Vozom od aerodroma do centra Beograda: Kakvi su planovi za modernizaciju gradske železnice
Komentari13/05/2024
-07:03
U Beogradu će se, kako je najavljeno, graditi pruga u okviru projekta EXPO 2027, od Zemun Polja do Nacionalnog stadiona u Surčinu, duga skoro 20 kilometara. Po toj novoj pruzi saobraćaće elektromotorni vozovi koji će biti nabavljeni iz Kine. U okviru projekta izgradnje i modernizacije gradske železnice u Beogradu, Srbija nabavlja moderne kompozicije za brzine do 120 kilometara na sat i za četiri godine će ih biti ukupno 39 na sedam linija.
Ugovor za kupovinu devet takvih vozova za brzine od 120 kilometara na čas potpisan je prilikom nedavne posete kineskog predsednika Si Đinpinga Srbiji.
Oni bi trebalo da budu isporučeni do kraja 2026. godine.
Cilj nabavke tih vozova biće, kako je rekao ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, osavremenjavanje voznog parka "Srbijavoz" a.d. za potrebe saobraćaja vozova na budućoj pruzi i povezivanja centa grada Beograda i okolnih naselja sa specijalizovanom izložbom "EKSPO 2027".
Kako je najavljeno, tih novih devet kompozicija saobraćaće po potpuno novoj pruzi, koja se grаdi od Zemun Polja do Surčina, Nаcionаlnog stаdionа i aerodroma Nikolа Teslа, a koja će se kаsnije u drugoj fаzi produžiti do Obrenovcа, čime će prvi put Obrenovac biti povezаn grаdskom železnicom nа železničku mrežu u Beogradu.
Nabavka ovih vozova je i početak svega onogа što će se rаditi u grаdu u narednom periodu, rekao je Vesić.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović kaže za Euronews Srbija da je praktično glavni cilj tog projekat zaokruživanje veze između aerodroma Beograda i centra grada.
"Nažalost, te veze do sada nije bilo, a vrlo je neuobičajeno da ovako veliki grad nema železničku vezu između aerodroma i centra grada. To je ključna stvar, a EXPO je tu samo malo podstakao da se tako nešto završi", rekao je Aćimović.
Gradska železnica - ključan vid prevoza
Predstoji dosta posla na izgradnji gradske železnice.
Profesor Aćimović kaže da je teren specifičan i da je reč o urbanim sredinama.
"To jeste malo kilometara, ali to je uglavnom vrlo teško. Biće verovatno problema u eksproprijaciji. Reč je o urbanoj sredini i u tom smislu nije lak posao. Nije puno kilometara, ali je gradska sredina", rekao je Aćimović.
Idejа je, bar prema najavama nadležnih, da sа izgrаdnjom Beogrаdskog metroа i grаdske železnice do 2030. godine, većinа grаđаnа Beogrаdа koristi u javnom prevozu šinski prevoz.
Profesor Aćimović naglašava da je to ključna stvar, navodeći da je Beograd redak grad te veličine koji nema metro i razvijenu gradsku železnicu.
"Železnica je ključni vid prevoza koji može u relativno kratkom vremenu da preveze veliku količinu robe, odnosno u ovom slučaju putnika, bilo da se radi o gradskoj železnici ili podzemnoj železnici", naveo je on.
Aćimović kaže da i u Nemačkoj imaju podzemnu i nadzemnu železnicu, međugradsku železnicu.
"To je ključan vid prevoza za veliki broj putnika u urbanim sredinama. To je veoma važna stvar, zaista potpuna podrška za takvu vrstu projekata", naglasio je Aćimović.
Kakvi su planovi za BG voz
Prema najavama ministra Vesića, u okviru BG voza u planu su novi koloseci i modernizacija postojećih.
"Povezaćemo Mladenovac, Lazarevac, Sopot, Obrenovac, jer će pruga od Surčina biti povezana sa Obrenovcem. Sve prigradske opštine, izuzev Grocke, biće povezane. Imaćemo ukupno 39 kompozicije, na sedam linija u Beogradu, a ljudi iz prigradskih opština imaće 20 do 25 polazaka dnevno i moći će brže da stignu u centar grada", poručio je Vesić.
Dodao je da će Srbija nabaviti i nove vozove švajcarske kompanije "Štadler".
"Povezaćemo sve delove Beograda BG Vozom i metroom, a kada tome dodamo tramvaje, dominantan podsistem prevoza u Beogradu do 2030. godine biće šinski sistem", rekao je Vesić.
U Beogradu i sada saobraća BG voz koji povezuje različite delove grada u pravcu ka Batajnici, Ovči, Lazarevcu i Mladenovcu sa centrom grada.
Profesor Aćimović je naveo da je pitanje u kojoj se meri te linije koriste i dodao da bi u Beogradu bile znatno manje gužve u saobraćaju da ih veći broj ljudi koristi, da su polasci češći i da je povezanost bolja.
"Da se takav vid prevoza masovno koristi i da su dobre te linije, ne bismo imali ovolike velike gužve u gradu. Očigledno se ne koristi dovoljno ili nema puno vozova. Verovatno nisu dovoljno dobro povezane linije sa drugim gradskim prevoznicima, sa autobuskim linijama, verovatno je i to problem", dodao je on.
To jeste, kaže profesor, neka vrsta preteče metroa i dodaje da za sada nije poznato kako će se taj postojeći sistem uklopiti u metrosistem.
"Pre bih rekao da će ta postojeća podzemna želaznica biti deo neke šire gradske želaznice, da će ostati u tom obliku, a da će metro ipak biti nezavisan šinski sistem ispod zemlje", rekao je profesor Aćimović.
Komentari (0)