Igre 
Srbija ove godine dobija listu deficitarnih zanimanja: Cilj je da se napravi sistem za praćenje kadrova koji nedostaju
Komentari08/04/2024
-07:02
Srbija bi ove godine trebalo da dobije prvu preciznu listu deficitarnih zanimanja, kažu za Euronews Srbija u radnoj grupi koju je formiralo Ministarstvo za rad. Lista ima za cilj da poslodavcima olakša zapošljavanje stranaca na radna mesta koja se ne mogu popuniti domaćim radnicima. U Privrednoj komori Srbije kažu da toj temi pristupaju iz dva ugla - da se trenutno reši gorući problem nedostatak kadrova zapošljavanjem stranaca, a sa druge strane i da se u Srbiji školuju kadrovi u skladu sa potrebama privrede.
Postavlja se pitanje koliko će ta lista olakšati poslodavcima da zaposle kadrove koji nedostaju.
Iako preciznih podataka o radnicima koji nedostaju na domaćem tržištu rada nema, u Uniji poslodavaca Srbije kažu da mnogi sektori imaju nedovoljno zaposlenih.
"Zanatlije, sektor građevine svi mogući poslovi koji postoje. Mada imamo i sektor saobraćaja, sektor trgovine. Čak imamo i sektor medicine u nekim delovima - radiolozi, pedijatri, anesteziolozi. Realno bi moglo da se nabraja u nedogled, ali svakako nam dosta kadrova nedostaje", rekla je Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije.
Aleksandra Lakićević, jedna od članica radne grupe u ime Nemačke razvojne saradnje u Srbiji koju sprovodi GIZ, objašnjava da je dugoročni cilj da se napravi sistem za redovno praćenje kadrova koji nedostaju u zemlji.
"U ovom momentu ne znamo koliko je tih zanimanja. Metodologija deficitarnih zanimanja je usvojena prošle godine i podrazumeva kvantitativni i kvalitativni deo, odnosno pregled postojećih baza podataka u javnoj upravi, podacima o broju nezaposlenih, dužini traženja posla, brzom sticanju posla, kretanju plata i tako dalje. Na osnovu svih tih parametara izvući će se kvantitativna analiza i pokazatelji o deficitarnim zanimanjima u Srbiji", rekla je Lakićević.
U Uniji poslodavaca Srbije kažu da je ideja da se lista deficitarnih zanimanja napravi kako bi se olakšala primena Zakona o zapošljavanju stranaca.
Povezane vesti
Preciziraju da će ta zanimanja koja se budu našla na listi biti oslobođena procene tržišta rada.
profimedia
"Ukoliko poslodavac ima potrebu da zaposli nekog ko je zanimanja koje se nalazi na listi, moći će da preskoči taj prvi korak odnosno obraćanje Nacionalnoj službi radi provere da li postoji domaći državljanin koji taj posao može da radi. S tim da bi se naravno to na neki duži vremenski period rešilo. Mi smo iz Unije poslodavaca podneli inicijativu za sveobuhvatnu reformu obrazovnog sistema", navodi Jevtović.
Lakićević kaže da bi, kako se sada planira, lista mogla da bude gotova do sredine ili kraja leta.
"To zavisi od dosta faktora, opterećenosti institucija koje su uključene u proces i postupak i drugih faktora, ali u principu ove godine bi trebalo da bude gotova", rekla je Lakićević.
Koje profile traži privreda
Mirjana Kovačević, rukovoditeljka Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike i direktorka Poslovne akademije PKS, kaže za Euronews Srbija da kada je reč o izradi te liste, već postoje neki podaci.
Kovačević je navela da postoji izražena potreba privrednika za jednim brojem obrazovnih profila, koje učenici ne prepoznaju kao interesantne kada biraju srednju školu, a da su među tim profilima bravar-zavarivač, industrijski mehaničar, modni krojač, ali i industrijski krojač kreiran za potrebe automobilske industrije.
"Tu su recimo stolar, obućar, mesar, izrađivač hemijskih proizvoda, operator osnovnih građevinskih radova, operator za mašinsku obradu rezanjem. To su obrazovni profili koje privreda traži, učenici ih slabije biraju, ali takođe traženi obrazovni profili jesu i vozači, mehaničari motornih vozila, kuvari, konobari. To su već obrazovni profili koji su našim učenicima interesantniji, tako da je tu i upis bolji. Ovoj listi možemo da dodamo i administrativne tehničare, administrativne saradnike ili recimo knjigovođe, trgovce", rekla je ona.
Povezane vesti
Ona je istakla da je suština dualnog modela obrazovanja da se povežu učenici i kompanije kako bi se u dugom roku rešio problem deficita kadrova.
Prema njenim rečima, lista se svakako pravi radi lakšeg zapošljavanja stranaca, a biće i baza i za obrazovni sektor, odnosno za određivanje pravaca u kojem dalje treba da se razvija, pre svega, stručno obrazovanje.
Kovačević kaže da će učenici koji se opredele za školovanje za neki od obrazovnih profila koji se budu našli na listi deficitarnih zanimanja mogu da računaju na odgovarajuću podršku, odnosno jedna vid stipendije, a i privrednici koji se odluče za školovanje mladih mogu računati na povrat uloženih sredstava.
Ona je objasnila da zapravo angažovanjem stranaca privreda opet ima problem.
"Treba da te strance uvede u posao, da ih pre svega prilagodi našem načinu života, da omogući da stranci nauče jezik i da se prilagode kulturi. To je opet dodatni trošak slično kao u situaciji kada vršimo prekvalifikaciju kadrova koji prilikom opredeljenja svog obrazovanja i razvoja karijere nisu učinili dobre izbore ili nisu našli adekvatan posao. Tako da u tom kontekstu ovoj temi prilazimo iz dva ugla i iz ugla da rešimo trenutno, hitno, goruće probleme, nedostatak kadrova zapošljavanjem stranaca, a sa druge strane i da školujemo kadrove u potpunosti i u skladu sa potrebama privrede", zaključila je Kovačević.
Ukoliko se u međuvremenu ispostavi da neka zanimanja više nisu deficitarna, odnosno da ima dovoljno domaćih kadrova, čiji bi posao strani radnici mogli da ugroze, zakon predviđa da Vlada Srbije može da ograniči broj dozvola koje se izdaju strancima, odnosno da ih izbriše sa liste deficitarnih zanimanja.
Komentari (0)