Igre 
MMF objavio nova ekonomska predviđanja za Evropu: Može li sukob na Bliskom istoku da podstakne inflaciju?
Komentari08/11/2023
-19:25
Dok se centralne banke bore da spuste inflaciju, konflikt na Bliskom istoku između Izraela i Hamasa mogao bi da dovede do njenog rasta, upozorava Međunarodni monetarni fond (MMF).
Alfred Kamer, direktor Evropskog odeljenja MMF-a je tokom konferencije za medije u Briselu povodom predstavljanja novog izveštaja "Regionalni ekonomski izgledi za Evropu" ukazao da je konflikt između Izraela i Hamasa već je uticao na cene energenata, što bi moglo i generalno da poveća inflaciju u Evropi. On je rekao da je inicijalni uticaj na cene nafte je sada potpuno preokrenut, a da je cena prirodnog gasa porasla za deset posto.
"Konflikt je do sada imao ograničen uticaj na cene u evropskim ekonomijama, a dalji uticaj zavisiće od njegovog trajanja i intenziteta. Ako se ovako i nastavi, njegov uticaj na Evropu ostaće ograničen. Što se tiče cena energenata, neke cene su porasle, ali ne drastično", rekao je direktor Evropskog odeljenja MMF-a za Euronews.
U trenutku objavljivanja ovog teksta, 8. novembra, cena brent sirove nafte pala je na 81,53 dolara po barelu, dok je američka sirova nafta sada na 77,17 dolara po barelu, odnosno na najnižem nivou još od 24. jula ove godine. Poređenja radi, u trenutku kada je izbio rat u Ukrajini, cena ovih energenata je iznosila 100 dolara po barelu.
Investitori stoga pažljivo prate cene, zbog mogućeg uticaja potencijalnog rasta cena nafte na borbu protiv inflacije.
Mali rast u 2023. i slabašan oporavak u 2024.
Tokom sastanka u Briselu, Kramer je takođe govorio o mogućnosti tehničke recesije u evrozoni.
"Mi ne predviđamo recesiju u evrozoni u našim projekcijama. Vidimo spori rast tokom 2023. i slabašan oporavak 2024", izjavio je on.
Povezane vesti
Takođe je primetio da je kontinent prevazišao pandemiju kovida 19 i energetski šok izazvan ratom u Ukrajini bolje nego što je očekivano.
"Rast se ove godine usporava, delimično zbog toga što su centralne banke podigle kamatne stope u borbi protiv visoke inflacije izazvane naglim rastom cena energije i hrane. Na polju inflacije postignut je uspeh i većina Evrope ne bi trebalo da padne u recesiju", izjavio je Kamer.
AP/Jose Luis Magana
On je dodao da ekonomski rast usporava geoekonomska fragmentacija i visoka cena energenata.
"To je samo dodatak ranijim usporivačima kao što su niski rast produktivnosti i starenje radne snage. Zelena i digitalna tranzicija predstavljaju dodatne izazove. Sve to dolazi nakon što su se istrošili postojeći fiskalni baferi", dodaje Kamer.
Regionalni ekonomski izgledi za Evropu
Ovi izazovi glavna su tema novog izveštaja MMF-a "Regionalni ekonomski izgledi za Evropu", objavljenih danas.
"Dolazi do postepenog opadanja inflacije. Očekuje se da će se rast u regionu sveukupno usporiti na 1,3 posto u 2023. sa 2,7 posto prošle godine i porasti na 1,5 procenata u 2024. Unutar naprednih evropskih zemalja, ekonomije orijentisane na usluge će se oporaviti brže od onih sa relativno većim proizvodnim sektorima, koje se suočavaju sa niskom potražnjom spolja i izloženije su visokim cenama energenata", navodi se u izveštaju MMF-a.
Slično tome, izveštaj navodi da će ekonomija tražišta u usponu imati blaži oporavak 2024. godine. Ipak, razmere oporavka variraće od zemlje do zemlje, u zavisnosti od energetskog intenziteta proizvodnje, orijentacije uslužnog sektora i, posebno za najistočnije zemlje, poremećaja trgovinskih odnosa sa Rusijom.
Povezane vesti
Izveštaj takođe naglašava da se monetarna politika približava kraju ciklusa zaoštravanja i da se predviđa umerena fiskalna konsolidacija za 2023. godinu, koja će se nastaviti 2024. godine.
"Iako je snažna američka ekonomija važan oslonac za svetsku potražnju, slabija aktivnost u Kini, dodatni rast cena robe i materijalizacija rizika finansijske stabilnosti su značajna pretnja rastu. Oštrija monetarna politika podigla je cene kredita i oslabila domaćinstva i bilanse korporativnih nekretnina. Iako su bankarski baferi vitalni, mogli bi ih opteretiti iznenadni nepovoljni scenariji", navodi se u njihovom izveštaju.
Štaviše, MMF poručuje da će projektovani oporavak realnih prihoda i "još uvek jaka tržišta rada" usporiti tempo dezinflacije – i da se za većinu zemalja ne očekuje da će dostići ciljeve inflacije pre 2025.
"Održiv rast nominalnih plata iznad stope rasta inflacije i produktivnosti je ključni rizik za dezinflaciju, posebno u evropskim tržišnim ekonomijama u razvoju. Inflacija bi mogla da se učvrsti, što bi zahtevalo dodatno pooštravanje politike i potencijalno dovelo do stagflacije", takođe se ističe u izveštaju.
Komentari (0)