Ključni faktori za više stope rasta BDP-a: U kom periodu bi Srbija mogla da dostigne "magičnu" brojku?

Komentari

Autor: Ljiljana Gradinac

26/11/2023

19:00

Ključni faktori za više stope rasta BDP-a: U kom periodu bi Srbija mogla da dostigne "magičnu" brojku? - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Strani investitori u Srbiji izneli su granicu rasta BDP-a koja je potrebna da bi se dostigla Evropska unija. Oni poručuju da postoji mogućnost da se smanji ekonomski jaz između Srbije i EU, i to ukoliko bi privredni rast bio sedam odsto godišnje, pod uslovom da rast u EU bude 2,5 odsto. Postavlja se pitanje koliko je Srbija daleko od toga i šta je potrebno da bi se dostigao rast od sedam odsto?

Rast bruto domaćeg proizvoda je u trećem tromesečju ubrzao na 3,5 odsto međugodišnje što je, kako navode u Narodnoj banci Srbije, iznad ranijih očekivanja. U Centralnoj banci navode da, imajući u vidu povoljna kretanja, sada projektuju da će privredni rast za godinu u celini iznositi oko 2,5 odsto.

Da sedam odsto rasta u ovom trenutku izgleda teško ostvarivo smatraju sagovornici Euronews Srbija, ali i ističu da na duži rok mogu da se obezbede neke održive i više stope rasta uz gravitiranje ekonomije ka onim sektorima i delatnostima koje stvaraju veću dodatu vrednosti, kao što je IT industrija.

To znači, naglašavaju, da tehnološki napredak i usvajanje novih tehnologija sistemski i na duži rok mogu da obezbede veće stope rasta.

"Da bi se dostigao taj evropski prosek, mora da u jednom dužem periodu bude konzistentnost i da se ostvaruju veće stope rasta, a mi nažalost nismo imali takav slučaj u našoj bližoj ekonomskoj istoriji", rekao je za Euronews Srbija Nikola Stakić sa Univerziteta Singidunum.

Koje su realne stope rasta?

Da bi jedna zemlja poboljšala svoje dugoročne izglede i stope rasta, kako navodi Stakić, mora strukturno da promeni privređivanje u svojoj ekonomiji.

To bi, dodaje, konkretno u našem slučaju značilo da bi morale da se još intenziviraju neke reforme, koje idu prilično sporo, kao što su reforme celolukpnog javnog sektora.

"To je jedan aspekt, drugi aspekt je poreska politika koja bi morala da se koriguje na taj način da se afirmiše kako rad tako i kapital. Nama se stope rasta zasnivaju iz građevinarstva, eventualno, nekada povoljne poljoprivredne sezone i nekih drugih prerađivačkih sektora. Industrija sama ili ekonomija mora da se transformiše na taj način da tehnološki bude naprednija nego što je u ovom tenutku", rekao je Stakić Stakić i dodao da treba govoriti o nekim realnim stopama rasta BDP-a i da je to naročito važno sada u ovim inflatornim vremenima.

Da je Srbija dosta daleko od dostizanja visokih stopa rasta smatra i ekonomista Saša Đogović. On za Euronews Srbija kaže da prvo moraju da se definišu industrijska i poljoprivredna politika da bi Srbija imala stope rasta od pet ili šest odsto.

"Kad kažem industrijska politika, to znači da se vidi u koje grane i delatnosti Srbija treba da daje podsticaje, potpuno selektivno i transparentno. Takođe, imamo dosta radno intenzivnih delatnosti koje izbacuju nižu jediničnu vrednost proizvoda i traže jeftiniju radnu snagu. Sa takvom industrijskom i uopšte privrednom strukturom, mi ne možemo da dostignemo više stope rasta“, rekao je Đogović.

On smatra da su Srbiji neophodni tehnološki jači proizvodni kapaciteti koji će izbacivati visoke jedinične vrednosti proizvodnje i koji će tražiti kvalifikovaniju i plaćeniju radnu snagu.

Dekan FEFA Milan Nedeljeković rekao je za Euronews Srbija da nije optimista da će pet odsto rasta biti dostignuto relativno brzo.

Da bi se ostvarile više stope rasta, on kaže da su potrebne velike domaće investicije u sektore koji generišu dosta visoku dodatu vrednost jer na taj način može da se ubrza privredni rast.

"Da biste to postigli, neophodno je da se mnoge stvari unapređuju. Jedan deo je vezan za stimulisanje okruženja za domaće investicije koji podrazumeva s jedne strane i potencijalna smanjivanja poreskog opterećenja, sa druge strane postojanje dovoljnog izvora kapitala, odnosno jačanje domaćeg finanijskog tržišta odakle bi došao novac za inevsticije i stvaranje još stimulutivnijeg privrednog ambijenta", rekao je Nedeljković.

On kaže da javna preduzeća generišu pritisak na budžetska davanja što smanjuje mogućnost da se novac iz budžeta koristi u investicione svrhe.

Šta može podstaći dinamiku razvoja

Uz tehnološki napredak i usvajanje novih tehnologija za koje navodi da na duži rok mogu da obezbede veće stope rasta i samim tim nadu da će se Srbija u periodu od pet do 15 godina polako približiti tom evropskom proseku, Stakić kaže da istovremeno ne treba zanemarivati one sektore privređivanja koji su Srbiji neophodni i ekonomski i strateški, kao što je poljoprivreda.

"Mi smo pre svega poljoprivredna zemlja i tu postoji toliko prostora za napredak u tehnološkom smislu. Prosečni prinosi u našoj zemlji nekoliko su puta manji od nekih drugih zemalja koje nemaju komparativne prednosti", rekao je Stakić.

Navodeći da Srbija nema definisanu pojoprivrednu politiku i da se mere u agraru donose ad hok, Đogović kaže da je nephodno da se popravi stočni fond, tako da bi Srbija umesto da uvozi, mogla da izvozi meso i mesne prerađevine u većoj meri.

"Poentu treba baciti na idustriju, na razvijenije industrijske kapacitete i na selektivne podsticaje tehnoški zahtevnije proizvodnje nego što je to do sada slučaj. Treba težiti javno-privatnim partnerstvima na tom polju. Sve to treba da prati i tend zelene tranzicije, u smislu energetske tranzicije ka obnovljivim izvorima energije i u tom smislu se neke aktivnosti preduzimaju“, rekao je Đogović.

Sledeći aspekt je, kaže on, regionalno ekonomsko povezivanje, prvo saobraćajno.

"Građevinarstvo, turizam, namenska industrija, zajednički nastupi na trećim tržistima i brisanje određenih administrativnih prepreka u međusobnoj saradnji, zajedničke investicije, sve to može podstaći privrednu dinamiku Srbije, ali i celog regiona na mnoge veće stope privrednog rasta“, smatra Đogović.

Uz stimulisanje investicija i razvoj onih sektora koji generišu visoku dodatu vrednost, Nedeljković kaže da je jedan od ključnih segmenata vezan za razvoj nauke i obrazovanja.

"Tu imamo neke pomake, ali postoji značajan prostor za osavremenjivanje programa u obrazovanju. Ulaganje u nauku je treći ključan elemenat da bismo mogli da ubrzavamo privredni rast", rekao je Nedeljković.