Igre 
NBS zadržala referentnu kamatu na istom nivou: Šta u odluci piše o mogućnosti ublažavanja monetarne politike?
Komentari11/01/2024
-12:04
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,50 odsto.
Na nepromenjenim nivoima su zadržane i kamatne stope na depozitne (5,25%) i kreditne olakšice (7,75%).
Referentna kamatna stopa nije menjana od 10. avgusta prošle godine i zadržana je na nivou od 6,50 odsto.
Prva pauza prošle godine u monetarnom zatezanju napravljena je u maju kada nije bilo promene referentne kamatne stope koja je tada ostala na nivou od 6,00 odsto.
Od januara do aprila 2023, referentna kamatna stopa povećana je svakog meseca za po 0,25 baznih poena, potom je u maju ostala nepromenjena, da bi u junu i julu bila podignuta za po još 0,25 baznih poena.
Poslednji put referentna kamatna stopa porasla je za 0,25 baznih poena 13. jula, od kada je ostala na nepromenjenom nivou.
Koje je obrazloženje najnovije odluke
Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelilo je dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije i njen očekivan povratak u granice cilja sredinom ove godine.
Povezane vesti
Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu povećane referentna kamatna stopa i stope obavezne rezerve i da će efekti ovih mera nastaviti da se prenose na inflaciju i u narednom periodu.
Prenošenje dosadašnjeg pooštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje, kao i pad inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede za godinu dana unapred ukazuju na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike.
Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je imao u vidu da se nastavlja popuštanje troškovnih pritisaka i smanjenje inflacije na globalnom nivou.
profimedia
Takođe, iako je svetska privreda završila prošlu godinu nešto bolje nego što se očekivalo, rast svetske ekonomije je ispod dugoročnog proseka i biće usporen ove godine, što uz smanjenje inflacije povećava očekivanja da bi vodeće centralne banke, Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi, mogle nešto ranije da započnu ciklus ublažavanja monetarnih politika, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu NBS.
Ipak, pritisci sa tržišta rada i dalje su snažni i vodeće centralne banke ih ističu kao ključni faktor koji zahteva opreznost u vođenju monetarne politike.
Pored toga, izgledi za makroekonomska kretanja u Kini, zbog uticaja na globalnu trgovinu i svetske cene primarnih proizvoda, kao i prisutne geopolitičke tenzije i dalje su ključni izvori neizvesnosti koji zahtevaju opreznost u vođenju monetarne politike.
Inflacija u decembru spuštena na 7,6 odsto
Izvršni odbor je istakao da je međugodišnja inflacija u Srbiji nastavila da se smanjuje u skladu s projekcijom Narodne banke Srbije i da se, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, u decembru spustila na 7,6 odsto, što je gotovo dvostruko niže nego na kraju 2022. godine.
Povezane vesti
Kao i prethodnih meseci, smanjenju inflacije u najvećoj meri doprinele su mere monetarne politike, popuštanje globalnih troškovnih pritisaka, smanjena uvozna inflacija i dobra poljoprivredna sezona.
Izvršni odbor je istakao da se bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) tokom cele godine kretala na znatno nižem nivou od ukupne, zahvaljujući preduzetim merama monetarne politike.
profimedia
U narednom periodu Izvršni odbor očekuje dalje smanjenje inflacije i njen povratak u granice cilja sredinom ove godine, a zatim približavanje centralnoj vrednosti cilja od 3 odsto krajem godine.
Tome će doprineti efekti zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja.
Rast BDP-a u 2023. godini 2,5 odsto
Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku rast bruto domaćeg proizvoda u 2023. godini iznosio je 2,5 odsto, što je u skladu s projekcijom Narodne banke Srbije.
Rast aktivnosti je ostvaren u svim proizvodnim i uslužnim sektorima.
Najveći rast ostvarili su sektor energetike, poljoprivreda, kao i građevinarstvo zahvaljujući intenziviranju realizacije infrastrukturnih projekata.
Otpornost u uslovima usporavanja eksterne tražnje pokazala je prerađivačka industrija ostvarujući rast proizvodnje i izvoza.
Povoljna kretanja nastavljena su i na tržištu rada, gde se beleži dalji rast zaposlenosti, smanjenje nezaposlenosti i realni rast zarada.
Prosečna zarada je na nivou godine nominalno povećana za 15,0%, dok je njen realni rast bio oko nivoa realnog rasta bruto domaćeg proizvoda i iznosio je 2,6%, što potvrđuje da je očuvana kupovna moć stanovništva.
"S pretpostavkom smanjenja globalnih inflatornih pritisaka i oporavkom zone evra, kao i usled očekivanog daljeg ubrzanja realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, Izvršni odbor očekuje ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini na 3,0–4,0%. Prema oceni Izvršnog odbora, važan faktor rasta će biti i lična potrošnja, ali ne u meri u kojoj bi to moglo da dovede do većih inflatornih pritisaka, kao i investicije u osnovna sredstva koje povećavaju i proizvodni potencijal", navodi se u saopštenju.
Komentari (0)