Igre 
Najnovija odluka NBS: Referentna kamatna stopa sedmi put zadržana na istom nivou
Komentari08/02/2024
-12:05
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,50 odsto.
Na nepromenjenim nivoima su zadržane i kamatne stope na depozitne (5,25%) i kreditne olakšice (7,75%).
To je sedmi put zaredom da NBS ne menja kamatne stope.
Referentna kamatna stopa nije menjana od 10. avgusta prošle godine i zadržana je na nivou od 6,50 odsto.
Poslednji put referentna kamatna stopa porasla je za 0,25 baznih poena 13. jula prošle godine, od kada je ostala na nepromenjenom nivou.
Od januara do aprila 2023, referentna kamatna stopa povećana je svakog meseca za po 0,25 baznih poena, potom je u maju prošle godine ostala nepromenjena, da bi u junu i julu bila podignuta za po još 0,25 baznih poena.
Kako je obrazložena odluka
Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelilo je dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije i njen očekivan povratak u granice cilja sredinom ove godine.
Povezane vesti
Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu povećani referentna kamatna stopa i stope obavezne rezerve i da će efekti ovih mera nastaviti da se prenose na inflaciju i u narednom periodu.
Prenošenje dosadašnjeg pooštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje, kao i pad inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede za godinu dana unapred ukazuju na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike.
Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je imao u vidu da globalna inflacija opada brže od očekivanja i približava se pretpandemijskim nivoima, usled slabljenja troškovnih pritisaka, popuštanja zastoja u lancima snabdevanja i efekata prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova većine centralnih banaka.
profimedia
Iako su svetske cene nafte u padu zbog smanjene tražnje, a cene primarnih poljoprivrednih proizvoda zbog globalno dobre poljoprivredne sezone, globalna neizvesnost može uticati na njihov rast i usporiti povratak inflacije u granice cilja u mnogim zemljama.
Od početka godine povećane su cene transporta, troškovi osiguranja i drugih logističkih usluga pod uticajem geopolitičkih tenzija i problema u dopremanju nafte, ali i drugih sirovina i proizvoda Crvenim morem i Sueckim kanalom.
Iako se ova kretanja za sada nisu znatnije odrazila na svetske cene primarnih proizvoda, ni na inflaciju važnih trgovinskih partnera Srbije, a samim tim ni na cene proizvoda i usluga koje se uvoze, prema oceni Izvršnog odbora Narodne banke Srbije posebna opreznost po ovom osnovu je neophodna prilikom donošenja odluka monetarne politike.
Pored toga, dalja globalna fragmentacija može podeliti zemlje u trgovinske blokove i prouzrokovati znatne gubitke u svetskoj proizvodnji, uključujući i negativne efekte na naše glavne trgovinske partnere.
Povezane vesti
Inflacija krajem 2023. dvostruko niža nego na kraju 2022.
Izvršni odbor je istakao da je opadajuća putanja međugodišnje inflacije u Srbiji nastavljena i da je ona krajem 2023. bila dvostruko niža nego na kraju 2022. i iznosila je 7,6 odsto, što je blago ispod nivoa koji se očekivao u novembarskoj projekciji.
Kako se navodi, daljem usporavanju inflacije doprineli su slabljenje troškovnih pritisaka i efekat baze kod cena hrane, kao i efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, koji su uticali i na snižavanje bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), na 6,5 odsto međugodišnje u decembru.
"U narednom periodu Izvršni odbor očekuje dalje smanjenje inflacije i njen povratak u granice cilja sredinom ove godine. Tome će doprineti efekti zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, još uvek niska eksterna tražnja, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja", piše u saopštenju.
Zahvaljujući investicijama u osnovna sredstva i privatnoj potrošnji, ostvareno je ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda u četvrtom tromesečju 2023. na 3,8 odsto međugodišnje, što je na nivou 2023. godine rezultiralo realnim rastom od 2,5 odsto.
Imajući u vidu smanjenje globalnih inflatornih pritisaka i postepen oporavak zone evra, kao i očekivano dalje ubrzanje realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, u ovoj godini se očekuje da će stopa rasta ubrzati i naći se u rasponu 3–4 odsto, sa centralnom vrednošću od 3,5 odsto.
Komentari (0)