Igre 
"Karta šansi" za duplo veći broj radnika sa Zapadnog Balkana: Koji su uslovi i olakšice za odlazak na rad u Nemačku
Komentari12/06/2024
-07:09
Nemačka je od 1. juna odobrila dolazak duplo više radnika sa Zapadnog Balkana u odnosu na prethodne godine. Postavlja se pitanje ko može pod kojim uslovima i olakšicama da ode na rad u Nemačku, ali i kakve će to posledice imati po ekonomije regiona.
Slađan Krstić, jedan od radnika iz Srbije već četiri godine živi u Nemačkoj. U tu državu je, kako kaže, došao zbog bolje zarade i uslova rada.
"Otišao sam zbog bolje penzije, imam još 15 godina do penzije. Lakše je ovde, bolje su plate i bolja su primanja", rekao je za Euronews Srbija Krstić, koji je u Nemačkoj zaposlen kao vozač kamiona.
On je ispričao da je lako našao posao u Nemačkoj jer, dodaje, ta država vapi za stranom radnom snagom.
To potvrđuje, kako navodi Krstić, i to da je uslov da otpočne rad u Nemačkoj bio samo jedan - da hoće da radi, a pritom mu za to nije bilo potrebno ni znanje jezika.
Koja je novina
Novina u nemačkom zakonu je uvođenje karti šansi koje funkcionišu tako što se radnicima dodeljuju bodovi po različitim kriterijumima, kao što su znanje jezika, radno iskustvo, starost.
Karta šansi je i ranije postojala na neki način, ali kroz drugi vid, navodi za Euronews Srbija Goran Marković iz agencije "Euro Trag".
Povezane vesti
"Sad se sve to malo reklamira kroz kartu šansi kako bi na lakši način privukli kvalifikovane radnike", rekao je Marković i dodao da najviše ima nekvalifikovanih radnika bilo oni koji nemaju diplome ili imaju diplome nekih kurseva, ali da ima i onih koji su završili srednju školu.
Međutim, ovim zakonom na leđa radnika pada nova obaveza, koja je do sada bila na ambasadi, a to je dobijanje odobrenja za rad.
"Ambasada sada ne radi to što je pre radila, da ona traži to odobrenje nakon predatog zahteva, nego sada u našem slučaju, mi kao agencija tražimo odobrenje, dobijamo to odborenje i onda se već na neki način skoro odobrena viza predaje ambasadi gde oni imaju manje posla", rekao je Marković.
Sa rasterećenjem ambasade, dolazi i dupliranje kvote radnika Zapadnog Balkana koja će dobiti vizu za rad u Nemačkoj - sa 25.000 radnika godišnje na 50.000.
Todo Terzić iz NALED-a rekao je za Euronews Srbija da je radna snaga neophodna kako Nemačkoj, tako celoj Evropi, ali i Srbiji.
Tanjug/Strahinja Aćimović
On kaže da Nemačka ima više od 80 miliona stanovnika, a ima konstantnu potrebu da uvozi radnu snagu.
"Vidimo da je tržište takvo da traži nove radnike, nove profile radnika. Dakle, nisu to samo poslovi koji su nekada bili, neki prosti građevinski poslovi, već su to neki poslovi koji se odnose i na računarske tehnike, digitalne tehnike, IT sektor, inženjerstvo i konstrukciju. Dakle, totalno novi poslovi i normalno velike su potrebe", naveo je Terzić.
Povezane vesti
Pojednostavljene šeme za angažovanje radnika u Nemačkoj su, kaže Terzić, trend i u Evropi, ali su Nemci otišli korak dalje i od 1. juna kroz tu šemu nude određene povlastice za zaposlene, odnosno za one koji imaju iskustvo i diplomu u IT i građevinskom sektoru, a pojednostavljeno je dobijanje radne dozvole i za profesionalne vozače.
"To su poslovi koji su jako traženi i ono što tržište kaže - definitivno će biti još i još potreba za ovim radnicima", dodaje on.
Ide li Srbija ukorak sa inovacijama
Upitan šta će duplo povećanje kvote za dolazak radnika sa Zapadnog Balkana značiti za tržište Srbije, Terzić navodi da i Srbija ide ukorak sa ovim inovacijama i da je od prošle godine na snazi zakon koji se odnosi na pojednostavljeno angažovanje stranih radnika u Srbiji.
profimedia
"Ranije smo imali situaciju da je stranac kada dođe u Srbiju tražio boravišnu dozvolu, pa je onda tražio radnu dozvolu. Sada, nakon izmena zakona, imamo situaciju da radnik koji dolazi aplicira u jednom zahtevu. Dakle, dobija dozvolu i za boravak i za rad. To je značajno unapredilo situaciju", rekao je Terzić.
On kaže da je u 2022. godini bilo angažovano 35.000 stranaca, a da je već u 2023. godini izdato oko 52.000 radnih dozvola.
To je, dodaje, dovoljan pokazatelj da je potražnja velika.
"Samim tim, poslodavci moraju da reaguju na ove trendove. Dakle, ako imamo trend da naša kvalifikovana radna snaga odlazi u Nemačku ili neke druge zemlje EU ili u svet da radi, to je signal za poslodavce da moraju oni da unaprede uslove poslovanja i za angažovanje radnika", navodi Terzić.
On kaže da istraživanja NALED-a iz 2022. godine na uzorku od oko 180 kompanija pokazuje da je oko 14 odsto srpskih poslodavaca angažovalo strance.
"Najveći broj kompanija koje angažuju strane radnike jesu po strukturi velika privredna društva, ali takođe imamo situaciju da strane radnike angažuju i srednja privredna društva", dodaje Terzić.
On je rekao da zakon o angažovanju stranih radnika koji rade u Srbiji predviđa proceduru koja podrazumeva da poslodavac kada hoće da angažuje radnika, treba da sprovede istraživanje tržišta, odnosno da u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje proveri da li profil radnika koji on traži već postoji u Srbiji.
"Ako taj profil radnika imamo u Srbiji, onda se angažuju domaći radnici. U slučaju da nemamo radnike na tržištu, pristupa se angažovanju stranaca. Ono što možemo da vidimo i što pokazuju istraživanja jeste da ne dolazi samo prosta radna snaga da radi kod nas, daleko od toga. Dakle, imamo ljude koji rade i u IT sektoru, u sektoru građevine, ozbiljan inženjering, tako da kvalitet radne snage i profili su jako, jako napredovali", naveo je Terzić.
Na pitanje o rezultatima šeme zajedničkog tržišta rada u okviru inicijative "Otvoreni Balkan" i da li se na taj način uspelo da se pokrije nedeostatak radne snage u Srbiji, Terzić je naveo da je samo u ovoj godini u Srbiji angažovano oko 3.000 radnika koji su došli u najvećem procentu iz Severne Makedonije.
"Dakle, to je upravo odgovor na ove trendove. Neki radnici su otišli da rade u inostranstvo, to je sve u redu, dobri su uslovi, ali naši poslodavci imaju odgovor i pokazali su da hoće da prihvate strane radnike", rekao je Terzić.
On kaže da reforma u angažmanu na sezonskim poslovima u poljoprivredi koja je sprovedena u Srbiji ima potencijal da se širi na region kada je reč o poslovima građevine što je, dodaje, vrlo značajno i zbog Ekspa 2027 i zbog turizma.
Komentari (0)