preduzeća, koje, naravno, država mora da nađe ključ da pomogne da razvija ta preduzeća", rekao je on.
Ljubić navodi da su strani investitori jedna dobra podloga, jer oni tim malim kompanijama omogućavaju izlaz na tržišta na koja oni jednostavno ne mogu da dobace.
"Oni postaju integralni deo naših lanaca snabdevanja i sve ono što u smislu njihove afirmacije na nekim drugim tržištima. Ali onaj preduzetnički duh, pomoć države, to je nešto što očekujemo u narednom periodu", kaže Ljubić.
Komentari (0)