"Očekujemo sniženje neopravdano povećanih cena određenih proizvoda": Borba protiv kartela na srpskom tržištu

Institucije su krenule u lov na kartele na srpskom tržištu. Prvo je pokrenuto pitanje formiranja cena u četiri trgovinska lanca, a nedavno je upitnik stavljen i na cene lekova.

Postavlja se pitanje dokle su ti postupci stigli i kako udruživanje kompanija na tržištu utiče na građane.

Već je dobro poznata rečenica koja s vremena na vreme odjekuje srpskim prodavnicama: "ovaj proizvod je u Nemačkoj jeftiniji".

Jedan od razloga zašto je to tako je kartelsko udruživanje kompanija.

"U nemačkim supermarketima je praktično sve jeftinije nego u srpskim, osim svežeg mesa i ponekad povrća, zavisi kako koga. Sve ostalo od konditorskih proizvoda pa nadalje je bitno jeftinije u Nemačkoj. I tako je sve vreme od kad ja živim  na relaciji Srbija-Nemačka, to je 15 godina. U Srbiji izgleda da postoje karteli ili makar prećutni dogovori da se građani žestoko odvale po džepu", kaže novinar DW-a Nemanja Rujević.

Ove godine pokrenuta su tri postupka koja ispituju da li su privredna društva sklapala restriktivne sporazume. Sporazume kojima se određuju cene, kontroliše i deli tržište i primenjuju nejednaki uslovi poslovanja.

"Sledeća inspekcija biće kontrola rada apoteka", najavljuje premijer Srbije Miloš Vučević.

Ipak da li će do toga doći, nismo uspeli da saznamo od Komisije za zaštitu konkurencije zbog, kako kažu, poverljivosti mehanizama kojima se služe.

Stručnjaci kažu da je postojanje kartela teže dokazati od drugih vrsta povreda konkurencije.

"Kada su u pitanju karteli, mi imamo neke činjenice koje ukazuju na njihovo postojanje, kao na primjer da su cene identične, ali to nije dovoljan dokaz da bi kartel bio kažnjen. Znači, da bi Komisija izrekla kaznu kartelu mora imati dokaze da je između njih postojala komunikacija, da su se oni o tome dogovarali", kaže Dejan Trifunović, profesor na Ekonomskom fakultetu.

A kada se utvrde, kompaniji se mogu izreći kazne u vrednosti od 10 odsto njenih godišnjih prihoda, koje struka ocenjuje niskim.

"Međutim, u praksi se to ne dešava. Te kazne nisu na tom nivou, jer se ceni socijalna komponenta. Da li kompanija može da nastaje iz poslovanja? Ako se izrekne visoka kazna,  kompanija može da bankrotira, ili ako je u pitanju neka strana kompanija, može da napusti jednostavno Srbiju, jer nije toliko efektivna ta politika zaštite konkurencije, jer su neefikasni sudski procesi", dodaje Trifunović.

Osim u Srbiji, karteli su ozbiljan problem i u Japanu i Švajcarskoj.

Da se očekuje uspeh akcije borbe protiv kartela na tržištu, poručeno je iz Narodne banke Srbije.

Guvernerka Jorgovanka Tabaković iznela je projekcije koje ukazuju na to  da će doći do pojeftinjenja  proizvoda koji su neopravdano poskupeli.

"Ne bih volela da se veletrgovci, trgovci uopšte i maloprodaja inate sa vladom prazneći rafove  zbog toga što država radi svoj posao, a posao države je da sprečava monopolsko i kartelsko ponašanje. Tako da se nadam da će ta akcija ići odgovorno. Znam da vlada sigurno neće popustiti ali da će se odgovorno ponašati i svi učesnici u ovom postupku, gde znači, ne očekujemo povećanje, nego snižavanje neopravdano povećanih cena određenih proizvoda", rekla je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.