Kamping industrija procvetala u Evropi, kako Srbija da uhvati korak sa trendom

Komentari

Autor: Bloomberg Adria

05/07/2024

22:30

Kamping industrija procvetala u Evropi, kako Srbija da uhvati korak sa trendom - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

U 38 kampova u Srbiji, tokom prošle sezone, ostvareno je od 150.000 do 200.000 noćenja, dok je u pojedinim zemljama Evrope, ali i regiona, taj broj višestruko veći. Recimo, u susednoj Hrvatskoj, tokom prošle godine, realizovano je čak 21,5 miliona noćenja, dok se evropski kampovi mogu pohvaliti sa skoro 500 miliona noćenja tokom godine, prenosi Bloomberg Adria.

Ekspanziji kamping industrije svakako je doprinela i pandemija virusa korona, koja nas je sve podsetila na značaj prirode. To se vidi ne samo u sve većoj kupovini vikendica već i u naglo povećanom interesovanju za kampovanje. Prema nekim procenama, korona je u Evropi osam puta povećala popularnost kampova.

Svaka druga porodica u zapadnoj Evropi odlazi bar jednom nedeljno u prirodu i tokom letnje sezone spava makar jednu noć pod šatorima ili u prikolici.

Najbogatiji najčešći gosti u kampovima

Trenutno kamping turizam u velikim evropskim zemljama čini više od 25 odsto ukupnog turističkog prometa, a velike prihode od ove industrije ostvaruju Nemačka, Holandija, Belgija, Francuska, a u regionu Hrvatska i Slovenija.

"Najveći ljubitelji kampovanja su upravo građani zemalja s najvišim standardom, pa se na spavanje pod vedrim nebom najčešće odlučuju Francuzi, Holanđani, Belgijanci, Nemci, Britanci i Italijani, a zbog porasta standarda i Slovenci, Česi i Poljaci. Hrvatska je trenutno druga najbolja kamping destinacija u Evropi. Širom obale i ostrva nalaze se brojni kampovi, od glampinga, većih i luksuznijih kampova, preko porodičnih kampova, pa sve do onih sasvim malih u netaknutoj prirodi. Recimo, na ostrvu Pag, zaljubljenicima u kampovanje uskoro će biti na raspolaganju kamp s pet zvezdica koji će gostima nuditi i kamp-parcele s privatnim bazenima", kaže Vlado Matijašić, generalni direktor i vlasnik kompanije S.M.Consulting, za Bloomberg Adriju.

I Slovenija je sredinom juna otvarila jedan luksuzan kamp. U pitanju je auto-kamp austrijske kompanije Falkensteiner, koja je inače poznata po hotelima. Imaju čak 30 hotela u Austriji, Italiji, Hrvatskoj, Češkoj, Slovačkoj i Srbiji. Poslednjih godina u ponudu su dodali i tri kampa u Hrvatskoj.

Sa sve većim interesovanjem za kampovanje, logično, ističe Matijašić, usledio je i porast proizvodnje kamp prikolica i kampera.

"Prema nekim procenama, u Evropi ima oko tri miliona kampera, i svake godine registruje se oko 220.000 novih vozila. U Srbiji je taj broj daleko skromniji, godišnje se registruje oko 30 novih kampera. Njihova cena kreće se od 50.000 evra pa naviše. Nekada su kupci bili uglavnom penzioneri, a nakon korone pridružili su im se u najvećem broju stručnjaci u IT sektoru. Korona je promenila i način kampovanja, kraća su zadržavanja, ljudi tragaju za prirodnim lepotama i istorijskim spomenicima. Kontinentalni kampovi beleže sve veći broj noćenja", objašnjava on.

Šansa Srbije - mali kampovi u seoskim domaćinstvima

Prema rečima Vladimira Đumića, predsednika Kamping asocijacije Srbije, potencijala za razvoj domaćeg kamping turizma ima, naročito u povezivanju sa seoskim turizmom. Potencijal je višestruko veći od prihoda koje on trenutno ostvaruje.

"Kamping turizam će sve više dobijati na masovnosti i popularnosti jer ljudi su pod stresom, umorni od urbanog načina života. Danas je mir na ceni. Mi nemamo more, ali imamo – čistu i netaknutu prirodu, planine, reke i jezera. Nadaleko smo poznati po gostoprimstvu, ali to ne znamo da iskoristimo i unovčimo kako treba. Zapadni turisti vole naš pristup, doček i uz rakiju, slatko i kafu... Hrana je boljeg kvaliteta od one u Evropskoj uniji, što potvrđuju svi strani gosti. Spoj seoskog turizma i kamping turizma je atraktivan turistički proizvod koji treba da negujemo i razvijamo – mali kampovi u seoskim domaćinstvima su dragoceni. Takav proizvod u Evropi ne postoji, izuzev nešto malo na jugu Italije i u Francuskoj", naglašava Đumić za Bloomberg Adriju.

