Dokle se stiglo sa reformom javnih preduzeća i plata u javnom sektoru?

Komentari

Autor: Ljiljana Gradinac

29/04/2024

07:01

Dokle se stiglo sa reformom javnih preduzeća i plata u javnom sektoru? - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, prema najavama ministra finansija Siniše Malog, biće produžen na još najmanje dve godine. Time se, kako je Mali nedavno rekao, pokazuje spremnost i da Srbija nastavi sa reformama, što je poruka i građanima Srbije, ali takođe poruka i investitorima koji tek treba da dođu u Srbiju. Još je nagasio da, između ostalog, mora da se nastavi sa reformom javnih preduzeća i plata u javnom sektoru.

Postavlja se pitanje dokle se stiglo u reformi javnih preduzeća i plata u javnom sektoru, o čemu se govori godinama.

Sagovornici Euronews Srbija ocenjuju da se u tome nije odmaklo i navode da je neophodna i podrška MMF-a kako bi i sama vlada imala vetar u leđa ukoliko želi ozbiljno da krene u reforme javnog sektora u celini.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je za Euronews Srbija da je i reforma plata u javnom sektoru "krupan zalogaj".

"Jedna od poluga moći ljudi kad se bore da dođu na vlast jeste upravo to zapošljavanje u javnom sektoru, niko se toga odreći neće. Nije dovoljno samo napraviti reformu plata, nego se mora napraviti sistematizacija radnih mesta, pa bi se ustanovilo da imamo popriličan višak zaposlenih", rekao je Savić.

I ekonomista i urednik publikacije "Strateo" Saša Đogović kaže za Euronews Srbija da svakako postoji višak zaposlenih u javnom sektoru i da sistematizacija tih radnih mesta verovatno nije adekvatna.

Recept za reforme

Profesor Savić je naveo da je reforma javnog sektora toliko kisela jabuka da se niko ne usuđuje od vlasti da je zagrize, a da se to posebno odnosi na javna preduzeća, odnosno na Elektroprivredu Srbije.

"Neće vlada da se odrekne te udobne pozicije u kojoj stalno reformiše Elektroprivredu Srbije, a u suštini ne radi ništa ozbiljno. Ona služi negde kao neki rezervoar u smislu da kada treba zadržati cene, eventualno skinuti cene električne energije, da li zbog standarda građana, da li zbog podsticaja privrede, to država obilato koristi. I to je razlog zašto imamo ovo jedno, rekao bih, možda najlošije stanje u tom sektoru. Ali vlada ne preduzima ništa, očigledno takvo stanje odgovara i to će, mislim, da traje i kada sledeći put bude došao MMF, ista situacija će biti", rekao je Savić.

On kaže da vlada nema volje da ta pitanja reši na način kako je to, na primer, rešila Češka sa njihovim preduzećem ČEZ koje je bilo privatizovano 1993. godine, a pošto se to nije baš pokazalo jer to je krupan zalogaj za privatnike, država ga je uzela u većinsko vlasništvo, ali ne upravlja tim preduzećem.

"Država postavlja ciljeve, a rukovodstvo odgovara, odnosno ispunjava te ciljeve. U meri u kojoj je ispunilo, dobije bonuse, odnosno produžava se ugovor i kako sada stvari stoje, češki ČEZ dobro posluje, čak i u ovoj situaciji u kojoj se danas nalazi. Ne znam sveže podatke, ali podaci od pre nekoliko godina, a to je razlika između EPS-a i češkog ČEZ-a, pokazuju da za proizvodnju jednog kilovat-sata ČEZ-u treba dvostruko manje radne snage, što znači da su, ako tako merimo, dvostruko produktivniji u odnosu na EPS", naveo je Savić.

Profesor Savić kaže da se posle 2000. godine u Srbiji smatralo da sve treba privatizovati, ali da je na svu sreću država relativno brzo videla da to baš i ne treba u svim situacijama i da Elektroprivreda treba da ostane u vlasništvu države.

On je, međutim, naveo da je suština svih reformi da u rukovodstvu javnih preduzeća budu profesionalci, da li domaći ili strani, ali sa jasno preciziranim ugovorima i postavljenim ciljevima.

