Blag oporavak tržišta novih automobila u Srbiji u 2023. godini, rast prodaje 12 odsto

Predsednica Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Aleksandra Đurđević izjavila je danas da je u 2023.  tržište novih automobila u Srbiji doživelo blagi oporavak, pošto je zabeležen rast prodaje od skoro 12 u odnosu na prethodnu godinu, ali da je u našoj zemlji i dalje tržište polovnjaka više od pet puta veće od tržišta novih vozila.

"Prodato je u 2023. ukupno 25.422 (novih) vozila, što je skoro 12 odsto bolji rezultat u poređenju sa prethodnom godinom. I dalje nismo dostigli nivo pre epidemije kovida od 2019. godine i očekujemo i nadamo se da ćemo u 2024. godini stići taj nivo", rekla je Đurđevićeva za Tanjug. 

Što se tiče poređenja sa Evropom i sa evropskim trendovima, kaže da  je u Evropi skoro 50 odsto tržišta na neki način elektrifikovano i da ga čine  hibridi i električna vozila, dok mi po tom pitanju dosta zaostajemo.

"Evropsko tržište beleži učešće potpuno električnih vozila od 14 odsto, dok je na našem tržištu to preko jednog procenta. I mislim da je to neki zaostatak koji bismo morali da požurimo da nadoknadimo", ocenila je Đurđevićeva i dodala da je, ipak, ohrabrujuće da je na našem tržištu sve veće interesovanje za hibridima.

Kada je struktura tržišta u pitanju, ona je uporedila Srbiju i Sloveniju i istakla da je u Sloveniji koja broji dva miliona stanovnika prodato 65.000 novih vozila, dok u Srbiji koja ima 6,7 miliona stanovnika taj broj iznosi oko 25.000.

Tanjug/Jadranka Ilić

"Ta brojka nam govori o tome kakva je struktura vozila. Oni prodaju nova vozila, mi pretežno kupujemo polovna vozila. Tržište polovnih vozila je preko pet puta veće od tržišta novih vozila. I ono što je važno za našu zemlju, za ekologiju i bezbednost, jeste da se prodaje što više novih vozila, čistih i bezbednih vozila za naše puteve", navela je Đurđevićeva. 

Najprodavaniji model u Srbiji?

Ona je rekla da je najprodavaniji brend u Srbiji prošle godine bila "škoda", koja je prodala više od 5.000 novih automobila, a najprodavaniji model je bila "oktavija".

"Razlog tome jeste što je to cenovno vrlo konkurentan model, a između ostalog, u toj strukturi prodaje škoda je dosta popularna kao flotno vozilo, to jest vozilo za domaće i strane kompanije", objasnila je Đurđevićeva. 

Ona je dodala da se raspon prodatih novih automobila prošle godine kretao od 13.000 pa do preko 300.000 evra, a kada je registracija novih vozila u pitanju, Đurđevićeva ističe da se čak 77 odsto svih novih automobila u Srbiji registruje u Beogradu, 13 odsto u Vojvodini, u centralnoj Srbiji četiri  odsto i u južnoj i zapadnoj Srbiji po dva odsto.

"Ono što je važno u okviru ove strukture jeste da učešće u finansiranju vozila dosta vuče lizing. Kada je vozilo kupljeno na lizing, ako je matična kuća u Beogradu, vozilo se vodi kao da je registrovano u Beogradu, tako da to krivi sliku, ali definitivno je Beograd daleko ispred ostatka Srbije po broju registrovanih vozila", rekla je Đurđevićeva za Tanjug. 

Kada je reč o vozilima na električni pogon, ona je rekla da su prošle godine prodata 322 nova vozila na ovaj pogon, što je značajan rast u odnosu na godinu pre toga.

Đurđevićeva smatra da je taj rast eksponencijalan, ali da je i dalje u brojkama mali u odnosu na Evropu, gde je broj prodatih električnih vozila premašio broj dizela.

"To stvarno govori o tome da je elektrifikacija, ne trend, kao što smo u početku rekli, to je i pravac. Znači, trend je nešto što može da dođe i prođe, a ovde nema nazad i proizvođači su na taj način nastupili. Oni povlače iz proizvodnje vozila sa tradicionalnim motorima, orijentišu se isključivo na vozila sa električnim pogonom ili nekim alternativnim pogonima", ocenila je Đurđevićeva. 

Kada je tržište polovnjaka u pitanju, ona je navela da je prošle godine uvezeno 130.000 polovnjaka, što je 5,2 puta više u odnosu na tržište novih vozila, a ono što nije dobro, smatra Đurđevićeva, jeste struktura uvezenih vozila, jer je preko 80 odsto vozila staro više od 10 godina.

"Ta statistika nam govori da se, nažalost, razvijenije zemlje tako rešavaju svog starog voznog parka, koji završava kod nas. Jer kod nas nije zabranjen uvoz EURO 3 i EURO 4 pogona. Taj pogon je zabranjen u gotovo svakoj evropskoj zemlji i zemljama u regionu. Bilo je najava da će i kod nas da se desi zabrana tog uvoza. Očekivali smo da će to biti od januara, ali nije. Očekujemo da će se to u ovoj godini desiti", rekla je Đurđevićeva. 

Ona je objasnila da je zabrana uvoza takvih polovnjaka važna, jer sve inicijative, subvencije i rad na zaštiti životne sredine padaju u vodu ukoliko vozila sa ovakvim emisijama u tolikoj količini ulaze u Srbiju. 

Đurđevićeva je istakla da su mnoge zemlje razvile sistem u kome vozila koja zagađuju plaćaju penale, pa se odatle kreira budžet koji finansira vozila koja su ekološki čistija. Kada je reč o periodu kada se najčešće kupuju novi automobili, Đurđevićeva je podsetila da je to godinama unazad bilo u vreme Sajma automobila, oko meseca marta.

Ona je dodala da se posle epidemije kovid virusa, zbog prekinutih lanaca snabdevanja i izazova u proizvodnji, promenio period u godini kada se prodaje najviše vozila.

"Prošle godine, jun je bio mesec kada je prodato preko 3200 vozila, tako da više bih rekla da Sajam nije toliko važan. Međutim, Sajam je uvek prilika da se vide najnoviji modeli, najnovije tehnologije i to je period godine kada su sve oči uprte u nas, uvoznike automobila i uvek je zanimljivo videti šta novo izlazi u svetu jer se mi trudimo da dovedemo sve poslednje kod nas", navela je Đurđevićeva.

Kada je tržište luksuznih automobila u pitanju, ona je rekla da taj segment godinama odoleva krizama i kontinuirano raste. 

"Kod nas je prodato oko 620 luksuznih vozila, što je 2,7 odsto tržišta, prodata su i vozila od preko 100.000 evra. Mi smo nekada imali situaciju, pre dve, tri godine, kada prodamo vozilo preko 100.000 evra, to je bila vest. Danas je to sasvim normalno, puno takvih vozila je prodato na samom tržištu, tako da se naša zemlja polako upisuje na mapu zemalja gde se prodaju luksuzna vozila. To je dobar signal za naše tržište", zaključila je Đurđevićeva.