Igre 
Slobodno tržište rada u okviru Otvorenog Balkana od 1. marta: Koji efekti se očekuju i ko će imati najviše koristi?
Komentari24/01/2024
-20:00
U Skoplju su u ponedeljak, u okviru inicijative Otvoreni Balkan, potpisana dva protokola koji će omogućiti uspostavljanje slobodnog tržišta rada za zemlje Otvorenog Balkana - Srbiju, Severnu Makedoniju i Albaniju. Kako je poručio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ovo tržište će obuhvatiti 11 miliona stanovnika i doprineće stvaranju boljeg poslovnog ambijenta i prevazilaženju problema sa radnom snagom. Slobodno tržište rada će biti uspostavljeno 1. marta u zemljama Otvorenog Balkana.
Postavlja se pitanje šta će ono doneti, kakvi efekti se očekuju, koja zemlja će imati najviše koristi i u kojoj meri će se nadomesti nedostatak radne snage.
Upućeni smatraju da se mogu očekivati pozitivni efekti i da bi Srbija, kao najveće tržište, imala najviše koristi jer bi to bila prilika da u delatnostima gde postoji nedostatak radne snage dobije dodatnu ponudu na tržištu po istim uslovima kao da su u pitanju domaći građani.
Kada je reč o tehničkim uslovima, Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije rekao je za Euronews Srbija da će postojati jedan elektronski sistem koji će kontrolisati sve ljude koji dobiju Otvoreni Balkan identifikacioni broj koji će izdavati Ministarstvo unutrašnjih poslova i njihove nadležne uprave.
"Konkretno, na primer, za albanske građane u Albaniji i onda će oni sa tim brojem biti prepoznati kako u Severnoj Makedoniji, tako i u Srbiji da jednostavno funkcionišu kao građani Srbije, odnosno, Severne Makedonije i da imaju jednake uslove. Ne moraju da traže boravišne dozvole i razne druge potvrde", naveo je Stanić.
U kojim delatnostima će se nadomestiti manjak radnika?
Stanić je rekao da je u 2023. godini u Srbiji izdato 50.000 radnih dozvola strancima, ali da je jako mali broj ljudi koji su dolazili iz Albanije, Severne Makedonije i drugih privreda regiona, a da osim građevinske industrije, ugostiteljstvo, saobraćaj i prerađivačka industrija, kao i mnoge delatnosti beleže manjak radne snage.
"U mnogim delatnostima se sada beleži nedostatak radne snage bez obzira na relativno i dalje značajnu stopu nezaposlenosti, kada pogledamo konkretno u Srbiji je 9 odsto. To dosta i destimuliše strane investitore koji ovde žele da pokrenu nove poslovne operacije ili da prošire postojeće imajući u vidu da se sada radna snaga ne samo u Evropi nego naravno i kod nas u okviru Zapadnog Balkana postavlja kao sve veći dugoročni problem", rekao je Stanić.
Povezane vesti
On smatra da je zajedničko tržište radne snage značajno i za sve investitore koji gledaju na ovaj prostor kao sada jedno šire područje, gde umesto 6,7 miliona stanovnika ima 11 miliona, koji naravno čine i radnu snagu.
I ekonomista i urednik publikacije "Strateo" Saša Đogović smatra da će jedinstveno tržište radne snage svakako imati pozitivan efekat jer na taj način kompanijama će se staviti do znanja da lako mogu da dođu do radne snage iz najbližih zemalja, iz regiona, ukoliko sama zemlja nema dovoljno određenog profila radne snage.
"To ne bi bila više prepreka za prebacivanje ili otvaranje biznisa u našoj zemlji ili nekoj od tih susednih zemalja. To je jedan od elemenata u samom mozaiku u kojem se rešava pitanje da li će otvoriti ili neće otvoriti biznis na našem tržištu. Taj element onda više ne bi bio limitirajući faktor", rekao je Đogović rekao je za Euronews Srbija.