I Đogović navodi da svako javno preduzeće zahteva visokoprofesionalne stručne kadrove, koji neće biti "sluge partiji, nego sluge građanima ove zemlje i sluge kompaniji kako bi ona mogla dalje da se razvija".

On smatra da bi cilj svih javnih preduzeća trebalo da bude maksimizacija profita uz maksimizaciju satisfakcije klijenata, odnosno njihovih kupaca, onih koji primaju njihove usluge.

"Za sada to nije bio taj slučaj, do sada je slučaj bio maksimizacija satisfakcije partikularnih interesa koji imaju prevashodno oslonac na partijski orijentir. Maksimizacija profita nije bila u fokusu tih javnih preduzeća jer jednostavno to nije zahtevala ni Vlada Srbije samim izborom i selekcijom kadrova koji su bili na određenim pozicijama", rekao je Đogović.

On naglašava da tu ima dosta posla koji treba uraditi za koji je, dodaje, potrebna prevashodno politička volja da se taj proces pokrene.

"Ne verujem nešto u tu širu političku volju sem možda pojedinačno za neko od preduzeća, prevashodno kad govorimo o EPS-u, a za druga preduzeća, nisam nešto siguran da bi se tu nešto moglo pokrenuti ozbiljnije. MMF i u ovom slučaju, eventualno kod nekih nepopularnih rezova, posebno u tom energetskom sektoru, bi dobro došao, kao jedna vrsta opravdanja zašto se mora pokrenuti taj proces i da se ne bi izgubila podrška MMF-a, a samim tim da ne bi došlo do eventualnog upita na postojeći kreditni rejting zemlje i cenu njenog zaduživanja", naveo je Đogović.

Drugo, dodaje on, svakako joj je u tom smislu neophodna i podrška MMF-a da bi i vlada sama imala na neki način vetar u leđa ukoliko želi ozbiljno da krene u reforme javnog sektora u celini, tako da ima nekog partnera preko koga bi i opravdavala neke moguće nepopularne odluke.

"Verujem da će i MMF tu biti na neki način podrška da se dublje zaore u taj proces koji je neophodan da bismo imali javni sektor koji će da donosi nove investicije i da doprinosi jače privrednom rastu ove zemlje", rekao je Đogović.

Šta znači korporativizacija

U Akcionom planu za sprovođenje strategije državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koji su u vlasništvu Republike Srbije navodi se da će se radi potpune primene te strategije, a u skladu sa novim pravnim okvirom uređenim Zakonom, na jedinstven način sprovoditi vlasničko upravljanje nad društvima kapitala koja su u vlasništvu Republike Srbije, kao i unaprediti sistem korporativnog upravljanja.

Profesor Savić kaže da korporativizacija javnih preduzeća znači da će se poslovati kao i u velikim privatnim preduzećima i svetskim kompanijama.

"To takođe znači da, kad se radi o vlasništvu, da država takođe može doneti odluku da dozvoli ili kroz dokapitalizaciju, ili na neki drugi način, i ulazak domaćeg i stranog kapitala, onih koji su zainteresovani, ali ne dovodeći u pitanje većinsko vlasništvo države", rekao je Savić.

Đogović navodi da korporativizacija znači da bi se ušlo i u neki proces privatizacije, manjinske privatizacije nekih od tih preduzeća.

"Čak i to ne mora da znači, mogu da se izbaciju akcije na tržište, da se pomogne preduzećima da plasiraju svoje akcije na tržište, da na taj način njihovo poslovanje postaje transparentnije, odnosno njihovi finanijski izveštaji transparentniji javnosti i da se može slobodno trgovati sa njihovim akcijama", rekao je Đogović.

On dodaje da bi to svakako bilo i u pravcu profesionalizacije menadžmenta, kao što postoji njen začetak kod EPS-a.

"Videćemo dalje kako će se stvari po dubini odvijati vezano za to preduzeće, da li će eventualno doći do nekog manjinskog partnerstva sa nekom drugom kompanijom ili nekim investicionim fondom koji bi doneo svež kapital, neke nove investicije, podigao vrednost kompanije, pri čemu bi većinski i dalje država Srbije ostala u vlasništvu", dodao je Đogović.