Srbija u 2024. predsedava organizacijom CEFTA, Momirović: Rešićemo blokadu srpske robe na KiM

Srbija je danas preuzela jednogodišnje predsedavanje Centralnoevropskim sporazumom o slobodnoj trgovini (CEFTA), a ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović je izrazio očekivanje da će ove godine biti obustavljena blokada srpske robe na KiM koju sprovodi Priština.

Momirović je rekao Tanjugu da je predsedavanje organizacijom CEFTA  za našu zemlju jako važna stvar i očekuje da ćemo zahvaljujući tome uspeti da prevaziđemo izazove i okrenemo se budućnosti.

Da političke teme ostavimo za politički sto, a privredne i ekonomske teme koje se tiču svakog građanina rešavamo pragmatično u interesu cele evropske zajednice, naveo je Momirović.

"Jako sam ponosan zbog predsedavanja. CEFTA  je, nažalost, već nekoliko godina u izvesnoj blokadi, zbog privremenih institucija u Prištini koje jednostavno blokiraju njen rad. Vi znate da mi dalje trpimo blokadu trgovine srpskim proizvodima na teritoriji Kosova i Metohije, ali očekujem da ćemo to rešiti i pokazati dodatnu odgovornost", kazao je ministar.

On je dodao i da su među glavnim, strateškim i najvažnijim trgovinskim i ekonomskim partnerima Srbije zemlje u regionu, odnosno zemlje CEFTA  sa kojima imamo veliki suficit u trgovinskoj razmeni, koji je nešto veći od 2,3 milijarde evra.

"To je jak podstrek za našu ekonomiju. Tu mislim pre svega na mala i srednja preduzeća, koja jako puno izvoze u BiH, Crnu Goru i Makedoniju, jer smo mi i kroz inicijativu Otvoreni Balkan uspeli da relaksiramo i umanjimo veliki broj trgovinskih i administrativnih barijera i da značajno povećamo trgovinsku razmenu", rekao je Momirović.

Naglasio je da je, ipak, EU glavni ekonomski trgovinski partner Srbije,  pre svega Nemačka, sa kojom imamo razmenu od približno osam milijardi evra, preciznije ona se u prethodnim godinama kretala između 7,6 i 7,7 milijardi evra. 

Tanjug/Sava Radovanović

"Sledi Kina sa kojom imamo spoljnotrgovinsku razmenu u vrednosti od 4,7 milijardi evra, sa snažnim rastom izvoza poslednjih godina, dok nam je pre 10 godina izvoz u Kinu bio šest miliona evra", rekao je Momirović.

Prema rečima ministra, ukoliko evropske ekonomije, pre svega one najveće kao što su Nemačka i Francuska budu stagnirale, to će oboriti potencijale Srbije.

"Mi smo u prethodnoj godini bez obzira na stagnaciju nemačke privrede uspeli da obezbedimo rast između 2,4 i 2,5 odsto koji nije tako mali", rekao je Momirović.

On je dodao i da je Kina zemlja iz koje u Srbiju najverovatnije dolazi najviše investicija i da sa tom zemljom u narednom periodu očekuje snažan rast trgovinske razmene.Momirović očekuje i da će u narednom periodu ekonomski rast, kao i trend razvoja privrede Srbije biti nastavljen.

"Mi smo i u izbornoj kampanji projektovali i proklamovali kao jedan od najvažnijih ciljeva da prosečna plata za četiri do pet godina bude 1.400 evra, a penzije bi trebalo da budu oko 650 evra, i da bi to ostvarili moramo da jačamo našu ekonomiju i razvijamo trgovinu", naglasio je Momirović.

Srbija je preuzela predsedavanje organizacijom CEFTA od Crne Gore. Naša zemlja je, prema podacima Privredne komore Srbije, sa zemljama CEFTA ove godine do novembra ostvarila razmenu vrednu oko 5,4 milijarde evra.

"Svih namirnica će u ovoj godini biti dovoljno i po stabilnim cenama"

Momirović je za Tanjug izjavio da građani Srbije u 2024. nemaju razloga da brinu kada je reč o dostupnosti svih namirnica i njihovim cenama, jer se ne očekuje njihov dalji rast.

