Most kod Ade Huje deo rešenja za problem saobraćajnog zagušenja: Kad počinje izgradnja i kada bi mogao da bude završen?
Komentari29/01/2024
-07:03
Most kod Ade Huje, o čijoj izgradnji se priča već dve decenije, nedavno je dobio "zelenu dozvolu" s obzirom na to da je Ministarstvo zaštite životne sredine dalo saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta - izgradnja mosta preko Dunava kod Ade Huje, sa pristupnim petljama i delom Višnjičke ulice. Međutim, još nije poznato kada će početi njegova izgradnja.
Lokacija novog mosta planirana je na 2,6 kilometara nizvodno Dunavom od Pančevačkog mosta. Ukupna dužina mosta sa šest traka u oba pravca, kao i biciklističkom i stazom za pešake, biće 3.498 metara, a širina 32,5 metara.
Posle dobijanja "zelene dozvole", ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić nedavno je rekao da će ministarstvo izdati građevinsku dozvolu za izgradnju tog mosta, koji bi bio treći most na Dunavu u Beogradu.
Vesić je rekao i da će se izgradnjom mosta kod Ade Huje kao i povezivanjem sa auto-putem steći uslovi da grad Beograd "ako želi izgradi pre više decenija planiranu unutrašnju obilaznicu oko Beograda".
Zašto je novi most značajan?
Glavni gradski urbanista Marko Stojčić kaže za Euronews Srbija da je most kod Ade Huje veoma važan pošto, između ostalog, treba da spoji dve strane spoljne magistralne tangente.
"One se upravo tu spajaju preko Ade Huje i on će, sa već izgrađenim Pupinovim mostom, da čini taj pravi prsten oko grada Beograda, koji treba da znatno smanji nepotreban saobraćaj unutar grada Beograda", rekao je Stojčić.
On dodaje da imamo unutrašnji magistralni poluprsten i da se već nekoliko decenija radi deo po deo.
"Po meni, ovaj je možda čak i važniji deo, zato što puno automobila tranzitira kroz Beograd, pa je ovo jedan od načina, završetkom tog prstena, da se to drastično smanji", naveo je Stojčić.
Redovni profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu Draženko Glavić rekao je za Euronews Srbija da je most kod Ade Huje deo takozvanog "ring road-a" ili na srpskom kružnog puta, odnosno deo spoljne magistralne tangente.
On kaže da Beograd ima tri "ring road-a"- unutrašnji magistralni prsten, odnosno poluprsten, spoljnu magistralnu tangentu i obilaznicu oko Beograda.
"Ta tri kružna puta koja idu oko centra Beograda rešavaju problem saobraćajnog zagušenja. Beograd je grad sa radijalnom mrežom i u svim gradovima koji imaju taj tip mreže gde svi putevi idu ka centru, pravljenje kružnih puteva oko centra rešava probleme. Takvi su primeri gradovi kao što su Pariz, Moskva, Budimpešta i drugi. Beograd nema još uvek izgrađen u potpunosti nijedan kružni put od navedena tri", rekao je Glavić.
Profesor navodi da je unutrašnji magistralni prsten stao bukvalno na mostu na Adi, a trebalo bi da vodi na Autokomandu, ka Šumicama i da se završava na Pančevačkom mostu.
"Obilaznica je u najvećem delu izgrađena, ali nije završena. Biće završena kad se izgradi deonica od Bubanj potoka do Pančeva (Starčeva), i u nastavku dalje na auto-put ka Vršcu i Rumuniji", rekao je Glavić.
"Spoljna magistralna tangenta takođe je tek u nekom početnom razvoju. Ona spaja i most u Zemunu, preko banatskog dela Beograda, ide posle na most na Adi Huji i onda kružno oko Beograda na Mirijevo, na auto-put i na Trošarinu i dalje. To bi značajno doprinelo da se u Beogradu smanje saobraćajne gužve, smanjilo bi emisiju štetnih materija i doprinelo bi boljem kvalitetu života u Beogradu", kaže profesor.
Stojčić je naveo da je prsten oko Beograda najviši red gradske saobraćajnice.
"Nakon toga ide autoputskа obilaznica, ali ovo je, kad pričamo o gradskim saobraćajnicama, najviši red, najviši nivo gradske saobraćajnice", dodaje on.
Stojčić je naveo da je u zapadnom delu obilaznica već izgrađena.
"To je trasa Pupinovog mosta, čitav krug je došao skroz tamo maltene do obale Dunava. I taj pravac treba da se produži preko Ade Huje i spaja se preko Mirijeva, pa preko Bulevara kralja Aleksandra, Borska petlja, Lasta i sve ono što je u planu grada. Znači, suština je da se premosti Dunav na Adi Huji, nastavak ose onoga što je već izgrađeno, kao obilaznica koju danas koristimo, koja se nastavlja kad pređete Pupinov most, pa idete tamo preko Borče i tu negde staje u Krnjači", dodaje on.
Kada bi mogla da počne izgradnja?
Stojčić navodi da će most kod Ade Huje zajedno raditi Republika Srbija i Grad Beograd. On naglašava da je osim smanjenja saobraćajnih gužvi i zagađenja, važno izgraditi most kod Ade Huje kako bi mogla da se izvrši pravilna rekonstrukcija Pančevačkog mosta.
Stojčić dodaje da sve dok se ne izgradi most kod Ade Huje, Pančevački most neće moći da bude potpuno rekonstruisan.
"U vezi sa samom izgradnjom, most kod Ade Huje se svakako planira, ali ne mogu da kažem tačan termin kada, u smislu kada će tačno biti obezbeđena sredstva. To je svakako nešto što će zajedno raditi Republika Srbija i Grad Beograd, ali tačan trenutak sada ne mogu da kažem", naveo je on.
Profesor Glavić kaže da je most sam po sebi komplikovan za izgradnju, kao i da sve zavisi od tipa mosta i vrste gradnje.
"Potrebno je najmanje 3-4 godine da se napravi most, u zavisnosti od toga da li je završena projektna dokumentacija i dobijene sve dozvole, zatim potrebno je vreme da se izabere izvođač. Teško je proceniti vreme završetka mosta, neka gruba procena bi bila 5-6 godina", rekao je profesor.
Objašnjavajući proceduru, Glavić je naveo da se, kada se dobiju sve dozvole, raspisuje tender za izvođača.
"Kada se izabere izvođač, ako se ne žale drugi izvođači, on može da krene u izgradnju. Zatim, potrebno je i neko vreme dok izvođač krene da gradi i to su sve faktori koje treba uzeti u obzir", rekao je profesor.
Komentari (0)