Igre 
Državna kasa i krediti: Pod kakvim uslovima se Srbija zadužuje i kakav će biti uticaj na javni dug
Komentari28/01/2024
-18:00
U 2024. godini Srbija će morati da se zaduži za oko 6,5 milijardi evra kako bi finansirala deficit i otplatu starog duga, ali pod nepovoljnijim uslovima nego ranije, upozorava Fiskalni savet. Nekada su se stari dugovi vraćali po stopi od 3 odsto, a sada su kamate od 6 do 7 odsto. Ministarstvo finansija naglašava da su javne finansije stabilne, što otvara pitanje zbog čega se zemlja zadužuje pod takvim uslovima i da li to može negativno uticati na stopu javnog duga.
Do kraja godine očekuje da će javni dug biti oko 53 odsto u odnosu na bruto društveni proizvod.
Novac od kredita država ulaže u razvojne projekte koji treba da doprinesu razvoju zemlje i poboljšanju kvaliteta života.
Ministar finansija Siniša Mali uverava građane da razloga za brigu nema.
"Nikakav problem nemamo sa javnim dugom. Nama su kamatne stope i dalje daleko niže nego svih zemljama u okruženju. Ako treba da se zadužimo, možemo. Ne zadužujemo se previše samo za one projekte koji su, kažem, važni kapitalni projekti", rekao je Mali.
Iz Fiskalnog saveta objašnjavaju da je nepovoljnije zaduživanje Srbije posledica rasta kamatnih stopa u celom svetu i skoka euribora. Potvrđuju da javni dug nije dramatično visok, ali demantuju ministra kada je reč o visini kamatnih stopa na kredite.
"Kada pogledamo zemlje Centralne i Istočne Evrope, ipak ima nešto veće kamatne stope u proseku. Naše su, recimo, trenutno na te prinose na obveznice oko 6 odsto, Centralne i Istočne Evrope prosečno 4-4,5 odsto. Postoje par zemalja koje su tu negde kao mi, poput Rumunije, ali ima i mnogo boljih, Slovenija, Hrvatska. Tako da ima i tih delova koji se odnose na nas same, da je rizik same Srbije nešto veći u odnosu na nama slične zemlje", rekao je Za Euronews Srbija Slobodan Minić iz Fiskalnog saveta.
Povezane vesti
"Srbiji ne preti dužnička kriza"
Podaci Fiskalnog saveta pokazuju da je prosečna kamatna stopa na dug Srbiji u samom vrhu i među članicama Evropske unije.
U Fiskalnom savetu ističu da uprkos visokim kamatnim stopama na nove kredite, Srbiji ne preti dužnička kriza, ali naglašavaju da cena javnog duga postaje sve veća, pošto će ove godine na ime kamata biti plaćeno oko milijardu i po evra, što je iznos ukupnih subvencija koje država daje privredi.
Na pitanje pod kakvim uslovima se zadužuje Srbija, ekonomista Aleksandar Stevanović kaže za Euronews Srbija da je zavisi koji kredit je došao na naplatu pa se onda finansira tako što se ponovo zadužuje.
On je naveo da se kamatne stope sad nalaze na jednom veoma visokom nivou zbog toga što se manje-više ceo svet borio i prilično uspešno izborio sa inflacijom, a da je jedan od instrumenata za to bilo podizanje kamatnih stopa.
"U ovom momentu plaćamo cenu toga što smo uspeli da inflaciju stavimo pod kontrolu i ove i verovatno naredne godine kamatne stope će biti mnogo više od onih na koje smo navikli u poslednjih deset godina. To su normalni ciklusi koje postoje u kretanju kamatne stope kao jedne od osnovnih cena na svetskom tržištu i možemo očekivati da posle ovih rekordno visokih godina uđemo u neku mirniju luku 2025. i 2026. kada bi stvari trebalo da počnu da se vraćaju na normalu i euribor kao naša osnovna reperna kamatna stopa da pada", rekao je Stevanović.
On kaže da je Srbija sa 51 ili 52 odsto duga u BDP-u, zemlja koja je na granici sigurne luke, dok neke zemlje EU mogu da izdrže mnogo veću zaduženost i one su 100 odsto sigurno mesto za plasman sredstava.
Upitan gde se danas može naći jeftini novac, Stevanović je rekao rekao da je Srbija u nekim međudržavnim ugovorima uspevala da dođe do nešto jefinijih sredstava, ali da će srpska privreda nastaviti da raste i da će Srbija morati da bude sve više i više upućena isključivo na tržište.
Povezane vesti
On je rekao da je jedan od osnovnih instrumenata koji je takođe jako dobar i koji je Srbija koristila u vremenu niskih kamatnih stopa povećanje ročnosti, tako da umesto da se u proseku zaduži na 10 ili 15 godina, ročnost se pomeri na 20-30 godina i tako se smanjuje ukupan teret otplate po godini.
"Međutim, u vremenu visokih kamatnih stopa to i nije neka naročito dobra strategija. Dakle, sa te strane čekamo možda bolje dane, onda ćemo videti jedan prilično dobar iskorak u drugom pravcu, odnosno smanjenje godišnjih tereta otplate, iako će dug apsolutno nastaviti da raste kao procenat BDP. Manje-više će verovatno ostati ispod 60 odsto i bićemo i dalje zemlja koja ima nižu stopu duga u odnosu na većinu zemalja koje danas koriste evro, što je prilično paradoksalno, a to je već stvar Evropske unije", smatra Stevanović.
Kako će se finansirati plan razvoja?
Povodom najavljenih ulaganja u naredne četiri godine u visini jednogodišnjeg budžeta 17,8 milijardi evra, što je predviđeno planom razvoja "Skok u budućnost" i pitanja kako će biti obezbeđena ta sredstva, Stevanović je naveo da će Srbija to morati da uradi kroz zaduživanje.
"Nešto će možda biti ostvareno i putem priliva stranih investicija, ali zaduživanje će biti jedan od najbitnijih faktora da se to desi", kaže Stevanović i navodi da ta sredstva nisu predviđena samo za ulaganja u okviru izložbe EXPO 2027, ali da je EXPO izabran kao motor da se pravi jedan veliki investicioni plan u infrastrukturu.
Tanjug/Marko Đoković
"Srbija i sada relativno mnogo ulaže u infrastrukturu, a očekuje se da se kulminacija desi u narednim godinama. Ona bi se desila i bez Ekspa sa svim infrastrukturnim projektima koji su planirani. Ono što je sada novina je što žele da to urade relativno brzo i tu nisam siguran da će baš sve što je najavljeno biti izgrađeno, jer ono što je karakteristika naših investicija u infrastrukturi jeste da se one rade sporo, da su relativno skupa, ali da se na kraju ipak završi", naveo je Stevanović.
On je rekao da dodao da će dobar deo toga biti završen do Ekspa i da će zahvaljujući tim investicijama, Srbija izgledati dosta drugačije 2027.
"Da li su sve te investicije one koje će posle te 2027. donositi rast i razvoj i poboljšavati privredno okruženje, ili će neke od njih postati mrtav kapital, to će umnogome zavisiti od umešnosti onih koji budu upravljali tim investicijama", rekao je Stevanović.
Komentari (0)