Igre 
Koliko dugo treba da se čuvaju računi za struju i komunalije: Šta ako stigne na naplatu dug iz 2011. godine
Komentari07/06/2024
-14:29
Građanima svakog meseca stižu računi za struju, komunalne usluge i telefon. Mnogi sada imaju mogućnost da ih plate preko mobilnog bankarstva, ali i dalje ima onih koji odlaze na šaltere da bi platitli račune. Međutim, postavlja se pitanje da li građani čuvaju dokaz o tome da su izmirili obaveze.
Neki građani zaista godinama čuvaju račune, a pojedini koji ih plaćaju preko mobilnog bankarstva počeli su da dokaz o uplati šalju sebi na mejl, kako bi ga sačuvali.
U Udruženju "Efektiva" kažu da sve račune treba čuvati trajno.
"Građanima mogu da preporučim da čuvaju račune i da ne veruju pričama o tome da nije potrebno da čuvaju račune za komunalne usluge duže od godinu dana. Građani treba da čuvaju sve što imaju od računa za ne daj Bože“, kaže za Euronews Srbija pravnik u Udruženju "Efektiva" Jovan Ristić.
Jednom 79-godišnjem Beograđaninu prošle godine se desilo da mu je bez obaveštenja, penzioni ček bio umanjen, a kada se raspitao o čemu je reč, saznao je da mu od penzije oduzimaju određeni iznos zbog duga za Infostan za tri mesečna računa iz 2011. godine, koje je on platio.
O tome, tvrdi, ima i dokaz jer je pronašao plaćeni račun.
Epilog je, kako je ispričao za Euronews Srbija, da su mu vratili deo novca koji su mu odbijali od penzije, ali veći deo nisu.
Povezane vesti
Njegov predmet je bio kod izvršitelja, a nikakavo obaveštenje ili neko rešenje za sve te godine nije dobio.
Ristić kaže da je u takvim slučajevima pitanje kada je zapravo plaćen taj račun, da li pre ili posle utuženja.
"Ako je plaćen pre podnošenja predloga za izvršenje, onda ni poverilac, niko nema pravo ni na kakvu nadoknadu. U tom slučaju moraju da mu vrate sav novac", rekao je Ristić.
On kaže da su svi takozvani stari predmeti, kojih je bilo na stotine hiljada, po službenoj dužnosti 2020. godine prešli na izvršitelje.
E-Stock/Konstantin Bajčetić
"Ti takozvani stari predmeti, koji su se u poslednjih nekoliko godina kao lavina obrušili na građane, jesu predmeti od pre juna 2012. Svi ti predmeti koji su skupljali prašinu i kamatu preneti su po službenoj dužnosti 2020. na izvršitelje i sad to ide sukcesivno po fazama. Tih predmeta je sada sve manje, ali u prethodne četiri godine bila je prava lavina. Praksa je da se to dešavalo upravo kod predmeta Infostana", rekao je Ristić.
Budući da je u kokretnom slučaju Beograđanina kome je posle 12 godina umanjena penzija zbog duga, Ristić kaže da ako je došlo do utuženja zbog duga, onda je tu slaba vajda od zastarelosti.
"Ne može da se na to pozove, zato što rok zastarelosti je vrlo očigledno prekinut podnošenjem tužbe", rekao je Ristić.
Povezane vesti
Koji su rokovi zasterelosti
Ristić navodi da je svrha zastarelosti zapravo da je to sankcija za nesavesne poverioce koji ne zahtevaju prinudnu naplatu u roku koji je predviđen za zastarevanje.
"Postoji jedan glavni rok zastarevanja od 10 godina i to je najduži rok zastarevanja. On važi uvek onda kad zakon ne kaže nešto drugo, a to drugo je uvek kraće, znači nikada ne može da bude duže", rekao je Ristić.
Najpoznatiji kraći rok je, dodaje, rok od godinu dana u kojem zastarevaju prevashodno komunalne i njima srodne usluge.
On je objasnio da zastarelost može da utvrdi samo sud i ako se utvrdi, poverilac više neće moći prinudno preko izvršitelja i preko suda da naplati dug već to ostaje takozvana post naturalna obligacija koju može dužnik samo dobrovoljno da namiri.
Kad se zastarelost utvrdi, Ristić kaže da ne postoji obaveza poverioca da taj dug izbriše iz svojih poslovnih knjiga već je to samo njegova dobra volja.
"On ne može s tim ništa da uradi, ali ne mora ni da izbriše", rekao je Ristić.
Advokat Nenad Cvjetićanin kaže za Euronews Srbija da zastarelost označava nemogućnost poverioca da pravnim putem primora dužnika da plati dug ili izvrši drugu obavezu, jer je propustio da to učini u zakonskom roku.
On dodaje da rok zastarelosti počinje da teče prvog dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze.
"Taj dan se zove dan dospeća, i on je naznačen na svakom računu, presudi, poreskom rešenju, kazni. Zastarelost nastupa kad istekne poslednji dan zakonom određenog vremena (roka) za zastarevanje duga", rekao je advokat.
E-Stock/Dimitrije Goll
Prema njegovim rečima, sva potraživanja zastarevaju za 10 godina, ako zakonom nije određen neki drugi rok zastarelosti (opšti rok zastarelosti).
"To znači da se rok od 10 godina primenjuje uvek, osim tamo gde zakon kaže drugačije, a ti drugi rokovi zastarelosti uvek su kraći od opšteg, i iznose jednu, tri ili pet godina", naveo je Cvjetićanin.
Poverilac će, kako je dodao, prekinuti rok zastarelosti podizanjem tužbe ili svakom drugom poveriočevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom u cilju utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja.
"Tako na primer, u slučaju komunalnih i srodnih usluga, poverilac će prekinuti zastarelost podnošenjem predloga za izvršenje javnom izvršitelju. Tu je, dakle, merodavan datum podnošenja predloga. Posle prekida, zastarevanje počinje od početka ponovo, bez uračunavanja vremena koje je prethodno proteklo", rekao je advokat.
Cvjetićanin je naveo da potraživanja za komunalne i srodne delatnosti (usluge od opšteg ekonomskog interesa) zastarevaju za jednu godinu, i tu spadaju naknade za isporučenu električnu i toplotnu energiju, plin, vodu, parking servis...
"Sva potraživanja koja su utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom ili odlukom drugog nadležnog organa, ili poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, zastarevaju za 10 godina, pa i ona za koja zakon inače predviđa kraći rok zastarelosti. Bitno je reći da sud u građansko-pravnoj materiji ne pazi na zastarelost po službenoj dužnosti, već samo ako se dužnik na nju pozvao isticanjem prigovora. Takođe, bitno je reći da u slučaju kad dužnik ispuni zastarelu obavezu on nema pravo zahtevati da mu se vrati ono što je dao, čak i ako nije znao da je obaveza zastarela", rekao je Cvjetićanin.
Komentari (0)