Igre 
Upotreba veštačke inteligencije u privredi: Koliko su kompanije spremne za uvođenje AI i gde je već počela primena
Komentari19/05/2024
-16:01
Prošla godina obeležena je rastućim interesovanjem za veštačku inteligenciju u svim oblastima života i biznisa. Srbija će uložiti 100 miliona evra u razvoj veštačke inteligencije u naredne dve godine, najavljuju iz NALEDA. Nova strategija razvoja veštačke inteligencije do 2030. biće jedan od prioriteta nove Vlade sa fokusom na regulative i olakšice biznisima koji žele da primene veštačku inteligenciju u svom poslovanju.
Postavlja se pitanje koji su benefiti veštačke inteligencije i kako može da unapredi produktivnost i smanji troškove.
Entuzijasti iz Beograda razvili su veštaču inteligenciju za privrednike na Filipinima.
Reč je o mašini koja menja HR-a, odnosno intervjuiše kandidate za posao, analizirajući facijalnu ekspresiju, tonalitet u glasu i logiku reči.
Ova inovacija, kažu, velikim kompanijama povećava produktivnost za 400 odsto a troškove smanjuje za 80 procenata.
"To su kompanije od po 15.000 zaposlenih i s obzirom na to da je rad u call centru jako stresan posao jako puno ljudi daje otkaz. Imamo situaciju da kompanija od 15.000 ljudi mora da zaposli 9.000 ljudi godišnje. Da bi zaposlili 9.000 pozicija godišnje, oni godišnje imaju više od pola miliona aplikanata. Mi im dajemo softver koji im automatizuje ceo taj proces selekcije", rekao je za Euronews Srbija suosnivač kompanije Zenhire Vladimir Božović.
Kakva su iskustva u Srbiji
Srpske kompanije ređe koriste veštačku inteligenciju u svom poslovanju.
Povezane vesti
Bankari i pravni sektori među prvima su počeli sa njenom primenom. U advokatskoj kancelariji benefite vide u efikasnijem obavljanju poslova.
"Na primer, mi koristimo document drafter, on nam pomaže da napravimo automatizovan ugovor ili dokument, imaće sa strane meni, vi klikom prilagodite vrlo brzo za nekoliko sekundi dokument ili ugovor različitim uslovima koji se potom mogu menjati", rekla je za Euronews Srbija pravni stručnjak za veštačku inteligenciju Marija Vlajković.
profimedia
Ni pravnicima, ni privrednicima nije lako da shvate celu priču.
Evropski parlament tek je u martu ove godine usvojio Zakon o veštačkoj inteligenciji, dok je Vlada Srbije do sada usvojila tek etičke smernice.
Veštačka inteligencija mogla bi da ugasi 83 miliona poslova ali i da donese 69 miliona novih pozicija, pokazuje analiza Svetskog ekonomskog foruma.
To bi moglo da znači prekvalifikaciju radne snage.
"Koliko je Srbija spremna na to, veliko je pitanje, s jedne strane mi imamo jako dobar sektor informacionih tehnologija, ali s druge strane taj sektor u našoj privredi radi nimalo ili radi veoma malo, on je 90 odsto orijentisan na zapadno tržište. Koliko on širi znanje i koliko je on u stanju da deluje na ostatak srpske privrede - to će biti kljucno pitanje", rekao je za Euronews Srbija vlasnik konsultantsko-obrazovne agencije za veštačku inteligenciju Goran Milovanović.
Povezane vesti
Ekspertska pomoć kompanijama
Centar za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije, koji je osnovan pre šest godina sa idejom da pomogne kompanijama da se digitalno transformišu, pokušava da firmama predstavi doprinose veštačke inteligencije, a potom i da kroz rad sa ekspertima centra implementiraju rešenje iz ove oblasti u poslovanje kompanija.
Filip Mrdak iz PKS rekao je za Euronews Srbija da su pre dve godine uveli modul veštačke inteligencije u svoje poslovanje, odnosno da kroz rad sa ekspertima centra nude kompanijama konkretno znanje i subvencije do 12.000 evra za implementaciju definisanih rešenja.
profimedia
"Država je prepoznala važnost ove teme, još kada smo počeli da pričamo na ovu temu pre dve godine, centar je prepoznat kao neko ko može da dosta doprinese privredi na ovu temu. Mi, pored klasičnog konsultinga i subvencija koje dajemo za implementaciju ovih rešenja, s druge strane nudimo i često edukaciju kompanija kroz konferencije, radionice o važnosti ove teme i koje sve one benefite donosi sa sobom", rekao je on.
Mrdak kaže da nema veštačke inteligencije pre tehnologije, odnosno podataka koji se unose u sistem.
"Veštačka inteligencija je kao dete - kako ga vaspitavate, takve će rezultate dati posle. Ukoliko je istrenirana da daje da su dva plus dva četiri, dva i dva će biti četiri. Ali ako su pogrešni podaci uneseti, taj rezultat nikad neće biti tačan", rekao je Mrdak.
On je rekao da postoji veliki broj kompanija koje ne koriste tehnologiju na pravi način ili koriste vrlo oskudno.
"Upravo je to naša misija, da naši eksperti koji su edukovani i sertifikovani rade sa kompanijama i omoguće njihovu digitalnu transformaciju na pravi način", naveo je Mrdak.
On kaže da je centar po osnivanju radio istraživanje tržišta o nivou kompanije kada je u pitanju digitalna transformacija.
"Rezultati su bili takvi da veliki broj kompanija, čak 80 odsto ništa nije znalo na tu temu, veliki broj kompanija je to uradio, implementirao na svoju ruku dosta pogrešno, smatralo da je to dosta skupo i naravno nisu znali kome da se obrate za pomoć. Dosta je to u početku išlo teško dok se nije desila kovid pandemija gde je naravno kako svugde tako i kod nas, ubrzan ceo proces poslovanja korišćenjem sve više tehnologija", rekao je Mrdak.
Projekat Bizčet
Privredna komora Srbije je pokrenula i projekat Bizčet, a Mrdak objašnjava da je on nastao na ideji da olakša strancima da saznaju više o poslovnom okruženju u Srbiji kako bi donosili odluke o investiranju u Srbiji.
"U poslednjih nekoliko godina dosta je bilo upita na razne teme kako se Srbija otvara ka inostrantsvu, kako investirati i o poslovnom okruženju u Srbiji. Bilo je teško dobiti konkretne informacije odmah i sad, tako da je taj Bizčet nastao sa idejom da radi non-stop, više korisnika može da ga koriste u isto vreme i daje sve informacije o načinu i mogućnostima finansiranja, odnosno investiranja u Srbiji", rekao je on.
Otkako je lansiran Bizčet u martu, bilo je više od 11.000 upita.
Mrdak kaže da će PKS nastaviti da obogaćuje bazu, jer što se više koristi Bizčet, sistem više uči i trenira i davaće konkretnije i preciznije odgovore.
Komentari (0)