Navodeći da Srbija nekoliko godina ima problem deficita radne snage pa je uvozi, Đogović je rekao da se u slučaju protokola koji se odnosi na jedinstveno tržište radne snage u okviru inicijative Otvoreni Balkan uklanjaju barijere tako da će se mnogo lagodnije doći do radne snage, ali i ta radna snaga će doći do posla na susednim tržištima.
profimedia
"Inicijativa je dobra i bilo bi takođe dobro kroz ovu inicijativu da i sama Srbija poradi na jačanju svog institucionalnog ambijenta, kako bi se i kroz jačanje institucija i klime poverenja omogućio i povratak onih koji su napustili našu zemlju, odnosno ovo tržište i na taj način takođe nadomestio trenutni manjak radne snage", rekao je Đogović.
Stanić kaže da se uvek gorovorilo o tehničkim nedostacima da profunkcioniše jedinstveno tržište radne snage, a da se na osnovu potpisivanja protokola u Skoplju vidi da su sve te tehničke nedoumice i nedostaci otklonjeni i da su sada stvoreni svi uslovi.
"Ono što je činjenica kada govorimo o jedinstvenom tržištu radne snage, to je svakako korist za zemlje unutar ove inicijative da višak svojih radnika jednostavno dislociraju na druge delove teritorije inicijative Otvoreni Balkan kako bi jednostavno mogli da uposle te radnike. Kada govorimo iz ugla Srbije, to je prilika da u delatnostima gde postoji nedostatak radne snage dobijemo dodatnu ponudu na tržištu po istim uslovima kao da su u pitanju domaći građani. Međutim, sa druge strane, svakako znači i za naše radnike koji ne mogu da nađu posao u određenom profilu za koji su obrazovani ovde u zemlji, da pokušaju u nekoj drugoj zemlji inicijative Otvoreni Balkan", rekao je Stanić.
Povezane vesti
Đogović je naveo da će u Srbiji biti povećana potražnja za radnom snagom s obzirom na najavljene projekte, među kojima su i projekti vezani za EXPO 2027, kako u domenu građevinske industrije, tako i kada je reč o vozačima.
"Verovatno će to dalje upošljavati i neke druge kapacitete prerađivačke industrije ne samo industrije građevinskog materijala nego i proizvođača nameštaja, sanitarija, tekstila. Biće tu i drugih segmenata u prerađivačkoj industriji koji će dodatno moći da uposle svoje kapacitete kroz sam razvoj projekta", rekao je Đogović.
Ko bi još mogao da se priključi?
Stanić je rekao da je bilo planirano da jedinstveno tržište radne snage zaživi tokom leta prošle godine, pa tokom jeseni, a da sada postoji pozitivan signal od strane najviših zvaničnika tri zemlje da će to startovati od 1. marta.
On kaže da je inicijativa Otvoreni Balkan već pet godina u opticaju, ali da opipljivi rezultati nisu toliko značajni i da bi zato ovaj korak ka uspostavljanju zajedničkog tržišta rada bio postrek i vraćanje autoriteta toj inicijativi.
"To je jedan vetar u leđa da se i druge stvari koje su dogovorene u okviru inicijative Otvoreni Balkan realizuju, a to je uspostavljanje slobodnog protoka ne samo ljudi, nego roba, usluga i kapitala, što bi činilo jedno jedinstveno tržište ove tri zemlje, kojim bi se u potencijalu kasnije pridružile i druge privrede Zapadnog Balkana", rekao je Stanić.
I Đogović smatra da svaki dogovor koji se postigne na Zapadnom Balkanu treba pozdraviti, ali da je protokol o jedinstvenom tržištu radne snage koji je potpisan među tri zemlje Otvorenog Balkana krnji jer nije obuhvatio sve zemlje Zapadnog Balkana koje nisu u inicijativi "Otvoreni Balkan".
"Sada bi na scenu trebalo da stupi i Berlinski proces, gde bi kroz Berlinski proces faktički trebalo popuniti sve te nedostatke i od krnjeg napraviti jednu punoću jedinstvenog tržišta radne snage. Da bi imao svoju punu snagu, neophodno je da se preostale zemlje u regionu pridruže protokolu kroz inicijativu Berlinskog procesa i na taj način i Berlinski proces asistira ovako jednoj pozitivnoj inicijativi", naveo je Đogović.
Komentari (0)