Brnabić: Budžet da omogući da poljoprivreda bude produktivnija i konkurentnija

Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu organizuje danas u Narodnoj skupštini javno slušanje na temu "Poljoprivredna politika - pravedna raspodela sredstava podsticaja u planiranju narednog agrarnog budžeta", na kome je predsednica Skupštine Ana Brnabić poručila da sredstva podsticaja treba raspodeliti poljoprivredicima na način da se omogući da poljoprivreda bude produktivnija i konkurentnija.

Predsednik Odbora Marijan Rističević ukazao je da se 70 odsto naše poljoprivredne proizvodnje koristi za stranu proizvođačku industriju i da je Srbija, kada je poljoprivreda u pitanju, izvozno orijentisana zemlja, koja uvoz poljoprivrednih proizvoda pokrije mnogo većim izvozom.

"Treba da se podeli - između stočara, ratara, povrtara, voćara, pčelara, vinara i svih ostalih, na način, da mi na kraju imamo dovoljnu podršku za sve ove grane poljoprivrede. I da mi kao zemlja, za sve naše građane, imamo produktivniju i konkurentniju poljoprivredu, što je izuzetno važno", rekla je predsednica skupštine Brnabić. 

Ona je rekla da je cilj da se ne sprečava uvoz, na uštrb građana, uvode zabrane da "bismo sačuvali naše poljoprivrednike, a da bi to na kraju posredno platili i svi naši građani".

Ocenila je da budžet za podsticaje treba da se rasporedi tako da poljoprivreda bude produktivnija i efikasna, ali takođe da se rasporedi tako i da svi poljoprivrednici osete da imaju podršku države i potpunu izvesnost.

"Ja sam uvek tvrdila...da je poljoprivredni budžet i budžet za subvencije, ako pogledate danas, otprilike viši od deset puta veći nego što je bio pre deset godina, što pokazuje i nameru države da uloži u podršku poljoprivrednim i poljoprivrednim proizvođačima", rekla je Brnabić.

Ocenila je da budžet za poljoprivredu treba "potpuno transparentno" da komunicira sa poljoprivrednicima i poručila je poljoprivrednicima da će ostati otvorena za sve njih.

S tim u vezi, istakla je da Narodna skupština nije samo mesto za diskusiju poslanika, kao izabranih predstavnika građana, već i mesto za razgovor sa poljoprivrednicima, organizacijama civilnog društva, privrednicima i svim ostalima koji predstavljaju neki segment društva.

Predsednik Odbora Marijan Rističević istakao je da "sve što se uveze od hrane, plati se izvozom naše hrane" i da se "na sve to, ostvaruje suficit koji je od 1.3 do 1.7 milijardi na godišnjem nivou". 

"Znači, mi smo izvozno orijentisana zemlja. I mnogi od vas, a ja i sam, dolazimo u neko iskušenje da pokušamo da na određen način, određenoj vrsti proizvodnje, ograničimo uvoz. Ali mi smo izvozno orijentisana zemlja. Ne možemo tražiti pravo da izvezemo, ukoliko mi njima zabranjujemo uvoz. Očekujte onda da i neko nama zabrani takvu aktivnost", poručio je Rističević poljoprivrednicima. 

Objasnio je da se uvoz ne sprečava samo zabranom, već se može sprečiti i boljom organizacijom, većim proizvodnjom, većim investicijama, kao i većim posticajem.

Rističević: Potrebna nam je hitna transfuzija po pitanju priplodnih grla

Rističević je podsetio da su ugovori o slobodnoj trgovini potpisani sa nizom država i organizacija i ocenio da Srbija ne koristi dovoljno taj potencijal.

Kada je reč o stanju stočarstva u Srbiji, naveo je da je Srbija u poslednjih 15 godina izgubila milion i po svinja i zbog, kako kaže, nedovoljne organizovanosti, gubitak u prerađenom mesu iznosi šest miliona evra.

"Najviše škripi u stočarstvu, zato što naš biljni potencijal omogućuje da uzgajamo 15 miliona svinja i da imamo 2 miliona goveda. Ta vrednost samo s tovnom proizvodnjom, bi bila 15 milijardi evra, gotovo duplo u odnosu na to što u BDP-u iz poljoprivrede proizvodimo danas. Nama je potrebna hitna transfuzija po pitanju priplodnih grla, da bi oživeli stočarstvo, smanjili uvoz", rekao je Rističević.

Napomenuo je da Srbija uvozi stočarskih proizvoda, mesa i mleka, za 600 miliona evra i ukazao da bi država trebalo da vidi gde postoje birokratske kočnice za razvoj stočarstva.

Ocenio je razvoj stočarstva, voćarstva i povrtarstva garant razvoja poljoprivrede u Srbiji i poručio da bi naša poljoprivredna proizvodnja trebalo da služi našoj prerađivačkoj industriji.

Državni sekretar u ministartsvu poljoprivrede Lidija Pavićević izjavila je da je neophodno, s obzirom na izazove sa kojima se suočava naš poljoprivredni sektor, a imajući u vidu ograničenost budžeta, da se zajednički radi na pronalaženju rešenja koja će obezbediti ravnomernu i pravičnu raspodelu sredstava podsticaja.

"Posebno želim da naglasim da ćemo dati poseban značaj stočarstvu, koje je prepoznato kao strateški cilj Republike Srbije. Razvoj i unapređenje stočarstva predstavlja ključni segment našeg agrarnog razvoja i zato ćemo se truditi da kroz adekvatne podsticaje podržimo ovu važnu granu", rekla je Blagojević.

Na javnom saslušanju je bilo ocena da je Srbiji potrebna nova strategija za narednih 10 godina u sektoru poljoprivrede, kao i da je bitno da poljoprivreda bude izvoznog karaktera, ne uvoznog.