Francuska ili Jugoslavija: Vest koja je obišla svet pokrenula pitanje - ko je prvi uveo pravo na abortus u svoj ustav

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

08/03/2024

12:12

Francuska ili Jugoslavija: Vest koja je obišla svet pokrenula pitanje - ko je prvi uveo pravo na abortus u svoj ustav

Tanjug/AP/Oleg Cetinic - Copyright Tanjug/AP/Oleg Cetinic

veličina teksta

Aa Aa

Francuski poslanici sastali su se u utorak na vanrednoj sednici na kojoj su glasali za izmenu ustava, čime je garantovanje slobode u vezi sa abortusom sada postalo i deo ovog najvišeg pravnog akta države. Specijalna sednica parlamenta usledila je nakon ključnog poteza francuskog Senata krajem februara koji je izglasao da se pravo na abortus garantuje ustavom. Svetski mediji, pa i domaći, preneli su ovu vest pod naslovom da je Francuska prva zemlja koja je to učinila, međutim, na ovim prostorima otvorile su se polemike u kojima se navodi da je zapravo pravi pionir bila Jugoslavija još 1974. godine.

Događaj u Francuskoj sled je jedne duge borbe koja traje više od 50 godina, kaže za Euronews Srbija novinarka "Le Monde Diplomatique" Ana Otašević. Ta borba počela je 1971. godine sa zahtevima da se depenalizuje pravo na abortus. Ova zemlja je pravo na abortus dekriminalizovala tek 1975. godine.

"Kada se unese u ustav onda više nije podložno izmenama, više se ne može dovesti u pitanje i to je ono što su želeli da postignu u Francuskoj. Naravno da ima veze sa jednim širim kontekstom i u Francuskoj i u svetu, to je kontekst političkih snaga koje bi mogle da dovedu u pitanje ovo pravo, to vidimo i u Americi, Južnoj Americi, pa čak i u Evropi. To su konzervativne snage koje u Francuskoj nemaju veliku političku težinu, one su na margini, ali jedan svetski kontekst je nagnao političke snage u Francuskoj da pređu tu granicu koja stavlja ovo pitanje pitanje prava van svake mogućnosti da se ono uruši", rekla je Otašević.

Ipak, ono što je mnogima zasmetalo je ta formulacija "prva zemlja u svetu". Za neke je jasno da Francuska ne može da se smatra zemljom koja je to prva učinila i kao primer navode jugoslovensku ustav star pola veka.

"Mislim da je ova polemika zapravo odraz nečeg značajno šireg od ove teme jer predstavlja apsolutnu dominaciju Zapada do te mere da u njihovoj percepciji realnosti i istorije ne postoji ništa što se nije desilo na Zapadu. Tako se nonšalantno govori da je Francuska prva, i da je ona time nosilac nekakvih univerzalnih vrednosti, a znamo da su socijalističke tekovine to učinile još pre 50 godina, dakle u našem Ustavu Jugoslavije iz 1974. je ovo pravo uveliko postojalo. I ne samo u Jugoslaviji, već i u Ekvadoru, Kubi, nakon raspada Jugoslavije, Slovenija je eksplicitno zadržala istu formulaciju u svom ustavu, u srpskom ustavu je danas nešto malo drugačija", rekla je za Euronews Srbija Zona Zarić sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

Šta piše u Ustavu SFRJ, a šta usvajaju Francuzi?

Kako je pisao BBC na srpskom, "bremenite" žene koje bi dvadesetih godina prošlog veka u Srbiji odlučile da prekinu trudnoću, nisu mogle to da učine sve do 1929. godine. Tada je prvi put zakonski regulisano pravo na abortus. Abortus je u Srbiji dozvoljen i iz drugih razloga nakon Drugog svetskog rata, a Jugoslavija je 1974. godine postala jedna od prvih zemalja koje su uvrstile pravo na abortus u ustav.

"Pravo je čoveka da slobodno odlučuje o rađanju dece. Ovo pravo se može ograničiti samo radi zaštite zdravlja", kaže član 191. Ustava SFRJ.

Kako piše portal raskrinavanje.me, ovo govori da je prekid trudnoće zaštićen Ustavom SFRJ još 1974. godine, godinu dana pre nego je Francuska uopšte učinila abortus legalnim. Ono nije bilo tako eksplicitno proklamovano, već se govorilo o slobodi da se odlučuje o pravu rađanja dece što je svakako šire jer pod njega spadaju kontracepcija i prevencija, ali podrazumeva i pravo na abortus.

To objašnjava prof. dr Dubravka Hrabar u svojoj analizi "Pravo na pobačaj, pravne i nepravne dvojbe".

