Igre 
Izvoz proizvoda iz Srbije povećan za skoro 11 milijardi evra: Šta se najviše izvozi i koja su najveća izvozna tržišta
Komentari17/03/2024
-08:05
Izvoz proizvoda iz Srbije povećan je u 2023. godini u odnosu na 2019. za skoro 11 milijardi evra. Na listi 10 najznačajnijih izvoznih proizvoda u prošloj godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, na prvom mestu su se našle električne mašine, aparati i uređaji. Zvaničnici Srbije, ali i ekonomisti očekuju da će izvoz i dalje da raste.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz proizvoda iz Srbije je 2019. godine iznosio 17,7 milijardi evra, 2020. godine 17,1 milijardi, 2021. godine 21,9 milijardi evra, 2022. bio je 27,6 milijardi evra, a prošle godine 28,6 milijardi evra.
Najveću robnu razmenu Srbija ima sa EU, a najveće izvozno tržište za srpsku robu je Nemačka.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović kaže za Euronews Srbija da Srbija ima konstantno veliki izvoz prema EU, ali da je u poslednjih nekoliko godina, naročito poslednje dve, tri godine porastao izvoz prema zemljama koje nisu EU, odnosno istočnim zemljama.
"To je opet posledica jako dobro sprovedenih investicija koje su došle, na primer, iz Kine. Samim tim te firme koje su došle iz Kine dominantno, pre svega, izvoze s jedne strane u Kinu, ili u druge azijske zemlje, a sa druge strane izvoze u EU. To je jednako tako i sa, na primer, Železarom Smederevo i sa rudnikom u Boru, ali i sa mnogim drugim kineskim firmama koje su ovde došle, na primer, Meita u Bariču koja proizvodi delove za automobilsku industriju. Automobilska industrija je dominantno vezana u ovom slučaju za EU", rekao je Aćimović.
Rast izvoza je, kako dodaje profesor, direktna posledica povećanih investicija, odnosno fabrika bez obzira na to iz koje zemlje dolaze te investicije, navodeći da su dobrim delom iz Nemačke.
"Logično je da će nemačke firme koje dođu u Srbiju najviše da izvoze za tržište Nemačke, odnosno na tržište EU. Dakle, sveukupno, jedna odlična situacija. Zemlju jedino može da podigne rast izvoza", rekao je Aćimović.
Povezane vesti
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže za Euronews Srbija da je u međuvremenu model prirodnog rasta i razvoja Srbije koji se bazira na izvoznoj orijentaciji, privlačenju stvarnih direktnih investicija u izvozne poslove dao rezultate.
On je rekao da su mnoge investicije iz inostranstva koje su došle uticale na to da Srbija dobije značajnu bazu za proizvodnju, koja se kasnije realizovala i u izvozu.
"Pre svega kada govorimo o hemijskoj industriji, metalskoj industriji, sa druge strane prehrambena industrija i generalno predrađivačka. Sve je to uticalo naravno da dođe do značajnog povećanja izvoza koji se uglavnom realizuje na tržištu EU i naravno to je registrovano i kroz statistiku", naveo je Stanić.
Najznačajniji izvozni proizvodi
Najznačajniji izvozni proizvodi Srbije u 2023. godini bili su električne mašine, aparati i uređaji, a njihova vrednost bila je 3,6 milijardi evra.
U prošloj godini izvoz pogonskih mašina i uređaja iznosio je 1,67 milijardi evra.
Među 10 najznačajnijih izvoznih proizvoda su i metalne rude i otpaci metala (1,55 milijardi evra), električna energija (1,26 milijardi evra), industrijske mašine za opštu upotrebu (1,16 milijardi evra), proizvodi od kaučuka (1,16 milijardi evra), proizvodi od metala (1,11 milijardi evra), drumska vozila (1,07 milijardi evra), povrće i voće (1,03 milijardi evra) i obojeni metali milijardu evra.
Najznačajnija izvozna tržišta Srbije su Nemačka (4,31 milijardi evra), BiH (1,96 milijardi evra), Italija (1,77 milijardi evra), Mađarska (1,56 milijardi evra), Rumunija (1,43 milijardi evra), Crna Gora (1,22 milijardi evra), Kina (1,14 milijardi evra), Ruska Federacija (1,1 milijardi evra), Češka (1,08 milijardi evra) i Hrvatska (1,03 milijardi evra).
Povezane vesti
Koliko je važna infrastruktura?
Srpski izvoz je dominantno baziran na transportu drumskim sredstvima.
Navodeći da zemlja koja je veličine kao Srbija mora da izvozi i uvozi više nego što njen BDP, ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da najjeftiniji način za to i dalje ostaje pomorski i železnički saobraćaj.
"Kako vreme bude odmicalo tako ćemo uvećavati naš izvoz, ne samo usluga koja će naravno dominirati u našem BDP-u nego i industrije koja i dalje beleži rast u Srbiji za razliku od ostatka Evrope", rekao je nedavno za Euronews Srbija Stevanović.
U zavisnosti od vrste robe, roba ide preko Konstance, Rijeke, ali i grčkih luka.
