Bloomberg Adria: Jedna zemlja će biti najveći gubitnik zbog krize u Crvenom moru
Komentari19/01/2024
-13:57
Tenzije na Bliskom Istoku se nastavljaju. Jemenski Huti ispalili su rakete na komercijalni brod u vlasništvu SAD i to istog dana kada je američki predsednik Džo Bajden priznao da vazdušni udari nisu zaustavili napade pobunjenika na brodove u Crvenom moru.
Međutim, drugi veliki udar svakako trpi ekonomija. Naime, kroz Suecki kanal prolazi otprilike 4,5 miliona barela nafte, a promet je već pao za milion do milion i po barela, objasnio je u razgovoru za Bloomberg Adria Adi Imširović, naftni trejder, energetski konsultant, ali i glavni istraživač oksfordovog Instituta za energetske studije.
"To je za nekih 20 do 25 odsto. Mnogo veće značenje ima rizik koji donosi situacija u Crvenom moru jer upravo taj rizik utiče na cene osiguranja, na cene brodarine, a na kraju svega i na cene nafte", rekao je on.
Imširović je pak, pojasnio i da nafte na svetskom tržištu ima sasvim dovoljno, te da trenutne tenzije u Crvenom moru neće izazvati veću krizu.
"Nakon pogođenog broda, cene nafte su skočile svega dva odsto i nakon toga su čak i pale. Pitanje tog rizika je ustvari što ne znamo šta će biti dalje. Najvažnija je jedna jedina reč, a to je Iran. Iran je ključ. Naime ako brodovi idu oko Rta dobre nade, to će trajati 10-15 dana duže što nije neki veliki problem. Cene brodarina su otišle gore, npr. kontejner jedan koji je koštao 3.000 dolara sad je 7.000 dolara. Kod cena nafte nemamo velike promene"
Imširović kaže da situacija "nije tragična", ali da bi se, ako bi došlo do eskalacije sa Iranom koji proizvodi 3,5 miliona barela nafte, situacija i te kako iskomplikovala.
"I tada bi cene nafte mogle da odu gore za nekih dvadesetak dolara", nastavio je.
Zemlja koju će kriza na Crvenom moru najviše pogoditi je svakako Kina, smatra Imširović.
"U pitanju je najveći uvoznik nafte, a cela kineska privreda trenuno ne izgleda jako dobro. Kina je veliki izvoznik, a cene kontejnera su otišle gore i preko 100 odsto".
A najviše će profitirati upravo brodske kompanije.
"Malo ko će tu izvući neku korist, a jedini očigledni akteri koji imaju korist su brodari. Brodari će imati veću tražnju i cene brodarina će ići gore, ali i njihovi troškovi. S druge strane proizvođači nafte su profitirali možda dva do tri odsto na ceni nafte, ali to je poprilično beznačajno - u suštini cela svetska privreda je gubitnik".
Na pitanje da li sukobi u Crvenom moru mogu da utiču na inflaciju, Imširović kaže da bi moglo da se odrazi na povećanje cena od oko 0,5 odsto. "Međutim, pitanje je koliko će ovo sve drugo da traje, ako je ovo privremeno, inflacija neće biti problem. Ako se kriza nastavi, time bi bio pogođen opšti rast cena od tih 0,5 odsto".
Komentari (0)