Objašnjava da razvijanje kamping turizma u seoskim domaćinstvima, osim dodatnih prihoda za članove porodice, može biti veoma podsticajno za ukupan ekonomski razvoj, jer pruža mogućnosti za ponudu niza drugih usluga, pa time i otvaranje novih radnih mesta.

Mini-kampova u seoskim domaćinstvima u Srbiji trenutno ima 10, idealni su, kako kaže Đumić, kako za parove, tako i za porodice s decom i dobitna su kombinacija za razvoj kamping turizma u Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Srbiji.

"To su kampovi koji mogu da prime 20 do 40 gostiju maksimalno. Upravo jedan takav kamp nalazi se u voćnjaku kruške viljamovke u Kremni, po kojoj je i dobio ime. Aktivan je već 12 godina. Gosti dođu na jednu noć, a onda kad prespavaju uz nebesku tišinu, a probude se uz cvrkut ptica, i dan počnu domaćom viljamovkom, obično ostanu nekoliko dana. Strancima je posebno zanimljivo da se u poljoprivrednim domaćinstvima upoznaju sa pripremom autentične lokalne hrane, vina, rakija", kaže Đumić i dodaje da su najbolje lokacije za kampovanje kod nas u Zapadnoj Srbiji, niz Dunav ka bugarskoj i rumunskoj granici, kao i brojna mesta pored reka i jezera.

Ima Srbija, kako kaže Đumić, i kampove na glasu, i to u Zasavici, na Ibarskoj magistrali kod Barajeva, u Čeneju kod Novog Sada, u okolini Vrnjačke Banje, Mokroj Gori, na Tari... Neki od njih su na svetskom nivou po standardima.

Tranzitni kamping – neiskorišćeni potencijal

Šansa Srbije, pored kampova u seoskim domaćinstvima, jeste i tranzitni kamping.

"U tranzitnom kampingu mogli bismo da budemo jedna od vodećih zemalja u Evropi, ali ne koristimo mnogo te prednosti. Prostorno su atraktivni krajevi u zapadnoj i istočnoj Srbiji koji vode ka morima, jedan krak prema Grčkoj i Turskoj, a drugi ka Jadranu. Ne treba zaboraviti ni Dunav od Bezdana do Đerdapa i Frušku goru, koje su za turiste interesantne lokacije."

Jedan od retkih kampova koji su puni cele godine jeste kamp Enigma blizu Vranja. To je tranzitni kamp na putu za Grčku, u koji svraća veliki broj posetilaca. To su, kako je jednom prilikom rekao vlasnik, pretežno stranci u tranzitu koji putuju prema Grčkoj i Turskoj ili se vraćaju svojim kućama na zapad i sever Evrope.

Kamperi najplatežniji turisti

Broj domaćih turista koji letuju u kamperima i kamp prikolicama daleko je manji nego u Evropskoj uniji, pre svega zbog nižeg standarda. Najzastupljenije je noćenje pod šatorima, koje uglavnom koriste mladi, a česti posetioci kampova su i biciklisti, planinari, bajkeri.

Kada je reč o strancima, najviše posetilaca u Srbiju dolazi iz Slovenije, Nemačke, Belgije, Holandije i Poljske, a većina ima sopstvene prikolice ili kampere.

Ono što i Matijašić i Đumić ističu jeste da su kamperi najplatežniji gosti u vanpansionskoj potrošnji i da u proseku troše oko 70 evra po osobi dnevno.

Da li se isplati investirati u otvaranje auto-kampa?

Uprkos tome što rizici za otvaranje auto-kampa nisu preveliki, izgleda da se ljudi još uvek ne usuđuju da krenu u ovaj posao.

"Bitno je da naši ljudi shvate da investicija u kamp ne može da se vrati za godinu dana. Tek posle treće godine mi smo prestali da dajemo novac iz džepa i otada, znači posle treće godine, kamp može samo da napreduje. Strukturu troškova čini, pre svega, osnovna infrastruktura - priključci na elektromrežu, vodovod, kanalizaciju (sopstveni izvor vode, bunar - septička jama...), troškovi uređenja terena i postavljanje objekata za potrebe kampera. Ukoliko domaćinstvo već ima svu neophodnu infrastrukturu, zatim kuhinju, trpezariju, mesta za roštilj, druženje - troškovi su značajno manji", kaže Branko Pilić, vlasnika kampa Oaza Branko na Belocrkvanskim jezerima.