Rudarstvo u Evropi je desetkovano, a Kina dominira svetskim tržištem: EU ima plan kako da to preokrene

Komentari

Autor: Euronews

16/03/2024

13:00

Rudarstvo u Evropi je desetkovano, a Kina dominira svetskim tržištem: EU ima plan kako da to preokrene

profimedia - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Oživljavanje domaćeg rudarskog sektora u Evropi moglo bi da smanji zavisnost kontinenta od kineskih retkih zemnih minerala, ali i da ublaži rizike od nestabilnosti cena i gubitka konkurentnosti.

Evropski rudarski sektor je već nekoliko decenija u padu, a za to postoji niz razloga. Evropa je početkom prošlog veka činila oko 40 odsto globalne rudarske proizvodnje, a sada je to palo na tri odsto.

Konstantnu pretnju Evropi predstavlja rastuća dominacija Kine u proizvodnji i lancu snabdevanja retkim zemnim mineralima. Sve to značajno doprinosi proizvodnji kineskih električnih vozila, ali to čini Evropu i druge delove sveta zavisnim od Kine, piše Euronews.

Ruska invazija na Ukrajinu, nakon koje su usledile sankcije EU na rusku naftu i gas, navela je evropske zvaničnike da shvate koliko je EU zavisna od Moskve kada je u pitanju energija, i naterala ih je da se bore za druge izvore snabdevanja.

Evropska komisija se sada nada da će izbeći sličnu situaciju sa litijumom i drugim retkim zemnim mineralima koji su od vitalnog značaja za zelenu tranziciju. Zbog toga je oživljavanje evropskog rudarskog sektora postalo značajnije nego ikada.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je u svom govoru o stanju Unije 2022 najavila Evropski akt o kritičnim sirovinama. Ona je tada rekla: “Nikada pre ovaj parlament nije raspravljao o stanju Unije dok je rat besneo na evropskom tlu”.

“Litijum i retki minerali će uskoro biti važniji od nafte i gasa. Naša potražnja za retkim mineralima će se povećati pet puta do 2030. godine. Moramo da izbegnemo da opet postanemo zavisni kao što smo bili od nafte i gasa”, rekla je.

Taj akt govori o 30 sirovina koje je Evropska unija klasifikovala kao ključne zbog rizika od snabdevanja i zbog ekonomske važnosti.

Zašto se evropski rudarski sektor smanjio?

Evropski rudarski sektor je doživeo pad poslednjih decenija prvenstveno zbog smanjenja eksploatacije uglja, posebno jer je kontinent počeo da se okreće održivijim izvorima energije. Poljska, Nemačka, Ukrajina i Češka su tradicionalno bili najveći proizvođači uglja u Evropi.

Međutim, od 2012. godine proizvodnje energije iz uglja u EU je opala za trećinu, što je dovelo do zatvaranja termoelektrana i rudnika koji više nisu bili potrebni. Evropska unija je u 2022. godini proizvela oko 55 miliona tona čvrstog uglja, što je pad od oko 80 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine.

Kako je napredovala zelena tranzicija, više evropskih investicija je preusmereno na zelene projekte i infrastrukturu – vetroturbine, solarne panele i slično. S druge strane, ulaganje u fosilna goriva se drastično smanjilo, i od strane javnog i od strane privatnog sektora.

Pandemija kovida i ruska invazija na Ukrajinu su takođe faktori koji su pogoršali energetsku krizu u Evropi. Zatvorilo se nekoliko topionica, što je negativno uticalo na metale kao što su aluminijum i čelik. Sve to je dovelo i do manjeg vađenja boksita.

Prema podacima Međunarodnog instituta za aluminijum, Evropa, uključujući i Rusiju, proizvela je oko 6,50 miliona tona aluminijuma u 2023. godini, što je smanjenje od 20,29 odsto u odnosu na 8,22 miliona tona iz 2022. godine.

Ut to, Evropa ima komplikovanu birokratiju u vezi sa dozvolama i odobrenjima za rudarstvo: da bi se dobila dozvola to može da potraje više od jedne decenije. To je nekoliko puta više nego što je to slučaj u zemljama poput Kine, i to je još jedan faktor koji može da obeshrabri rudarske kompanije da se prebace u Evropu ili da povećaju investicije u evropski rudarski sektor.

Evropa ima i veoma oštre zakone kada je reč o životnoj sredini i obnovi prirode, a građani često protestuju zbog novih rudnika ili zbog proširenja postojećih. Zbog toga što se nekoliko značajnih nalazišta metala i minerala takođe nalaze u blizini ekološki osetljivih područja, vlade moraju da postupaju oprezno kada su u pitanju novi rudnici.

Sve to je postalo mnogo teže od kada je Evropa poslednjih godina odlučila da zadrži ciljeve nulte emisije do 2030. godine, odnosno postalo je teže opravdati otvaranje novih rudnika ili produžetak rada postojećih.

"Naročito u svetlu klimatske krize i visoke stope gubitka biodiverziteta, prioritet ne može jednostavno da bude više rudarstva", rekao je Majkl Rekord, šef odeljenja za sirovine u nevladinoj organizaciji PowerShift, prenosi Politiko.

Na koji način Evropa može da podstakne rudarstvo?

Evropski akt o kritičnim sirovinama je jedan od najodlučnijih zakona koje je Evropa donela u vezi sa domaćim rudarstvom i proizvodnjom retkih zemnih minerala u prethodnih nekoliko godina. U suštini, cilj je da se značajno smanji birokratija i da se povećaju inovacije i istraživanja alternativnih materijala.

To uglavnom uključuje jasnije i stabilnije okvire za projekte reciklaže i rudarstva, kao i brže i jednostavnije kanale autorizacije. Verovatno će biti najavljeni i ekonomski podsticaji, ali i veća podrška malim i srednjim preduzećima.

To će uglavnom podrazumevati jasnije i stabilnije okvire za projekte reciklaže i rudarstva, kao i brže i direktnije autorizacione kanale. Ekonomski podsticaji i podrška malim i srednjim preduzećima će verovatno takođe biti najavljena.

Akt postavlja ambiciozne ciljeve za reciklažu i nastoji da u samom startu smanji otpad. Nada je da bi tako bila umanjena potražnja za novim rudnicima.

Jedan od takvih reciklažnih projekata je Susmagpro projekat, koji je počeo prošle godine fokusira se na reciklažu retkih magneta, koji se uglavnom koriste za turbine, elektroniku i motore električnih automobila.

Evropska komisija je poručila da je cilj projekta da se razvije lanac snabdevanja retkim magnetima u EU i pokaže se primena, u okviru pilot projekata, ovih novih materijala u širokom spektru sektora. EU uvozi mnogo više neodimium-gvožđe-bor magneta nego što proizvodi.

Povrh toga, Evropa će raditi na uspostavljanju strateškog partnerstva sa trećim zemljama. To ne samo da bi dovelo do značajnog povećanja stranih investicija u evropski rudarski sektor, već bi povećalo obim razmene znanja i privuklo visoko talentovanu i veštu stranu radnu snagu.

"Ova regulativa je šema industrijske politike u cilju sigurne i održive ponude sirovina u Evropi. Uz ciljane ekonomske podsticaje, stvaramo sigurnost u planiranju projekata za privatne investitore, kroz jedinstvene kontaktne tačke za kompanije i brze i jednostavne procedure autorizacije sa jasnim rokovima za nacionalne organe. Ovo će podstaći rudarstvo, preradu i reciklažu u Evropi", rekla je Nikola Bir, poslanica grupe “Obnovimo Evropu” (Renew) u Evropskom parlamentu.