Igre 
Kriza u IT sektoru – prolazna faza ili balon koji je pukao?
Komentari22/02/2024
-15:47
Da li je pukao IT bubble i svedočimo domino efektu otkaza na globalnom nivou ili je to samo fazna kriza u tech sektoru? Za sagovornike emisije Zoom In, odgovor je da je reč o fazi koja će tokom ove godine da postepeno prođe, ali ne bez posledica, prenosi Bloomberg Adria.
Vladan Balaban, suosnivač i predsednikom M&I System grupe kaže da njegova kompanija koja ima svoj proizvod i uz to pruža usluge na regionalnom, ali i američkom tržištu nije otpuštala radnike, a ni ne namerava. Nebojša Bjelotomić, direktor Inicijative “Digitalna Srbija” dodaje da je svakako bilo kompanija u IT sektoru koje su pogođene krizom, ali je njegova teroija da je srpski IT ekosistem "mali da bi bio mnogo pogođen”.
Ipak i nije baš toliko mali. Naime, IT sektor je postao najznačajnija izvozna grana Srbijе sa najvеćim suficitom i najbržim rastom koji iznosi 20 odsto godišnje. U 2012. izvoz IKT sektora bio je 375 miliona evra, da bi 10 godina kasnije, odnosno 2022. dostigao 2,7 milijardi evra,a da je 2023. bio 3,5 milijardi evra.
Od 2016. do prošle godine broj zaposlеnih u ovom sеktoru je udvostručen sa 56.000 na oko 110.000.
Srbija je prepoznata kao jedna od 20 najboljih evropskih IT ekosistema po dostupnim talentima, a kao prednosti zbog kojih svoj startap treba osnovati ili preseliti u Beograd ili Novi Sad, navedene su i poreske olakšice i subvencije države, kao i međunarodna povezanost.
Nova realnost – kupci se pitaju
"Ono što je nova realnost u kojoj svi u privredi žive jeste da sada novac nije više lako dostupan ni jeftin kao što je bio i gotovo svaka industrija je pogođena time i mora da se pregrupiše. Očekuje se da budeš pozitivan i da imaš konstantne korisnike koji su sa tobom duže vremena, to je nova mantra i samim tim moramo drugačije da se postavimo i da drugačije sagledavamo tržište i svoje prioritete. Sada outsourcing kompanije koje su doprinele ovakvim brojkama traže prodavce, što je veoma dobro i pokazuje sazrevanje industrije. Oni odjednom moraju da idu kod korisnika i da prodaju svoje usluge i na taj način će postati robusniji", kaže Bjelotomić.
Balaban smatra da je je prošlo vreme kada je presudno za razvoj IT sektora u Srbiji bilo dobro obrazovanje, dobar mentalitet i karakter.
Povezane vesti
"Mislim da to vreme prolazi i veliki igrači za naše tržište polako transformišu i prave novi kontent usluga, znanja i sve ostalo. Ne možemo više biti samo konkurentna jeftina radna snaga i outsourcing model, pogotovo sa krizom koja se dešava na Zapadu a koja će se prelivati i ovde. U koroni su svi zaposlili mnogo više ljudi nego što im treba i sada se radi pregrupisanje i otpuštanje ljudi koji nemaju veštine kakve trebaju za AI i njihov posao daju nama. Kratkoročno je to za nas dobro a dugoročno mi moramo da menjamo veštine i da širimo znanje", navodi Balaban.
Bloomberg Adria
AI programere menja 2040?
Veštačka inteligencija (AI) ima sve veći uticaj na sve sektore, a pogotovo na IT sektor.
"Mi još uvek nismo tačno videli šta će AI da promeni i donese ali je procvat automatizacije nesumnjiv. Svi poslodavci koji brinu o prfitabilnosti svojih kompanija u AI-ju vide izvor veće produktivnosti i samim tim se mora taj trend pratiti. Ovaj način kako trenutno percipiramo AI i njegove rezultate kao takve tek ćemo videti. Mala grupa ljudi neprestano priča o tome ali šira masa ljudi tek treba da se priključi tome. Pametni telefon se probio kroz ceo svet za 5 do 7 godina, AI će možda za nijansu brže ali to svakako nije nešto što će biti sutra", kaže Bjelotomić.
Bloomberg Adria
"Neke analize u Americi pokazuju da će tek 2040. AI moći da zameni programera ali i tada će programeri imati posla. Neke repetativne stvari će rešavati roboti ali ljudi koji budu znali algebru i kalkulus, koji će se baviti Big Data, Data Science, Data Driven Decision Making i upravnim procesima neće moći da budu zamenjeni veštačkom inteligencijom", navodi Balaban.
Bloomberg Adria
Gde je jednorog?
Bjelotomić kaže da je kod nas problematična definicija dobre ideje jer ljudi prvo osmisle proizvod pa tek onda kome će ga prodavati.
"Kod nas su osnivači obično inženjeri koji se zaljube u neku tehnoogiju i neko rešenje dok uspešni startup-i prvo prepoznaju određeni set problema i koliko je ljudi spremno da plati za to. Nekad se samo rast i brzo akviziranje velikog broja korisnika tražio od startup-a, sada se traži i profitabilnost a to je teže postići", navodi Bjelotomić.
Katapult je program akcelerije namenjen inovativnim preduzećima, orijentisanim na rast u ranim fazama.
Povezane vesti
On se sastoji od tromesečnog programa intenzivne obuke uz finansijsku podršku u cilju što bržeg razvoja startapa i kreiranja uslova za brzi rast.
"Prva kohorta Katapulta je podigla 15 miliona evra za 19 kompanija prošlog marta. U sledećih mesec dana ćemo videti koliko novca će skupiti druga kohorta i to će nam biti dobar pokazatelj gde je naše tržište i šta radi. Kada su u pitanju jednorozi, mislim da nismo blizu toga jer mi nemamo pristup tržištu na kom mi možemo da nađemo toliki broj korisnika da bismo vredeli milijardu. Suština našeg rada trenutno nije jednorog, već da napravimo dobru zdravu bazu u kojoj možemo imati kompanije koje će zapošljavati veliki broj zaposlenih i koje će naučiti kako da plasiraju svoj proizvod. Iako nemamo dva velika šampiona kao Hrvatska – Rimca i Infobip, mi imamo mnogo kvalitetniju bazu", kaže Bjelotomić.
"Tržište na kom smo mi je dosta graničeno i ne dozvoljava takav rast koji možemo da imamo u Americi ali imamo potencijal. Kod nas su još uvek većina startup-a inženjeri, a jedna je stvar ako se bavimo pravljenjem nekog softverskog robota koji će nešto da radi i njega pokazujemo ljudima, a mnogo je drugačije ako smo rešili njihov problem. Srbija je de facto lider u regionu po iako smo po kvalitetu svi slični. Ono gde ja vidim veliku šansu kod nas jeste to što mi znamo da napravimo istu stvar kao amerikanci za mnogo manje novca, ali ono što jeste minus je upravo to što još uvek nismo integralni deo globalnog tržišta", navodi Balaban.
O tome u koje startape ulagati, da li će presudne biti ideje ili strategija prodaje, opširnije u videu emisije Zoom In.
Komentari (0)