Igre 
Posle Evropske centralne banke i NBS smanjila referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena
Komentari13/06/2024
-12:07
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da smanji referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 6,25 odsto.
Smanjena je i stopa na depozitne olakšice – na 5,00 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice – na 7,50 odsto.
"Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je, pre svega, imao u vidu višemesečnu opadajuću putanju domaće inflacije i njen povratak u granice cilja u maju, u skladu sa projekcijama Narodne banke Srbije, kao i očekivano kretanje inflacije i drugih makroekonomskih pokazatelja iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu", navodi se u saopštenju na sajtu NBS.
Kako se dodaje da je, uzimajući u obzir dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka, kao i, dosadašnji dezinflatorni uticaj restriktivnih monetarnih mera, Izvršni odbor NBS procenio da su se stvorili uslovi za početak ublažavanja monetarne politike putem smanjenja referentne kamatne stope.
NBS referentnu kamatnu stopu nije menjala od 10. avgusta prošle godine, od kada je sve do danas bila na nivou od 6,50 odsto.
Poslednji put referentna kamatna stopa porasla je za 25 baznih poena 13. jula prošle godine.
Da li je završen ciklus zaoštravanja monetarnih politika?
U NBS kažu da globalna inflacija nastavlja da opada i približava se pretpandemijskim nivoima, pre svega usled efekata prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova centralnih banaka, slabljenja troškovnih pritisaka i popuštanja zastoja u globalnim lancima snabdevanja.
Povezane vesti
"Izvršni odbor Narodne banke Srbije ne očekuje znatniji rast cena proizvoda i usluga koje uvozimo, ali pažljivo prati sve faktore koji i na strani ponude i na strani tražnje mogu delovati na kretanje inflacije u narednom periodu, od čega će zavisiti buduće odluke monetarne politike", navodi NBS.
Dodaje se da većina centralnih banaka predviđa da će se inflacija u njihovim zemljama vratiti u granice cilja u drugoj polovini ove ili prvoj polovini naredne godine, a tržišni učesnici očekuju da je ciklus zaoštravanja monetarnih politika završen.
Podsećaju da je Evropska centralna banka na sastanku 6. juna započela sa ublažavanjem monetarne politike smanjenjem osnovnih kamatnih stopa za po 25 baznih poena i da je ukazala da će naredne mere zavisti od opreznog sagledavanja dinamike inflacije i projekcija njenog kretanja u narednom periodu.
profimedia
Takođe, Sistem federalnih rezervi u junu nije menjao monetarne uslove, pri čemu su i dalje prisutna očekivanja da bi do kraja godine mogao da započne sa njihovim ublažavanjem.
Kreditna aktivnost
Očekivano postepeno smanjenje cene evroindeksiranog zaduživanja na domaćem tržištu zajedno sa početkom snižavanja referentne kamatne stope Narodne banke Srbije, trebalo bi da doprinese postepenom rastu kreditne aktivnosti i domaće tražnje, koji neće ugroziti opadajuću putanju inflacije, piše u saopštenju.
Izvršni odbor je imao u vidu da relevantne institucije predviđaju blago opadajući trend kretanja svetske cene nafte u narednom periodu, i da je rast cena nafte do kojeg je povremeno dolazilo prethodnih meseci usled izraženih geopolitičkih tenzija i niza drugih faktora bio privremen.
Međugodišnja inflacija u Srbiji se, u skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora u maju vratila u granice cilja 3±1,5 odsto i iznosila je 4,5 odsto.
Povezane vesti
Usporavanju inflacije doprinele su cene hrane, koje su u maju zabeležile mesečni pad od 0,2 odsto, a zatim cene energije usled izlaska iz obračuna prošlogodišnjeg poskupljenja struje i gasa, dok je bazna inflacija ostvarila blago viši rast nego u aprilu, i iznosila je pet odsto međugodišnje.
"U narednom periodu Izvršni odbor očekuje dalje smanjenje inflacije i njeno zadržavanje u granicama cilja u srednjem roku, pri čemu će se od početka 2025. inflacija kretati oko centralne vrednosti cilja od tri odsto. Takvom kretanju inflacije doprineće i dalje restriktivni monetarni uslovi, smanjeni globalni inflatorni pritisci, kao i niža inflaciona očekivanja tržišnih subjekata", navodi NBS.
Kako je saopšteno, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju ove godine ubrzao je na 4,7 odsto međugodišnje, što je povoljnije u odnosu na prvu procenu", dodaje se u saopštenju.
Rast je, objašnjavaju, bio vođen većom aktivnošću u uslužnim sektorima, industriji i građevinarstvu, a prema podacima za april, povoljna kretanja su nastavljena i na početku drugog tromesečja.
Rastu domaće potrošnje, kako se navodi, doprinosi rast realnih dohodaka po osnovu viših zarada i penzija i smanjenje inflacije.
"Rastu investicija u osnovna sredstva doprinose povećana profitabilnost privrede iz prethodnih godina, visok priliv stranih direktnih investicija i kapitalna izdvajanja države, pre svega za potrebe ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu. Prema oceni Izvršnog odbora, iako će domaća tražnja voditi rast i u narednom periodu, ne očekuje se da će ona imati značajniji uticaj na inflaciju", kažu u NBS.
Komentari (0)