Igre 
Eksploatacija radnika na Zapadnom Balkanu: Kakva je situacija u Srbiji i kome prijaviti kršenje radnih prava?
Komentari24/08/2024
-10:22
Procene civilnog društva ukazuju da je radna eksploatacija sve veći problem u Srbiji ali i susednim državama. Ističu da se podaci oslanjaju na zvanično saopštene podatke, ali da je stvaran broj ekploatisanih ljudi veći od onoga što pokazuje zvanična statistika. Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala sprovela je istraživanje koje je pokazalo da se radna eskploatacija ne smanjuje u zemljama Zapadnog Balkana.
Ta analiza, koja se oslanja na podatke američkog Stejt departmenta i njihovog izveštaja o trgovini ljudima, pokazala je da je u periodu od 2018. do 2023. godine bilo 767 potvrđenih slučajeva iskorišćavanja uključujući i prisilno prosjačenje.
Iskorišćavanje trpe kako radnici koji žive na Balkanu tako i migranti koji su na Balkan došli legalno ili ilegalno.
Eksplotacija se ogleda u prekovremenom radu, i to najviše u građevinskoj i tekstilnoj industriji ali i ugostiteljstvu i prehrambenoj industriji.
Radnici se suočavaju sa konfiskacijom ličnih dokumenata, sa psihiološkim zlostavljanjem, ali i fizičkim i seksualinim zlostavljanjem, najčešće od strane svojih poslodavaca.
Iskorišćavanje radnika usko je povezano i sa krijumčarenjem ljudi.
Podaci američkog Stejt departmenta pokazuju da je 46 odsto trafikinga od 2018. do 2023. povezano sa eksploatacijom u radu.
Povezane vesti
U 2022. godini je broj žrtava opao za čak 50 odsto, međutim, u 2023. broj žrtava je porastao za čak 63 posto.
Primeri eksploatacije radnika
Milica Marinković iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11 kaže za Euronews Srbija rekla je da se radna eksploatacija dotiče i domaćih radnika u Srbiji, a ne samo takozvanih ekonomskih migranata.
"Svakako da radna eksploatacija nije došla upravo sa ovim ekonomskim migracijama, već je tu bila i kada govorimo o domaćim državljanima. To su najčešće slučajevi ugrožavanja radnih prava, bezbednosti i zdravlja na radu, neisplaćivanja zarada, odnosno takozvani rad na crno, naravno i nebezbedni uslovi rada, pitanje smeštaja radnika, rad na visokim temperaturama i drugim rizičnim uslovima", rekla je Marinković.
Ona navodi da je i prevoz od mesta smeštaja do mesta rada nešto što je takođe rizično, s obzirom na to da se radnici prevoze često u velikom broju i nisu vezani sigurnosnim pojasevima.
"Grupno, imamo jako puno slučajeva radne eksploatacije, ne samo ovih vidljivih kada govorimo o stranim državljanima, ali svakako jeste da je negde poslednjih par godina javnost više spremna da sagleda takve slučajeve. Prosto postoji budno oko javnosti da isprati te slučajeva i svakako i mediji su ti koji utiču upravo na stvaranje te slike, odnosno otkrivanje slučajeva", rekla je Marinković.
Ona je objasnila da se radna eksploatacija pre svega prepoznaje po kršenjima prava, koja uključuju to da ne postoji radno vreme, niti potpisani ugovori, uslovi koji se tiču bezbednosti i zdravlja na radu i zarade koja često nisu adekvatna.
"Čak i u onim slučajima kada je (zarada) adekvatna, možemo govoriti o radnoj eksploataciji. To su sve one situacije kada zapravo neko ko je poslodavac, neko ko angažuje te radnike, iskorišćava njihovu tešku poziciju zašto moraju da rade", rekla je ona.
Povezane vesti
Sagovornica Euronews Srbija kaže da podaci govore da su tekstilni radnici prilično ugroženi, odnosno oblasti koje jesu uređene zakonom, ali nisu uređene na adekvatan način.
Treba, dodaje, istaći i ugroženost sezonskih radnika u poljoprivredi, koji obavljaju poslove na njivama i u hladnjačama.
"Ono što je poslednje tri-četiri godine značajno istaći, a nismo imali ranije jesu platformski radnici, odnosno oni radnici koji rade na usluženim delatnostima, uglavnom prepoznati najviše kao dostavljači hrane. To su negde te oblasti koje možemo izdvojiti kao najugroženije. I naravno građevinski radnici", rekla je Marinković.
Kome prijaviti kršenje prava?
Prvi korak, navodi, jeste da se ti radnici obrate Inspektoratu za rad i prijave kršenja radnih prava, ali i dodaje da se, nažalost, često u praksi dešava da radnici ne žele to da prijavljuju iz brojnih razloga.
"Prosto oni nisu dovoljno osnaženi, ne znaju svoja prava, često su zastrašeni, često se nalaze u situaciji da su možda i oni u nekom prekršaju, da ne bi smeli da se tu nalaze da tako našto rade i onda se plaše i za svoju bezbednost", rekla je Marinković.
Ona je navela da je za strane radnike specifično da ne žele da ulaze u taj proces dalje zaštite svojih prava.
"Prosto oni su tu privremeno, došli su da zarade novac, njima je primarno da im se isplati taj novac i oni kreću dalje. Tako da kod njih ne postoji to dubinsko shvatanje traženja zaštite i to jeste nešto što je specifično", dodala je Marinković.
profimedia
Poslodavci za koje su utvrdi da eksploatišu radnike, oni podležu krivičnoj odgovornosti, ali Marinković ističe da u praksi ne može da se vidi puno slučajeva da je utvrđeno da je došlo do radne eksploatacije.
Ona je objasnila da je to pre svega zato što je neke stvari teško dokazati.
"Postoji i taj momenat da ostali radnici, odnosno ljudi koji su takođe učesnici te radne eksploatacije, ne žele da budu svedoci i ne žele da se javljaju u tom procesu i da se spominje njihovo ime i prezime", kaže Marinković.
Komentari (0)