Igre 
Srbija na mapi tranzitnih tačaka EU: Koji je značaj nove gasne interkonekcije sa Rumunijom
Komentari09/08/2024
-07:01
U ponedeljak, 5. avgusta potpisan je Memorandum o razumevanju o izgradnji gasne interkonekcije između Srbije i Rumunije. Kako je Bloomberg Adria ranije pisao, procenjena vrednost gasne interkonekcije od Mokrina do granice sa Rumunijom dužine 12,8 kilometara iznosi 12 miliona evra. S rumunske strane dužina ovog gasovoda iznosila bi 85 kilometara.
Postavlja se pitanje šta bi to značio za Srbiju koja godišnje potroši oko tri milijarde kubnih metara gasa?
Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Veljko Kovačević kaže za Euronews Srbija da se interkonektor između Srbije i Rumunije projektuje kao dvosmerni magistralni gasovod.
Ukupni kapacitet je projektovan na 1,6 milijardi kubnih metara prirodnog gasa.
"Njegova dužina je nešto više od 98 kilometara. Počinje u mestu Petrovo selo u Rumuniji, gde se kači na postojeći gasovod BRUA, ide do granice sa Srbijom i na teritoriji Srbije ide u dužini od 12,8 kilometara. Faktički će se deliti na dve deonice, od granice sa Rumunijom do čvora Nakovo i od čvora Nakovo do čvora Mokrin, gde će se dalje povezivati na postojeću gasnu infrastrukturu u Republici Srbiji", rekao je Kovačević.
Prema njegovim rečima, trenutno je faza projektovanja, plan detaljne regulacije je već na snazi, a Srbijagas treba da uđe u izradu tehničke dokumentacije.
Procena je, dodaje Kovačević, da će se za godinu i po dana, za deo gasne interkonekcije na teritoriji Srbije, stići do građevinske dozvole.
Povezane vesti
"Naša procena je da ćemo sredinom 2026. biti u mogućnosti da sprovedemo međunarodni tender za izbor izvođača i da ćemo započeti radove na izgradnji. Procena je da će radovi, pošto su svega 12,5 kilometara, trajati najduže 12 meseci", rekao je Kovačević.
On kaže da bi u prvom kvartalu, najkasnije u drugom kvartalu 2027. godine mogao da bude potpuno izgrađen gasni interkonektor na teritoriji Srbije.
profimedia
"Sa rumunske strane imamo uveravanje da će sve biti gotovo do kraja 2027. godine. Oni imaju dosta dužu deonicu da grade. Međutim, oni su u delu pripreme tehničke dokumentacije nešto spremniji, tako da će oni i ranije ući u proces radova", rekao je Kovačević.
Diverzifikacija i tranzit
Srbija već ima gasni interkonektor sa Bugarskom preko kojeg dobija deo gasa iz Azerbejdžana, a kada je u pitanju diversifikacija pravaca snabdevanja, Kovačević kaže da interkonektori sa Bugarskom, Rumunijom i sa Severnom Makedonijom, koji je takođe u fazi projektovanja, u matematičkom smislu obezbeđuju potpunu diversifikaciju.
"Međutim, mislim da je to sagledavanje samo jednog konteksta značaja gasnih interkonekcija. Mi smo sa izgradnjom Balkanskog toka suštinski promenili ulogu Republike Srbije u transportnoj infrastrukturi EU jer smo se stavili na mapu važnih tranzitnih zemalja. A gasne interkonekcije sa Rumunijom i Bugarskom zapravo treba da nam pre svega ojačuju tu ulogu i značaj Republike Srbije kao tranzitne tačke EU", rekao je Kovačević.
Kovačević kaže da gasne interkonekcije sa Rumunijom i Bugarskom treba da pre svega ojačaju ulogu i značaj Srbije kao tranzitne tačke EU.
Prema njegovim rečima, sa Balkanskim tokom obezbeđeno je snabdevanje kako Srbije, tako i Mađarske, Austrije i Slovačke.
Povezane vesti
"Ono što treba gasna interkonekcija sa Rumunijom da nam obezbedi, pored još jednog pravca snabdevanja i time diversifikacije, svakako je da omogući i Rumuniji snabdevanje njihovim gasom i novih tržišta. Dakle, oni će imati još jedan pravac snabdevanja pored BRUA. Preko Srbije kao važne tranzitne tačke će sad doći i do tržišta Bosne i Hercegovine, a potencijalno i do Hrvatske ako se bude radila gasna interkonekcija između Srbije i Hrvatske", rekao je Kovačević.
Da je dobro da Srbija ima više izvora snabdevanja prirodnim gasom smatra stručnjak za energetiku Miodrag Kapor.
"Opšte je poznato da je problem bio što smo imali samo taj jedan pristup prirodnom gasu iz Ruske Federacije i zbog tih postojećih geopolitičkih problema nama se otvorila prilika tako da imamo i konekcije sa drugim državama. I dobro je što imamo sa Rumunijom pre nego sa nekim drugim državama pošto Rumunija sledi i spoljnu politiku sa Evropskom unijom. Tako da to su neki dobri znaci", rekao je Kapor za Euronews Srbija.