"Ako pričamo o nafti, eventualno žitaricama, onda to ide kroz Konstancu, te tzv. suve rasute robe koje idu baržama Dunavom. Ali ako pričamo o gotovim robama, o poluproizvodima koji uglavnom idu kontejnerima, onda je to uglavnom luka Rijeka", rekao je Aćimović.
Pre više od 10 godina se pričalo da Srbija treba da kupi luku Bar, a Aćimović kaže da je to tada bilo potpuno besmisleno.
"Tada sam vrlo otvoreno govorio protiv toga, ne zato što ne volim luku Bar, nego zato što mi nemamo kvalitetnu železničku vezu od Bara do Beograda. Mi imamo jednu oronulu prugu", rekao je Aćimović.
Pogled u budućnost
Nedavno je posle Srpsko-grčkog poslovnog foruma u Beogradu najavljen plan za brzu prugu Budimpešta-Atina, koja će biti duga 1.512 kilometara. Pruga će najvećim delom prolaziti kroz Srbiju i prema rečima ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića, biće kičma železničkog saobraćaja na Balkanu. Tada je nagoveštena i želja Srbije da kupi deo dve grčke luke.
Sagovornici Euronews Srbija smatraju da je tu reč o planovima u narednih 10 godina.
Profesor Aćimović kaže da je generalno budućnost u železnici.
"Sjajna je stvar da smo i mi to prepoznali kao konačno i EU, ali i Kina i Rusija. Pogledajte kakve su njihove železničke mreže. Budućnost je u tome da se ponovo sve više robe i putnika vraća na Železnicu. To će biti najveće naše ulaganje u narednih 5-6 godina", naveo je profesor Aćimović.
Da bi se zakup grčkih luka isplatio, profesor Aćimović kaže da to može da se očekuje onog momenta kada bude postojala kvalitetna železnica.
"Pitanje je da li nam treba Pirej ili je dovoljan samo Solun kao najbliža luka. Ipak bih preferirao da idemo samo ka Solunu. Ako mi nemamo kvalitetnu spojenu železnicu od Soluna do Srbije, odnosno do Beograda, onda se to iskreno rečena nama u ovom trenutku ne isplati. Mi nemamo tu železnicu, mi ćemo sad da radimo prugu Beograd-Niš, ali to će tek biti za jedno 3-4 godine gotovo, a tek ćemo da radimo od Niša ka granici sa Severnom Makedonijom. Mi ćemo to mnogo brže da uradimo nego što će ta pruga proći kroz Severnu Makedoniju. Najviše će tu biti problem kroz Severnu Makedoniju", rekao je profesor.
On dodaje da je taj projekat brze pruge i zakup grčkih luka dugogodišnji plan i "daleki pogled" u narednih 10 godina.
"Nije tu tolika poenta uložiti u luku Solun, u zakupe određenih vezova da bi nam roba išla mnogostruko brže, koliko je poenta obnoviti železnicu na putu od Soluna do Srbije. Tu je ključna stvar napraviti mnogo kvalitetnije pruge koje su sada, nažalost, u jako lošem stanju. To je poenta. Jedno bez drugog ne ide. Nema puno logike da se sad ulaže u luku Solun dok ne završimo i obnovimo kompletnu železničku prugu", rekao je Avramović.
I Bojan Stanić kaže da projekat rekonstrukcije i izgradnje savremene pruge koja bi povezivala Budimpeštu sa Atinom značajan, ali da je potrebno dosta vremena da bi se taj pravac osposobio, posebno pravac preko Severne Makedonije.
"Neizvesno koliko bi to trajalo, kako bi se to finansiralo. Jednom rečju, na njega se u kraćem ili nekom srednjem roku teško može računati. Međutim, kada govorimo konkretno o izvozu Srbije, lokacija Srbije je generalno postavljena tako da imamo maltene podjednake udaljenosti od Rijeke, i od Konstance, kao i do grčkih luka. U zavisnosti od mogućnosti transporta, na koji način je ekonomičnije, za naše izvoznike bi bilo praktično svejedno u koju bi luku dopremali robu, odnosno plasirali svoju robu u svet, ali svakako to zavisi od infrastrukture. To može jednostavno da igra glavnu ulogu", rekao je Stanić.
On kaže da bi železnički saobraćaj bio konkurentan i dodaje da se često postavlja pitanje brzine dopremanja robe.
"Zato se i rekonstruišu pružni pravci, ali ono što je činjenica je da mi i dalje gro stvari baziramo na transportu drumskim sredstvima. Kada govorimo o vozovima, to je obično neka sirovina, da li iz metalske industrije, da li iz poljoprivrede. Ono što je isto bitno, kada govorimo o toj rekonstrukciji pruge, predviđeno je da, pored tog putničkog transporta, obuhvati i teretni. Međutim, neizvesno je koliko će ti radovi trajati i kako će biti finansirani", rekao je Stanić.
On kaže da je udaljenost do Soluna, Konstance i Rijeke vrlo slična i da se s obzirom na to ne može mnogo kalkulisati u smislu da se može napraviti neke uštede.
"Pitanje je samo infrastrukture koja se pruža do Grčke i jednostavno kakvi su sporazumi sa pojedinim tržištima", kaže Stanić.
Komentari (0)