Igre 
U Srbiji se prečišćava samo 14,7 odsto otpadnih voda, Krstović: Trećina domaćinstava i dalje koristi septičke jame
Komentari04/01/2024
-21:39
U Srbiji se prečišćava 14,7 odsto otpadnih voda, a aktuelnom uredbom je precizirano da će pravna lica pitanje otpadnih voda morati da reše u naredne dve godine, lokalne samouprave do 2040. godine, navodi se u najnovijem biltenu NALED-a, gde je predstavljena NALED-ova Studija o dijagnostici stanja upravljanja otpadnim vodama u Srbiji.
Direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović je istakao da mapa koja je izrađena u okviru ove studije pokazuje da u Srbiji postoje 54 postrojenja za preradu otpadnih voda, od kojih 12 nije u funkciji, a prosečna starost svih postrojenja je 22 godine.
"Novija postrojenja imaju Bačka Topola, Leskovac, Kruševac, Vranje, Raška, Šabac i ovi gradovi i opštine mogu biti ogledni primeri za ono što nas čeka u budućnosti", rekao je on.
Studijom je identifikovano da je u planu izgradnja 140 postrojenja, a najveći broj pokriven je srpsko-kineskim projektom "Čista Srbija", dok se ostali finansiraju iz programa KfW-a, EU fondova, kredita EBRD-a i sopstvenih budžeta.
U NALED-u ocenjuju da veliki broj pokrenutih projekata ohrabruje, ali dodaju da budući da se za 81 odsto još ne zna kakvu će tehnologiju imati, to govori da su svi tek u ranoj fazi i da proces izgradnje i puštanja u rad može trajati godinama.
Krstović je naglasio da izgradnji postrojenja mora da prethodi izgradnja kanalizacione mreže, na koju je priključeno svega 67 odsto stanovništva, što, kako je rekao, znači da trećina domaćinstava i dalje koristi septičke jame kao jedinu zamenu za otpremanje otpadnih voda.
"Prema proceni studije potrebno je uložiti 4,2 milijarde evra u kanalizaciju i 1,3 milijarde evra za postrojenja za prečišćavanje voda. Procenjuje se da imamo oko tri miliona septičkih jama, a neadekvatno čišćenje i zanemarivanje može da ostavi opasne i trajne posledice po životnu sredinu", istakao je on.
Povezane vesti
Dodao je da je pred nama dug put i da se zato predlaže da se već ove godine unapredi koordinacija svih učesnika u postupku projektovanja i izgradnje kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i da se formira Centar za obuku kadrova za upravljanje i održavanje velikog broja planiranih objekata.
Kada je reč o upravljanju muljem koji nastaje u procesu prečišćavanja otpadnih voda, istaknuto je da iskustvo Evropske unije, u kojoj se stvara oko 8,7 miliona tona ove suve materije, svedoči da se ona koristi na različite načine.
Koristi se od primene u poljoprivredi do proizvodnje biogasa i električne energije, jedan deo ide na spaljivanje, a najmanji procenat završi na sanitarnim deponijama, dok kod nas mulj uglavnom završava na smetilištima, što dodatno opterećuje već prepune lokacije za odlaganje otpada.
Iz NALED-a ističu da manje otpadnih voda od Srbije prečišćava samo Malta dok prosek članica Evropske unije iznosi čak 80,87 odsto.
Komentari (0)