"Ne očekujem da cene namirnica više rastu, one će biti stabilne, a i  njihova dostupnost biće apsolutna kao i prethodnih godina, bez obzira na sve okolnosti", rekao je Momirović.

Prema njegovim rečima, inflacija u Srbiji će se 2024. stabilizovati na nivo ispod pet procenata i očekuje se da bude tri do četiri odsto, što je u okvirima željene stope.

Tačne procene kolika je inflacija bila u 2023, ističe ministar, znaće se polovinom januara, a predviđanja su da će ona biti ispod osam osto, tačnije oko 7,5 odsto.  

"Inflaciju u Srbiji nije izazvala naša monetarna politika. Ona je uvezena, jer ovaj rat na istoku Evrope izaziva i jedan snažan inflatoran pritisak, ali mi smo uspeli da tu priču stavimo apsolutno pod kontrolu, čak naprotiv kroz akciju Bolja cene i neke druge mere, da je oborimo ispod osam odsto", rekao je Momirović.

On je na pitanje da li je akcija "Bolja cena" pokrenuta u drugoj polovini prošle godine u kojoj je 36 proizvoda iz osnovne potrošačke korpe u više trgovinskih lanaca u Srbiji nuđeno po nižim cenama ispunila očekivanja, odgovorio potvrdno i naglasio da je ta aklcija i značajno pogurala inflaciju u Srbiji na dole.

Tanjug/MUST/Đorđe Krstić

"Mislim da smo mi u pravom trenutku reagovali sa tom akcijom, jer smo bili u situaciji kada je inflacija bila relativno visoka, a to se onda odražava na cene osnovnih životnih namirnica", rekao je on. 

Ministar je istakao i da je akcija "Bolja cena" kada je pokrenuta bila jako važna da bi se zaštitio standard građana.

"Međutim, u tom trenutku, trgovci i proizvođači su bili u jednom gardu, ali smo zajedničkim snagama uspeli da napravimo jedan sporazum i da cene 36 osnovnih životnih namirnica, među kojima su jogurt, mleko, sredstva za higijenu, pelene, voće, povrće... spustimo značajno, između 20 i 40 odsto", rekao je Momirović.

To je, kako je naglasio, značilo svakom građaninu koji vodi računa o svom novčaniku, jer, prateći tu akciju, moglo se mesečno uštedeti i nekoliko hiljada dinara.

"Ono što je još važnije u odnosu na samu akciju, to je da je nakon njenog pokretanja usledio jedan domino efekat snižavanja cena i marketi, trgovci, proizvođači počeli da se takmiče između sebe i obaraju praktično sve vrste cena, pa je dva meseca od početka akcija Bolja cena izgubila svoju važnost i trgovci su počeli da sprovode stalno i druge akcije", rekao je Momirović Tanjugu.
Prema njegovim rečima, taj domino efekat, pogurao je značajno inflaciju naniže, a to je omigućilo ljudima da mogu veći broj proizvoda da kupuju po značajno nižim cenama, što je i pravi uspeh akcije "Bolja cena".

"Jako sam ponosan na ovu akciju. Mi smo imali jedan marketinški bum kad smo je lansirali što je naravno nas izložilo političkom pritisku, ali smo uspeli da informišemo svakog građanina da može da uštedi nekoliko hiljada dinara mesečno prateći akciju, što nisu mala sredstva", rekao je on.
Momirović je objasnio da se akcija Bolja cena nastavlja i ove godine , ali u drugačijoj formaciji.
"Nije nama cilj da se kroz državnu akciju takmičimo s privatnim akcijama i da se igramo. Nama je cilj da ljudi mogu jeftinije da kupe. Znači, da imamo konkurenciju koja funkcioniše na tržištu. To se sada dešava i to značajno obara inflaciju. Mi moramo da omogućimo održivo poslovanje, kao i standard naših građana", rekao je on.

Momirović je naglasio da će država i u ovoj godini nastaviti da kontroliše cene brašna i hleba i da će takođe na snazi ostati kontrola cena nafte i naftnih derivata.

