Igre 
Da li rast plata i penzija znači i veću kupovnu moć: Šta je za prosečnu platu moglo da se kupi 2020, a šta 2023. godine
Komentari03/01/2024
-20:59
Od 1. januara povećane su plate u javnom sektoru i penzije, kao i minimalac koji iznosi 47.000 dinara. Ministar finansija Siniša Mali najavio je da bi ove godine moglo da dođe do još jednog povećanja zarada. Ipak statistika pokazuje da je uprkos povećanju plata i penzija, kupovna moć opala. Poređenje cena u 2023. sa cenama u 2020. pokazuje šta je moglo da se kupi za prosečnu platu pre tri godine, a šta prošle godine.
Prema podacima Ministarstva za spoljnu i unutrašnju trgovinu, 2023. moglo je da se kupi oko 40 litara više ulja nego 2020. godine, šećera skoro 100 kilograma manje, a svinjskog mesa oko 20 kilograma manje.
Najvća razlika je u vrednosti krompira tako da je 2020. moglo da se kupi 1.138 kilograma krompira, a skoro 400 kilograma manje za prosečnu platu u 2023.
Kada je reč o gorivu, 2020. moglo je da se kupi 447 litara bezolovnog benzina, što je 50 litara manje nego u prošloj godini, dok je razlika nešto manja u odnosu na dizel - 428 litara 2020. naspram 444 litara u 2023.
Kada resorno ministarstvo upoređuje kupovnu moć stanovništva posmatra koliko prosečnih plata je potrebno za kupovinu određenog proizvoda i navodi pet primera za kupovinu frižidera, šporeta, mašine za pranje veša, LCD televizora i automobila marke škoda fabia.
Tako je za kupovinu jednog frižidera 2020. i 2023 moralo da se izdvoji 0,4 prosečne plate, za kupovinu šporeta 2020. godine 0,4, a 2023. 0,3 prosečne plate, za mašinu za pranje veša 2020. godine trebalo je izdvojiti 0,5, a 2023. 0,4 prosečne plate, za LCD televizor i 2020. i 2023. 0,3 prosečne plate.
Najveća razlika je za kupovinu automobila škoda fabia - u 2020. je za to vozilo trebalo 24,9 prosečnih plata, a u 2023. godini 25,6 prosečnih plata.
Povezane vesti
Jedino što je u četiri godine bilo nepromenjivo bio je kurs evra prema dinaru tako da je srednji kurs 2020. bio isti kao i sada i iznosi 117 dinara.
"Monetarna iluzija novca"
Inflacija je 2020. iznosila 1,3 odsto, prosečna plata je bila 60.000, a medijalna 46.000 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do tog iznosa.
Prošla godina je završena sa inflacijom od oko 8 odsto, prosečnom zaradom od skoro 87.000, a medijalnom od 67.000 dinara.
Prosečna potrošačka korpa 2020. iznosila je 73.000 dinara a 2023. nešto više od 100.000 dinara.
Postavlja se pitanje da li rast plata i penzija znači i povećanje kupovne moći građana.
Ekonomista Mihailo Gajić iz Libeka kaže za Euronews Srbija kaže da to ne mora da znači.
"Kada pričamo o nominalnim iznosima, to je koliko zapravo cifara ima na nekoj novčanici i koliko cifara leže na račun u banci, ali šta može da se kupi tim novcem je nešto sasvim drugo. Kada imamo visoku stopu inflacije, onda i visoka zarada mora da bude prilično značajna da bi zapravo mogla da anulira taj opšti porast cena", objašnjava Gajić.
Povezane vesti
On kaže i da različita domaćinstva imaju različite potrebe jer nije isto kada mladi bračni par bez dece koji ima svoju imovinu, odnosno nekretninu u kojoj živi i koju je nasledio od roditelja, ili kada bračni par sa dvoje dece žive kao podstanari.
"Zapravo ta opšta stopa inflacije različite slojeve stanovništva pogađa potpuno drugačije", dodaje on.
Prosečna plata je pre 10 godina bila 43.500 dinara, sada je dvostruko veća, ali to ne znači da oni sa prosečnom platom danas mogu da kupe dva puta više namirnica nego pre deset godina.
