Igre 
"Trenutak za smanjenje kamatnih stopa nije blizu": Do kada bi one mogle da miruju i kada će krenuti u "rikverc"
Komentari13/11/2023
-21:30
Evropska centralna banka nedavno je ponovo odlučila da zadrži referentne kamatne stope na 4,5 odsto. Istovremeno, Američka centralna banka FED odlučila se na isti potez pa je zadržala referentnu kamatnu stopu u rasponu između 5,25 i 5,5 odsto, na nivou na kome se nalazi od jula. I Izvršni odbor Narodne banke Srbije je pre nekoliko dana odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,50 odsto nakon nekoliko meseci "predaha" u monetarnom zatezanju. Takve odluke centralnih banaka otvorile su pitanje koliko će da traje to "mirovanje" kamatnih stopa i da li se i kada može očekivati njihovo smanjivanje.
Iako ističu da je to teško prognozirati, sagovornici Euronews Srbija kažu da trenutak kada bi kamatne stope mogle da krenu u "rikverc" nije blizu, da nije došlo do preokreta u trendu i da se na poslednje odluke centralnih banaka može više gledati kao na pauzu u monetarnom zatezanju.
Podsećaju da centralne banke nisu isključile i dodatna zaoštravanja ukoliko bude postojala potreba za tim.
"Ne vidim da iko ozbiljno razmatra da popušta još uvek sa svim prisutnim i globalnim rizicima, kretanjem cene nafte i troškovnim pritiscima. To prosto nije tema za sada. Očigledno je da će tako biti do kraja ove godine i verovatno i u prvoj polovini naredne", rekao je za Euronews Srbija profesor Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije.
Koliko će da traje period "mirovanja" kamatnih stopa teško da može da se previdi, ali Grubišić navodi da se u dogledno vreme ne mođe očekivati njihovo smanjenje.
"To ne može niko da kaže, a nije blizu taj trenutak. Nije došlo do preokreta u trendu, ovo možemo da gledamo kao na pauzu. Pitanje koje se postavlja i pred analitičare i pred centralne banke jeste da li podići kamatne stope ili ostaviti na ovom nivou, ali ne vidim da iko ozbiljno razmatara popuštanje. To prosto nije tema za sada. Očigledno je da će tako biti do kraja ove godine i verovatno i u prvom polovini naredne", rekao je Grubišić.
To što se, dodaje, naslućuje da bi do "popuštanja" moglo da dođe u drugoj polovini naredne godine je ipak predaleko.
Povezane vesti
"Ne znamo šta će se u međuvremenu novo dešavati, živimo u neizvesnim vremenima. Samo je pitanje da li pauza ili dalje podizanje. Ovo je sad neka privremena pauza, ne očekujem da će se referentne kamatne stope spustiti u dogledno vreme", rekao je Grubišić.
Da nije blizu vreme smanjenja kamatnih stopa smatra i profesor Univerziteta Singidunum Nikola Stakić.
Stakić za Euronews Srbija kaže da su uglavnom sve centralne banke poslednja dva sastanka uglavnom donosile odluke o nepromenjenoj referentnoj kamatnoj stopi jer se procenilo da bi bili veći negativni efekti daljeg monetranog zatezanja.
"S druge strane, moraju i dalje da se sagledaju efekti prethodnog zatezanja. Te odluke monetarne politike imaju jedan zakasneli ili odloženi efekat, nekada od šest do 12 meseci. Praktično, treba da vidimo do kraja ove godine kakvi će biti efekti tih zatezanja koji su bili do leta ove godine", objašnjava Stakić.
Popuštanje inflacije dobar signal
Evropska centralna banka je nedavno saopštila da je septembarska inflacija značajno opala, delimično i zbog baznog efekta, a da se protekla povećanja kamatnih stopa i dalje značajno prenose na uslove finansiranja. Na taj način se smanjuje potražnja i pomaže u smanjenju inflacije.
Upravni odbor ECB smatra da su ključne kamatne stope na nivoima koji će, ako dovoljno dugo budu visoki, značajno doprineti željenom obaranju inflacije na dva odsto. Predsednik FED Džerom Pauel je, međutim, početkom novembra izjavio da će smanjenje inflacije u SAD na dva odsto potrajati duže vreme.
Stakić kaže da je dobar signal što inflacija polako popušta kako u Americi i evrozoni, tako i u Srbiji.
Povezane vesti
"Verovatno kada centralne banke procene da neće više biti nekih dodatnih geoplitičkih ili ekonomskih šokova, ukoliko se sve vrati u normalu, možemo da se nadamo nekom labavljenju monetrane politike možda od polovine sledeće godine", rekao je on.
I Stakić smatra da će spuštanje inflacije ići mnogo sporije u predstojećem periodu, navodeći da će inflacija biti "pobeđena" u Evropi i Americi kada se vrati u predviđeni koridor u normalnim ekonomskim uslovima, što je negde oko 2 odsto.
"Sporije ide to prilagođavanje na niže. Lakše je bilo smanjiti stopu inflacije sa tih nekih visokih stopa na trenutne stope. Da bi se to desilo, moraju da se sagledaju svi činioci, ne smemo da imamo problem u lancima snabdevanja, ne smemo da imamo neke dalje geopolitičke turbulencije, moralo bi da se deeskalira situacija između Rusije i Ukrajine jer ona utiče na cene brojnih robnih artikala kojima se trguje na robnim berzama. Tek kad se vratimo u jedno mirnodopsko stanje, možemo da fazno očekujemo da se inflacija vrati na nivo do dva odsto. U našem slučaju je nešto drugačije jer NBS zvanično propisuje taj ciljani koridor inflacije tri odsto, plus-minut 1,5 odsto, gornja granica može da ide sve do 4,5 odsto", rekao je Stakić.
On veruje da inflacija može da se spusti na 4,5 odsto do polovine iduće godine.
Grubišić kaže da su uzroci inflacije i strukturne prirode, sa troškovne strane i prevelike količine novca u opticaju.
"Te neke stvari na svetskom tržištu mogu i same od sebe da se smire u smislu uticaja. Moglo bi i krajem naredne godine da se inflacija približi tim ciljanim koridorima koji imaju centralne banke i u Evropi i u Srbiji, ali ne pre kraja sledeće godine", rekao je Grubišić.
Stakić smatra da s obzirom na trenutni nivo inflacije, možda već od drugog kvartala može da se desi neko popuštanje monetarne politike, verovatno i u Srbiji.
"Kod nas je ipak specfična situacija jer moramo da sagledamo i neke druge faktore, mi smo ipak i u predizbornoj kampanji, imamo tu određene odluke koje su inflatornog tipa, ona neselektivna davanja, povećanje akciza, poskupljenje energenata. Moraćemo da vidimo i kako će se i to odraziti u mesecima pred nama. Za sad situacija stoji tako da cene rastu, ali rastu nekim sporijim tempom nego što je to bilo do pre nekoliko meseci", rekao je Stakić.
On dodaje da se cene zasigurno neće vratiti na staro ali da je i ovo donekle uspeh - da ako već rastu, da se malo obuzda taj rast.
"Ipak, neke dugoročne efekte možemo da sagledamo tek tamo negde od marta, krajem prvog kvartala pod pretpostavkom da ne bude nekih novih sistemskih šokova, da li geopolitičkog ili ekonomskog tipa", rekao je Stakić.
Komentari (0)