Hidroelektrane u Srbiji koje proizvode električnu energiju duže od veka: "Pod gradom" i posle 124 godine u funkciji

Retko koja evropska zemlja može da se pohvali hidroelektranama koje proizvode električnu energiju duže od jednog veka. U sistemu Elektroprivrede Srbije ima ih čak pet. U sklopu radionice koju je organizovao EPS, grupa novinara obišla je najstariju - "Pod gradom", na reci Đetinji, podignutu 1900. godine ispod zidina srednjovekovnog grada Užica, četiri godine posle one na Nijagari.

Ideju profesora fizike Đorđa Stanojevića o korišćenju vodene snage Đetinje, 1898. godine prihvatilo je Akcionarsko društvo Tkačke radionice u Užicu.

"Nažalost, nisu imali dovoljno novca da pokrenu izgradnju hidroleelektrane, pa je delegacija od 12 Užičana otišla kod vladarske porodice Obrenović da zatraži pomoć. Dobili su novac, a kralj Aleksandar je 3. maja 1899. postavio kamen temeljac", priča Zagorka Nikitović, kustoskinja Narodnog muzeja u Užicu.

Euronews/Ljiljana Pavlović

Dodaje da je nacrt hidroelektrane, brane i jaza uradio Aćim Stevović sa Mokre gore, u to vreme inženjer na železnici u Nišu. Bilo je, kaže, mnogo poteškoća, ali se nije odustalo od projekta. Poseban izazov bio je kako do Užica dopremiti opremu koju je profesor Đorđe Stanojević nabavio od firme "Simens&Halske" u Beču.

"Oprema je stigla vozom do Kragujevca, a do Užica specijalnim zaprežnim kolima sa velikim drvenim točkovima, napravljenim za tu namenu, koju je vuklo šest pari volova. Ti dugački karavani putovali su od Kragujevca do Užica nekoliko meseci. Dok su prolazili kroz sela, ljudi su mislili da se dešava seoba naroda jer nikad ranije nisu videli tako dugačke karavane", kaže Zagorka Nikitović.

Euronews/Ljiljana Pavlović

Petnaest meseci od početka gradnje, hidroelektrana je puštena u rad 2. avgusta 1900, na Svetog Iliju i na rođendan kralja Aleksandra, i bila je prva u Srbiji koja je radila po principima naizmenične struje Nikole Tesle.

Užičani su se tada setili reči Mitra Tarabića i njegovog predskazanja da će sinuti "viđelo iz rijeke".

Zanimljivo je kako su građani Užica dočekali prve bandere i električnu energiju. Na svečanost povodom otvaranja hidroelekrane došli su samo najhrabriji, priča Zagorka Nikitović.

"Plašili su se da će doći do eksplozije, da će bandere početi da lete i da će se desiti smak sveta pa su u strahu bežali u kuće. Nije im bilo jasno kako je moguće da se spoje vatra i voda i da žica prođe kroz tavan, a da se kuća ne zapali", rekla je.

Hidroelektrana je prepodne pravila struju za potrebe tkačke fabrike, a popodne za osvetljenje grada. U početku, struju su imali samo najbogatiji Užičani, kafane i dućani, a krajem decembra 1900. napravljena je kompletna varoška mreža. U to vreme struja se plaćala po broju sijalica u domaćinstvu.

Euronews/Ljiljana Pavlović

Hidrocentrala na Đetinji proizvodila je struju do 1973, kada su zbog radova na pruzi Beograd - Bar delimično zatrpani brana i jaz kojim je voda sprovođena u turbine. Njen rad obnovljen je na Ilindan 2000. godine, tačno jedan vek od puštanja u pogon.

Od tada se originalni "Simensovi" generatori, potpuno ispravni i kapaciteta dovoljnog za uličnu rasvetu u današnjem Užicu, puštaju povremeno u rad. Jedna je od turističkih atrakcija ovog kraja, a služi i za praktičnu obuku đaka i studenata.

Male hidroelektarne u Srbiji - atrakcija i važan izvor zelene energije

Većina malih hidroelektrana kojima danas upravlja Elektroprivreda Srbije izgrađena je u periodu od 1900. do 1940. godine.

Euronews/Ljiljana Pavlović

Posle MHE "Pod gradom", najstarije su "Vučje" u selu Vučje kod Leskovca, "Sveta Petka" u Ostrovici kod Niša, "Gamzigrad" u Gamzigradskoj Banji kod Zaječara i "Moravica" u Ivanjici. Sve i danas rade.

Do 1940. godine izgrađeno je još pet malih hidroelektrana - "Vrelo" u mestu Perućac, "Jelašnica" kod Vladičinog Hana, "Turica" u Užicu, "Sićevo" kod Niša i "Temac" u Temskoj kod Pirota.

Prvih pet najstarijih malih hidroelektrana ima poseban status spomenika kulture, a Vlada Srbije je u oktobru 2023. za spomenike kulture proglasila i MHE "Vučje" i "Sićevo".

Prosečna godišnja proizvodnja malih hidroelektrana je 35 GWh, što čini oko 0,1 odsto proizvodnje električne energije EPS-a. One su, kažu u Elektroprivredi Srbije, važan izvor zelene energije.