"To je ta monetarna iluzija novca. Plate jesu u nominalnim iznosima rasle, ali istovremeno su rasle i cene", naveo je Gjić.
On kaže da bi taj period od deset godina podelio na dva dela, od kojih je prvi period do 2015. i 2016. kada su plate stagnirale u svojoj kupovnoj moći, da bi onda počele da rastu sa ubrzanjem privrednih aktivnosti i povećanjem zaposlenosti.
"Drugi period je kada smo imali visoku inflaciju. U prvom periodu su plate rasle ne samo nominalno nego i u realnim iznosima, više smo mogli da kupimo za njih, zato što su cene bile relativno stabilne, dok smo nakon korone 2021. godine imali mnogo brže ubrzanje inflacije nego što je to bio rast zarada, tako da veliki broj zarada je zapravo počeo da gubi kupovnu moć u odnosu na rast cena", objašnjava Gajić.
Gajić navodi da se i zarade po različitim industrijama takođe razlikuju jer nije isto kada neko radi u industriji koja je visokoproduktivna, koja zapošljava ljude, ima manje kadrova i mora da zaposlene privuče većim rastom plata, kao što je IKT sektor, ili u zdravstvu ili obrazovanju, pa nivo plata zavisi od političkih odluka, ili u nekom sektoru koji ima nisku produktivnost, kao što su kožarska ili industrija tekstila, gde zapravo plate ne rastu, čak ni toliko da prate rast cena.
Da li prosečna plata može da dostigne potrošačku korpu?
Teoretski, smatra Gajić, prosečna plata nikako ne može da dostigne prosečnu potrošačku korpu, niti može minimalna zarada da dostigne minimalnu potrošačku korpu.
"Kako poraste zarada, tako će porasti potrošačka korpa. To je kao da pokušavate da dostignete nekoga u trci koju je počeo da trči par sekundi pre vas. Dakle, možete da mu se nekako malo približite, ali nikako nećete moći da ga dostignete", rekao je Gajić.
Na pitanje da li može da se očekuje i povećanje kupovne moći građana ako se ostvare najave ministra finansija da će u naredne tri godine prosečna plata biti oko 1.400 evra, a prosečna penzija 650 evra, Gajić navodi da postoje dva načina za porast plata.
Prvi je, kaže, kada se novcem iz budžeta finansira rast plata što, dodaje on, nije održivo na dugi rok ako nema dovoljno novca u budžetu i ako za to treba da se zaduži, a drugi način je prirodan, organski kada raste produktivnost.
"Kada raste produktivnost, onda će da se povećava obim poslovanja, proizvodnja, tražiće se da privreda zaposli nove radnike, i onda će morati da im ponudi i bolje uslove rada, uključujući i veće plate, koje će moći da isplate. To je prirodan način kako zapravo rastu plate u nekoj privredi. Trebalo bi više da razmišljamo o tom drugom načinu povećanja zarada nego o ovom prvom", rekao je Gajić.
On kaže da u periodu od tri godine može da se desi dosta nepredviđenih okolnosti, navodeći da niko nije mogao 2019. godine da predvidi pandemiju 2020. godine, kao što nije mogla 2008. godine da se predvidi recesija koja se desila upravo te godine.
"Sa privrednim rastom od oko 2,5 odsto, koliko je ostvareno u prethodnoj godini, mi ne možemo da se nadamo većem životnom standardu. Od 2017. pa nadalje privreda je imala visoke stope rasta od oko 4 ili 4,5 odsto godišnje, imali smo stabilan rast zarada i povećanje zaposlenosti. Kada imamo privredu koja već drugu godinu zaredom ima niske stope rasta od 2 do 2,5 odsto, novog velikog povećanja zaposlenosti nema, plate više ne prate rast cena, tako da polako deo njih gubi na kupovnoj moći. Dakle, mi treba da napravimo takav ambijent u kome će privreda moći da raste i da se razvija, što će onda prirodno dovesti do povećanja zaposlenosti i rasta zarada", naveo je Gajić.
Komentari (0)