Biznis vesti

Biznis jugonostalgija: Desetine srpskih firmi i institucija u nazivu čuvaju uspomenu na bivšu državu koje odavno nema

Komentari

Autor: Euronews Srbija/Biznis/CompanyWall

01/05/2024

-

19:00

Biznis jugonostalgija: Desetine srpskih firmi i institucija u nazivu čuvaju uspomenu na bivšu državu koje odavno nema
FOTO TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC - Copyright FOTO TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC

veličina teksta

Aa Aa

Jugoslavija ne postoji već više od 20 godina, ali se to po nazivima srpskih firmi baš ne bi reklo.

Ime bivše države od zaborava čuvaju kulturne i sportske institucije, ali i desetine privatnih preduzeća, manjih i većih, uspešnih i manje uspešnih privrednih društava.

Kad je o nacionalnim kompanjama reč, nasleđe Jugoslavije nestalo je krajem 2013. godine, kada je u istoriju otišlo ime Jugoslovenski aerotransport (JAT) i osnovana Air Serbia, ali kao uspomenu na nekadašnju SFRJ u nazivu uredno čuvaju tri kulturne i jedna sportska institucija – Jugoslovensko dramsko pozorište, Muzej istorije Jugoslavije, Jugoslovenska kinoteka i Jugoslovensko sportsko društvo Partizan, a tu je još i YUTA, nacionalno udruženje turističkih agencija 

Neke od tih institucija zadržale su u nazivu asocijaciju na bivšu državu zbog duge tradicije, kao što je Jugoslovensko dramsko pozorište, čije je ime toliko upečtaljivo da na prvu loptu i ne shvatamo da nosi ime nekadašnje republike. 

Duh bivše države

Pre manje od mesec dana, kompanija MV investment doo, koja je u vlasništvu Millennium Team doo Beograd, kupila je imovinu kompanije Danube Riverside za 3,17 milijardi dinara na javnoj licitaciji čiji je deo čuveni beogradski hotel "Jugoslavija".  Kako se saznaje, na tom mestu biće sagrađen novi, manji hotel i dve rezidencijalne kule, ali naziv, po svemu sudeći, neće opstati. 

Tanjug/Jadranka Ilić

 

Međutim, čak i  brzom pretragom Agencije za privredne registre vidi se da i dalje postoji više desetina firmi koje neguju jugoslovenski duh, bar u nazivu.

Tu su Jugoslovensko rečno brodarstvo, Jugoslovenska autorska agencija, Jugoslovenska biznis mreža, Jugoslovensko udruženje za primenjenu matematiku, Jugoslovensko društvo za borbu protiv osteoporoze… i to su samo neke od institucija koje nose pridev "Jugoslovenski".

Pored njih, tu je i nekoliko desetina kompanija koje u nazivu imaju baš ime bivše države – Jugoslavija transport, pekara Jugoslavija, građevinska zadruga Jugoslavija… a i veliki broj kompanija koje u nazivu nose skraćeno "Jugo", "YUGO" ili "YU", pa tako možemo da naiđemo na Jugoport, Jugotrejd, Jugoremediju, Jugohemika, Jugovideo, Jugooprema, Jugoprogres, Jugoimport, Jugoinspekt, Jugomontana, Jugometal.

Bave se različitim delatnostima – od izgradnje gasovoda i poljoprivrede do prodaje nekretnina i računarskog programiranja. Bave se i keteringom, prodaju tekstil, pa čak i proizvode vino ili pružaju usluge kol centra.

Firme "Yugo" uspešnije od firmi "Jugoslavija"

Među više od 137.000 privrednih društava i gotovo 330.000 preduzetnika u Srbiji, čak više od 100 je u svom nazivu zadržalo Jugoslaviju i/ili njenu prepoznatljivu skraćenicu "Yugo" ili "YU".

Kompanije sa "Yugo" u nazivu daleko su uspešnije od onih koje su se odlučile da zadrže celo ime nekadašnje zemlje, pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall, a preneo je Biznis. Tako se u "timu Yugo" prema podacima iz 2022. nalazilo ukupno 66 preduzeća i preduzetnika, među kojima su tri najuspešnije u toj godini ostvarile čak 130 milijardi dinara prihoda.

Kompanija i preduzetničkih radnji koje u nazivu imaju "Jugoslavija", ima oko 25, a najuspešnija među njih devet koje su 2022. godinu završile u plusu je Jugoslavija-Eko, firma registrovana za delatnost reklamnih agencija, koja je iskazala dobit od 2,48 miliona dinara i prihod od 67,2 miliona dinara.

Sa druge strane, ukupno 66 kompanija sa Yugo u nazivu naizgled "vrti" milijarde dinara, ali se zapravo uspeh čitave branše može pripisati samo jednoj među njima. Reč je o preduzeću za izgradnju gasovodnih sistema, transport i promet prirodnog gasa, poznatom jednostavno kao – Yugorosgaz.

Yugorosgaz, osnovan 1996. godine, u 2022. je ostvario ukupan prihod od 126 miiljardi dinara, kao i neto dobit od 2,72 milijarde dinara. Zato je "najodgovorniji" za uspeh "Yugo tima“.

Jako dobro posluje i fabrika Yugotub iz Nove Pazove, koja se bavi proizvodnjom cevi. Iako njeno ime zvuči jugonostalgično, ova kompanija osnovana je 2006. godine, a jedini vlasnik joj je - italijanska kompanija Profilmec. U 2022. godini ostvarila je prihod od gotovo četiri milijarde dinara.

Nova genarcija imaće - YugoGPT

Krajem prošle godine pokrenut je bot veštačke inteligencije koji se simbolično zove YugoGPT i koji radi sa srodnim jezicima sa našeg područja, kao što su srpski, bosanski i hrvatski. Nazvan je simbolično po Zastavinom "jugu", automobilu koji povezuje sve narode bivše SFRJ. Još je u eksperimentalnoj fazi, ali čak i tako jedan je od dokaza da će nasleđe bivše države trajati još dugo.

Prema ostvarenim prihodima u 2022. godini pri vrhu je i kompanija Yugochem, osnovana je u avgustu te iste 2022. godine, koja je uspela je da ostvari ukupan prihod od 848 miliona dinara, a bavi se specijalizovanim posredovanjem u prodaji posebnih proizvoda.

S druge strane,  neke od "Yugo" firmi su u stečaju ili likvidaciji. Jedna je Yes Yugoexport Korporacija, koja spada u rekordere prema dužini stečaja, druga je Yugoexport Hemija, a u likvidaciji su Yugopharmacia i Yugo Tech.

A šta zapravo inspiriše biznismene da svojim firmama daju "Jugoslavija/Yugo/YU" nazive, nije velika tajna. Jedan od razloga je, nesumnjivo, želja da budu preoznatljivi na svim tržištima biše zemlje i  pokažu da su "eksteritorijalni". A drugi je, svakako - jugonostalgija.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Biznis