On je, međutim, napomenuo da se kao i u mnogi drugim oblastima, i u energetici dešavaju velike tehnološke promene, odnosno poboljšanja, navodeći da na sreću Srbija ima veliki potencijal obnovljivih izvora energije, pre svega sunca i vetra, koje pirlično malo koristi.
"I tu postoji veliki potencijal da bi mi nadomestili naše potrebe za energentima. Problem sa prirodnim gasom je taj što postoje velika fiksna ulaganja. Potreban je ogroman novac da bi se izgradila infrastruktura i vi sebe zaključavate na upotrebu prirodnog gasa u narednih nekoliko decenija. A mi imamo, zbog različitih međunarodnih sporazuma, obavezu da se oslobodimo upotrebe fosilnih goriva. A prirodni gas jeste fosilno gorivo, iako kod nekih međunarodnih organizacija je prepoznato kao tranziciono gorivo, ali jeste fosilno gorivo", rekao je Kapor.
Na pitanje šta bi značio taj položaj Srbije kao tranzicione zemlje za gas u perspektivi, Kapor kaže da se o tome pričalo i kad je bio planiran Južni tok, pa se to malo iskomplikovalo.
On navodi da su Evropa i generalno Zapad i ceo svet, uključujući i Kinu, u velikoj energetskoj tranziciji i da se ne očekuje značajnije povećanje upotrebe prirodnog gasa u budućnosti.
"Naprotiv, Evropska unija je generalno sticajem okolnosti, ali i svojom politikom u zelenoj tranziciji smanjila upotrebu prirodnog gasa i tečnog prirodnog gasa za preko 20 procenata, sa tendencijom da se to i dalje u budućnosti smanji", rekao je Kapor.
Navodeći primer Kalifornije za koju kaže da trenutno uspeva da zadovolji potrebe preko dvadeset procenata svojih stanovnika putem solara i putem baterija koje rade kada sunca nema, Kovač je rekao da Srbija ima veoma dobro geografsko uporište i veoma veliki broj sunčanih dana na nivou Mediterana.
"Sa suncem se lakše može planirati nego sa vetrom. Kod vetra postoje te veće oscilacije, kod solara ima toga manje. Ljudi se uvek pitaju, dobro, šta ćemo raditi ako nema solara ili vetra? Pa naravno, postoji veliki napredak što tiče baterija, skladištenja energije iz obnovljivih izvora, za količine kada njih nema, kada nisu dostupne", rekao je Kovać.
Između ostalog se, dodaje, koriste "te famozne litijum-jonske baterije protiv kojih danas imamo tolike proteste".
"I nisu u pitanju samo litijum-jonske baterije, postoje i druge baterije koje su u povoju, u razvoju. Još nisu u komercijalnoj upotrebi, ali se očekuje da u nekom narednom periodu i one budu kompetitivne litijum-jonskim baterijama. To ne znači da će one prestati da se upotrebljavaju, samo će značiti da ćemo imati veći dijapazon primera, različitih primera skladištenja baterije", rekao je Kapor.
Komercijalni aspekti gasne interkonekcije
Srbija u najvećem delu zavisi od ruskog gasa koji po dugoročnom ugovoru kupuje po povoljnijoj ceni i to 2,2 milijarde kubnih metara, dok 800 miliona kubnih metara kupuje po tržišnim cenama.
profimedia
Na pitanje da li će novi interkonektor sa Rumunijom da obezbedi bolju cenu gasa za građane i za privredu Srbije, Veljko Kovačević kaže da smo još daleko od toga da diskutujemo o tim komercijalnim aspektima.
"Tržište prirodnog gasa je izuzetno volatilno tržište. Pitanje je kako ćemo pristupiti komercijalnom aspektu snabdevanja prirodnim gasom iz Rumunije. Ono će dosta zavisiti od konačnog kvaliteta, garantovanog kvaliteta koji ćemo dobijati iz Rumunije, trenutnog stanja na tržištu", rekao je on.
Kovačević navodi da će taj komercijalni aspekt doći na red tek za godinu i po, do dve.
"Do tada treba da uradimo ono što je bazično, a to je da dobijemo osnovnu infrastrukturu kako bismo mogli da uđemo u komercijalne pregovore", rekao je Kovačević.
Navodeći da je u Srbiji cena električne energije socijalna kategorija, Kapor kaže da postoji ta socijalna kategorija ugroženog kupca, da treba da se pomogne onim građanima kojima je pomoć zaista potrebna u plaćanju računa električne energije, a da oni koji imaju mogućnost, plaćaju komercijalnu tržišnu cenu.
Kapor je rekao da u nekim državama postoje ogromne fluktuacije cena električne energije na dnevnom nivou i da građani imaju bukvalno aplikacije da mogu da pogledaju da im cena električne energije skače desetostruko i tačno znaju šta treba da rade.
"Recimo, isključuju svoje uređaje, naravno. A to isto znači i poziv investitorima da uskoče i da iskoriste te ogromne cene, tako da bi uzeli profit. Kako imate veće takmičenje, onda se i cena snižava, imate veću ponudu, to se izneveliša sa potražnjom", rekao je Kapor.
On navodi da su Srbija i Zapadni Balkan mala ekonomija, sa 17 miliona ljudi i brutno nacionalnim dohotkom koji je manji od Stokholma, kao i da potreba za energijom nije toliko velika.
Komentari (0)