Penzionerima do kraja godine 100 evra, pa onda još 20.000 dinara: Ima li u budžetu novca za ove mere?

Nakon 100 evra koliko bi do kraja godine trebalo da dobiju penzioneri u Srbiji, za njih je najavljena i pomoć u iznosu od 20.000 dinara u februaru sledeće godine. Osim jednokratne pomoći, najavljeni su i povećanja plata i penzija.

Da li u budžetu ima dovoljno novca i kako će ovo uticati na domaću ekonomiju? Naime, deficit u budžetu niži od planiranog poslužio je kao glavni argument za još jedan bonus za penzionere. Dok jedni kažu da im se ovako samo vraća oduzeto, drugi misle da je svaka pomoć dobrodošla.

"Znači svaki dinar, samo što se ne slažem da svi dobiju jednako. Nemaju svi iste penzije", rekla je za Euronews Srbija jedna penzionerka iz Beograda.

Inače, minimalna zarada od 30.900 dinara od danas se isplaćuje slobodnim  umetnicima, a za 10 dana dobiće je ugostitelji i zaposleni u turizmu. Penzioneri krajem septembra dobijaju 50 evra pomoći, a svi punoletni građani 30 evra u novembru i 20 u decembru.

Na pitanje da li će ova državna pomoć ugroziti budžet, direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević uveren je da razloga za strah nema.

"Naša ekonomija je ključno povezana i u trgovinskoj razmeni i u kooperacijama i u investicijama, evropskim investicijama koje dolaze u Srbiju, i mi smo  u regionu daleko najjači kada je reč o investiranju i ukupnom stranom investiranju, i to sve zajedno nosi taj ciklus rasta", rekao je Kovačević za Euronews Srbija.

Kako je dodao, izvoz je rastao i ove godine već u prvih šest meseci.

"Izvoz skoro da je za pola godine porastao više od 15-20 odsto, tako da ne možemo očekivati i nema razloga očekivati bilo kakav problem sa budžetom i sa javnim finansijama u narednim godinama", objasnio je Kovačević.

Ekonomista Libeka Mihajlo Gajić smatra da će budžet preživeti ove mere, za njega su veći problem kriterijumi za dodelu pomoći.

"U uređenim državama se ovakve vrste pomoći stanovništvu vode preko socijalne politike. Novac odlazi samo onima kojima je potreban i koji nemaju dovoljno. Ovako kada novac isplaćujete svima koji su u nekom statusu kao što su penzioneri, vi dajete i onima koji imaju jako visoke penzije, pa im to nije potrebno, a sa druge strane propuštate da ovom merom obuhvatite one ljude koji imaju jako niska primanja i koji nemaju penziju, jer nisu u statusu penzionera i nemaju dovoljan broj uplaćenog radnog staža", naveo je Gajić.

Savić: Nisam optimista

Ljubodrag Savić, profesor sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu kaže da u ovom trenutku država svakako ima načina da obezbedi taj novac, ali da ipak nije optimista kao drugi sagovornici Euronews Srbija.

"Ali dugoročno i imajući u vidu sve izdatke koje smo imali do sad i koji mogu biti i u narednom periodu, to ni sveti Petar u ovom trenutku ne zna da li će epidemija prestati ili će biti još nekih novih mera, novih zatvaranja, novih subvencija", naveo je Savić, te dodao:

"Ako sve to saberemo ja nisam optimista kao neki prethodni sagovornici da će država to lako da servisira. Hoće, ali će to značiti da će deficit ići gore, a kada deficit ide gore pogotovo u dužem roku, onda je pitanje održivosti javnih finansija upitno".

Ocenio je da je naše stanje trenutno dobro, da su procene BDP rasta sjajne, "ali su one zasnovane na mnogim varijablama na koje Vlada Srbije nema uticaja".

"Ne možemo mi zadržati strane investitore. Možemo ako dajemo koliko oni hoće, evo vidimo kakva je situacija sa Geoksom, ali za opreznog čoveka i to je dovoljno da razmisli, da stvari ne moraju da budu u budućem periodu onakve kakve ih mi projektujemo. Da jeste to tako ne bi jedna Grčka ušla u takav problem koji ima", objasnio je Savić.

Delević: Država se dodatno zadužuje

Jednokratne isplate nisu pravi način da se pomogne građanima, ocenio je za Euronews Uroš Delević, profesor Univerziteta u Londonu, te dodao da se Srbija na taj način dodatno zadužuje na međunarodnom tržištu.

"U jeku pandemije nema potrebe da dajemo veštačko disanje firmama koje bi svakako iščezle sa tržišta i koje ne mogu da opstanu, bila padnemija ili ne. Zato je bitna ta selektivnost i važno je pravljenje analize ko je taj koji može da opstane i kome je potreban jedan mali vremenski period da pregura krizu. Ovo što se dešava sa pomoći onima kojima ta pomoć nije potrebna, samo stvara fiskalni pritisak na budžet, a ustvari ne daje nikakve realne efekte u ekonomiji", istakao je Delević.

Kako dodaje, država nema novca za ova davanja, te podsetio da ovo nije prvi put da se isplaćuje univrzalna pomoć.

"Pre toga smo imali onih 160 evra, što je državu koštalo oko miljardu. Sada imamo ovih 288 miliona i za sve to država mora da se zaduži na međunardonom tržištu kapitala. I generalno te univerzalne mere su pogrešne iz dva razloga. Prvo još u ekonomskoj teoriji je poznato da nije značajan uticaj na njihovu agregatnu tražnju, pogotovo u uvozno zavisnim privredama kao što je Srbija. A drugo zadužujete se u evrima, a zatim taj novac menjate u dinare da biste isplatili građanima, a ostaje vam glavnica i kamata u stranoj valuti", ukazao je Delević.

Inače, isplata po 20.000 dinara penzionerima naredne godine koštaće budžet 33, 5 milijardi dinara, ili oko 285 miliona evra.