"U pravnoj teoriji se ondašnja sloboda odlučivanja o rađanju dece tumačila odlukom žene (retko i muškarca) da ima ili nema decu, da odlučuje o broju dece (porođaja) i razmaku između porođaja, o metodama kontracepcije i slično", navodi ona.

Francuska je dakle to učinila potpuno eksplicitno upisujući amandman u Ustav: Zakon određuje uslove u kojima se koristi pravo žena na abortus, koje je garantovano. "Garantovano" i "abortus" su, ispostavlja se, ključne reči u svemu – jer je pravo, očigledno garantovano, a jasno se govori o abortusu, a ne o slobodi rađanja ili pravu na planiranje porodice, piše raskrinkavanje.me.

I iako većina medija, poput BBC i Njujork tajmsa, piše da je Francuska prva zemlja koja je prekid trudnoće upisala u Ustav, AP pominje SFRJ, ali napominje da je Francuska otišla "korak dalje".

"Smatra se da francuska mera ide korak dalje nego što je to bio slučaj u bivšoj Jugoslaviji, u čijem je ustavu iz 1974. pisalo da je 'osoba slobodna da odlučuje da li će imati decu'. Jugoslavija se raspala početkom 1990-ih, a sve njene države naslednice su u svojim ustavima usvojile slične mere koje zakonski omogućavaju ženama da abortiraju, iako to izričito ne garantuju", navodi AP.

Zašto je za Francusku ovo pitanje toliko važno?

Javno mnenje u Francuskoj snažno se zalaže za pravo na abortus, kao što je pokazalo nekoliko istraživanja. Prema anketi iz 2022. koju je sprovela francuska kompanija za istraživanje javnog mnenja IFOP, 86 odsto francuskih građana je za uključivanje prava na abortus u ustav, piše Dojče vele.

Dobrovoljni prekid trudnoće legalizovan je u Francuskoj 1975. sa zakonom nazvanom po Simon Vej, ministarki zdravlja koja ga je podržala. Zakon je dozvoljavao abortus do desete nedelje trudnoće. Kasnije, 2001. godine, produžen je na dvanaestu nedelju, a zatim 2022. na četrnaestu. Od osamdesetih, abortus plaća francuski nacionalni zdravstveni sistem.

Kako je rekla Zarić, Francuska od 2018. godine pokušava da ovaj zakon zaštiti ustavom.

"I pre juna 2020. kada se desilo da je u Americi poništen slučaj 'Roe v. Wade' koji je omogućavao pravo na abortus na federalnom nivou, je politička partija Žan Luk Melanšona još 2018. ponudila predlog zakona koji je bio odbijen i to odbijen od onih koji su aktuelni na vlasti. Pokušali su ponovo juna 2020 - nakon 'Dobbs v. Jackson' kojim je poništen 'Roe v. Wade' - da iskoriste politički momenat i tada je i prihvaćen i krenulo se u razmatranje. Treba pomenuti da, bez obzira na vlast i partije, sam društveni ambijent u Francuskoj je takav da ankete pokazuju da 86 odsto populacije podržava pravo na abortus, tako da na neki način pokazuju da prate barem donekle ono što narod želi i to će simbolično stupiti na snagu sada u petak povodom 8. marta", rekla je ona.

Na pitanje zašto je Francuskoj važno da se predstavi na ovakav način da je "prva u svetu" i kako komentariše kritike na račun francuskog predsednika Emanuela Makrona da mu je ovo "jedan od retkih uspeha", Zarić kaže da se u jednom pravcu može gledati da su ovo nekakvi politički poeni.

"Aktuelnom Francuskom predsedniku nedostaju neki progresivniji potezi u drugom mandatu koji su bili njegova platforma i pre prvog mandata. Njegov prvi mandat je zabeležilo to da je omogućio medicinsku pomoć vantelesne oplodnje svim ženama, dakle i ženama i koje nemaju partnera i onima koje su u homoseksualnim odnosima, a osim tog poteza njegovo predsedništvo obeležavaju zapravo potezi u desno, jako regresivni i konzervativni i onda je možda na neki način ovo poen za njega", rekla je ona.

Kritika je došla i od strane liderke desničarskog Nacionalnog zbora Marin le Pen, iako je i sama glasala za uvođenje ovog prava u ustav.

"Marin le Pen je komentarisala da je to jedina Makronova pobeda u poslednjih deset godina i da je to zapravo on organizovao u sadašnjoj političkoj klimi u kojoj nema mnogo čime da se pohvali. To čini mi se da je jedna prosto iz njihovog tabora tipična zamerka, ona smatra da to pravo nije ugroženo u Francuskoj", rekla je Ana Otašević.