Igre 
Kako je Noć veštica i u Srbiji postala praznik konzumerizma: "Haloween groznica" obuzela čak i apoteke
Komentari01/11/2024
-18:10
"Strašni popusti za Noć veštica" - jedan je od slogana kojim različiti biznisi pokušavaju da privuku kupce u tržne centre, ali i u online kupovinu. Povodom praznika koji se poslednjih godina proširio i na područja gde tradicionalno nije proslavljan, na akciji se mogu kupiti razni uređaji, odeća, kozmetika, a "posebnu ponudu" imaju čak i apoteke.
Ivana Ćirković, konsultantkinja za digitalni marketing, za Euronews Srbija kaže da je praksa korištenja Noći veštica u marketinške svrhe od ove godine intenzivno zaživela i u Srbiji.
"Neki datumi su popularni i brendovi i biznisi koriste svaku priliku da budu konkurentni i relevantni ciljnim grupama. Tako je i nedelja u kojoj se obeležava Halloween postala prilika da promovišu neke svoje ponude", objašnjava Ćirković.
Euronews
To se odnosi čak i na one biznise čiji proizvodi i usluge nemaju nikakve veze sa onim što se obično povezuje sa Noći veštica. Razlog je taj, što su takve kampanje delom namenjene za prodaju, a delom za podsticanje viraliteta, odnosno da se o nekim temama više govori.
"Tako se stvara emocionalna veza s kupcima, jer oni možda sada neće kupiti to što se nudi, ali ako je upakovano u lepu pitku priču koja je relevantna sa trendom, u budućnosti, u trenutku kada im bude zatrebalo nešto iz tog opusa, onda će se setiti njih i kupiti od njih", kaže konsultantkinja za digitalni marketing.
Ona navodi primer jedne prodavnice sladoleda iz Beograda, koja je ponudila besplatnu poslasticu svakoj mušteriji koja tokom 31. oktobra dođe maskirana, čime, kako kaže kreira trajne veze sa kupcima.
"Dakle, Halloween nije samo za ljude koji vole maske, nego tu širi na decu, na porodicu, na one koji vole horor filmove i možete iz različitih uglova da im se obraćate, da ih privučete i stvorite neki odnos sa njima", kaže Ćirković.
Povezane vesti
Popusti koji (ne) bude poverenje
Noć veštica je samo jedan u nizu povoda koje će mnogi biznisi iskoristiti da svojim potencijalnim kupcima ponude "specijalne popuste". Uskoro stiže Crni petak, pa zimski popust, ali se postavlja pitanje koliko kupci u tim periodima zapravo dobijaju niže cene.
Nije retkost da se popust odnosi samo na ograničenu seriju u ograničenim terminima, a da kupac gledajući reklamu stiče utisak da se odnosi na kompletan asortiman.
profimedia
"Edukovaniji kupci će prozreti takve taktike, čija je svrha da privuku ljude. Oni koji znaju više o tim stvarima, 'ne pecaju se' na takve stvari. Mislim da se edukovanjem tržišta takve stvari mogu promeniti na bolje", ističe Ćirković.
Ona kaže da veće kupovine obično obavlja van Srbije, jer kako kaže, nema poverenja u popuste u našoj zemlji.
"Ne moramo da odemo nigde daleko. Ista stvar može da košta nesrazmerno niže, a novije stvari su daleko razumnijeg cenovnog ranga nego kod nas. Tako da zaista nemam poverenja da kupujem bilo šta ozbiljnije kod nas. Iz tog i sličnih razloga", kaže naša sagovornica.
Kako šarenilo društvenih mreža budi različite i sasvim nove potrošačke potrebe, dolazak novog godišnjeg doba postao je dovoljan povod da se predlaže promena kompletnog uređenja životnog prostora, naravno, uz promovisanje određenih proizvoda koji odgovaraju trendi estetici.
Odgovornost je i na marketarima
Konsultantkinja smatra da je ključ u podizanju svesti potrošača o takvim praksama na tržištu, jer bi time neumesne taktike pojedinih biznisa postale suvišne.
Povezane vesti
"Bombardovani smo 24-7, morem različitih informacija. Ne možemo sve da isfiltriramo, a to bombardovanje kod nas proizvede želju da moramo da imamo to nešto, šta god to nešto bilo u ovom trenutku i odmah prelazimo na sledeći. Jeste primetili kad nešto hoćemo da menjamo u životu, prvo što krenemo je da kupujemo? Zato što je najlakše, zato što je na klik od nas", kaže Ćirković.
Ona naglašava i odgovornost marketara u načinu na koji komuniciraju sa potencijalnim kupcima i da naprave zdrav balans, u kom će znati gde su granice stvarnih potreba.
"To je pitanje toga kako napraviti kampanju koja je odgovara na stvarne potrebe potrošača, a ne podstiče taj konzumerizam. Biznisi moraju da shvate da nije poenta uvek u tom novcu i da 'ja imam više više'. Hajde da stvorimo neku zdraviju sredinu, zdravije okruženje da zaista budu stvarne potrebe zadovoljene i onda možemo da pričamo dalje", zaključuje Ćirković.
Komentari (0)