"Trudimo se da što je moguće više stvari prepustimo tržištu u skladu s najboljom evropskom ekonomskom praksom, a ove neke proizvode i dalje, da tako kažem, kontrolišemo", rekao je on.
Ministar je dodao i da Srbija i dalje ima i najjeftiniji hleb i najjeftinije brašno u Evropi .

Kada je reč o nafti i naftnim derivatima, Momirović je kazao da su na svetskom tržištu velike oscilacije kada je u pitanju cena nafte i da država  mora da obezbedi stabilnost kada je reč o snabdevanju i građana i privrede.

On je naglasio i da cilj države svakako nije da ograničava cene, jer kako kaže ta vrsta regulacije uvek izaziva dosta problema.

"Stabilan kurs dinara, inflacija, poreski sistem, stabilne cene naftnih derivata, kao i stabilna cena struje, koja je i među najnižima u Evropi, su neki od glavnih ciljeva politike Vlade Srbije i politike Aleksandra Vučića", naglasio je ministar unutrašnje i spoljne trgovine.

Tanjug/Sava Radovanović

Momirović je istakao i da je Srbija trenutno u fazi priprema za potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) i sa Egiptom, i očekuje da će u prvoj polovini ove godine oni biti potpisani, što će, kako kaže, biti velika stvar pre svega za našu poljoprivrednu proizvodnju.

Momirović je naveo da su UAE najbogatija zemlja u arapskom svetu i izuzetno moćna država, investiciono orijentisana i da ima već značajne investicije u Srbiji, među kojima su Beograd na vodi, Aldahra koja je preuzela PKB Korporaciju, kao i još neke druge investicije. 

Prema njegovim rečima i Egipat, tradicionalni prijatelj Srbije i država sa 100 miliona stanovnika, jako je važno tržište koje je kompatibilno sa našom zemljom.

"Potpisivanjem sporazuma o slobodnoj trgovini sa UAE i Egiptom, mislim da će to biti dodatan podstrek za nove investicije u Srbiji", naglasio je Momirović.

On je istakao i da sporazumi o slobodnoj trgovini nisu apstraktni već  vrlo pragmatični i konkretni dokumenti koji garantuju da će naši proizvodi biti značajno jeftiniji na tržištima sa kojima smo ga potpisali.

U Pekingu je inače polovinom oktobra 2023. u prisustvu predsednika Srbije Aleksandara Vučića i predsednika Kine Si Đinpinga potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine i koji obuhvata 10.412 proizvoda iz Srbije i 8.930 iz Kine koji će moći da se uvoze po značajno nižim carinskim tarifama.

"Sa ratifikacijom tog Sporazuma u parlamentu Kine očekujem da ćemo mi narednih godina doživeti jedan pravi izvozni bum u tu državu. Na primer,  naše vino koje je danas oporezovano sa 42 odsto, kroz nekoliko godina neće imati carine, dok će ih sve druge konkurentske zemlje u Evropi imati, to više nije mala stvar, jer mi onda u startu imamo prednost od tih 42 odsto" naglasio je Momirović.

Dodao je da će se ta prednost odnositi i na druge industrije što otvara veliku šansu za Srbiju.Ministar je pozvao sve privrednike iz Srbije da ozbiljno sagledaju ovu šansu i da kroz ovakve sporazume razvijaju svoja preduzeća.

On je naveo i da veliki broj kineskih kompanija žele da dođu ovde i da osnuju srpske firme, da iskoriste srpsku nauku i naprave srpske proizvode i  onda to izvoze u Kinu.

"Ipak, ne možemo da dozvolimo samo da nam dolaze kompanije iz Nemačke ili iz Kine i da oni ovde investiraju i prave srpske proizvode. Naravno, to je dobro, jer će se naši radnici zapošljavati, imaće veće plate, rašće naša ekonomija, ali prava stvar je da mi, kroz ovakve sporazume, stvorimo jednu poslovnu elitu i da naši ljudi razvijaju svoja preduzeća", rekao je Momirović.