Srbljanović: Novi Zakon o energetici daje sigurnost tokom prelaska na zelenu energiju

Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Stefan Srbljanović izjavio je danas da Izmene i dopune Zakona o energetici treba da unaprede energetski sistem Srbije, ali i omoguće veću energetsku sigurnost u periodu prelaska na čiste izvore energije.

Srbljanović je na konferenciji "Privreda na putu zelene tranzicije", koju organizuje Američka privredna komora u hotelu "Kraun Plaza", istakao da su zakonske izmene važne i za bolje funkcionisanje tržišta električne energije, koje će biti u potpunosti usklađeno sa evropskim pravilima.

"Prvi put uvodimo mogućnost da snabdevanje krajnjih kupaca obavlja sam proizvođač, što je već duže vreme zahtev privrede i time unapređujemo razvoj privatnog sektora. Energetska tranzicija je pitanje svih nas i aktivno učešće privrede može biti jedan od motora dekarbonizacije u sektoru energetike", rekao je Srbljanović.

Podsetio je da je do sada uloženo 44 milona evra u distributivnu mrežu, da je rekonstruisano 2.500 kilometara niskonaponske mreže, kao i da je zamenjeno 730 transformatora i 34.000 betonskih stubova što će, prema njegovim rečima, obezbediti sigurniju distribuciju električne energije.

"Zakonskim izmenama obuhvatili smo i rad prenosnog sistema u vezi sa raspodelom kapaciteta, uklanjanje zagušenja na mreži uz naknadu, kao i analizu adekvatnosti proizvodnje prenosnog sistema", kazao je Srbljanović.

Zakonske izmene omogućiće i razvoj nuklearne energije

Dodaje da izmene zakona podrazumevaju i dva strateška dokumenta - Strategiju razvoja upotrebe vodonika i Strategiju razvoja proizvodnje i upotrebe toplotne energije.

"Po prvi put uvodimo licence za skladištenje električne energije, a s druge strane oslobađaju se licenciranja proizvođači električne energije za sopstvene potrebe", kazao je.

Ističe da će zakonske izmene, ukoliko budu usvojene, omogućiti i razvoj nuklearne energije, s obzirom da bi izmenama prestao moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana.

"Uređuju se glavni koraci u potencijalnij mirnodopskoj primeni nuklearne energije u Srbiji. Kada se pokrene ova tema, znate da je potrebno nekih 10,15 godina da prođe kako bismo imali nuklearnu elektranu", naveo je Srbljanović.

Predsednik upravnog odbora Američke privredne komore Stefan Lazarević istakao je da su dosledno sprovođenje zelene agende definisali kao prioritet.

"Naše istraživanje prošle godine je pokazalo da je energetika na drugom mestu na listi prioriteta naših članica, za razliku od istraživanja od pre pet godina kada su naši članovi rekli da je energetika broj 11, što govori o aktuelnosti ove teme", rekao je Lazarević.

Za šta su investitori najviše zainteresovani?

Potencijalni investitori su, prema njegovim rečima, najviše zainteresovani za sektor informacionih tehnologija i energetiku.

"Pozitivan signal za potencijalne investitore je uspostavljanje strateškog partnerstva između Srbije i SAD u oblasti energetike, koji je potpisan juče u Vašingtonu", rekao je on.

Lazarević dodaje da se Američka privredna komora trudi da bude pouzdan partner Vladi Srbije u sprovođenju reformi, ali i kreiranju stabilnog, predvidivog i modernog poslovnog ambijenta.

"Blisko sarađujemo sa ministarstvom po pitanju izmena zakona o energetici, jer nam je zajednički cilj da se kreira regulatorni ambijent koji podstiče i olakšava investicije u zelene projekte, ali i podstiče kompanije da 'ozelene' svoje proizvode i usluge kako bi se podigla konkurentnost našeg tržišta i kako bi proizvodi naših kompanija bili konkurentni i na tržištu EU", rekao je Lazarević.

Dodaje da važnu ulogu igraju i javna preduzeća.

"Da bi jedan regulatorni okvir mogao uspešno da se sprovede potrebno je i da javna preduzeća u ovoj oblasti imaju dovoljno resursa i obezbeđene kapacitete kako bi implementacija tog okvira bila moguća", naglasio je.

Na konferenciji su govorili i predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike, Elektroprivrede Srbije, Elektrodistribucije Srbije, Elektromreže Srbije i poslovni sektor, a predmet razgovora bile su i promene u procedurama za priključenje na mrežu, kao i strategija za prevazilaženje izazova u vezi sa postojećim kapacitetima distributivnog i prenosnog sistema.