Raste prodaja novih automobila, Ćorović: Do kraja godine očekujemo i do 25.500 novoregistrovanih vozila

Prodaja novih automobila u Srbiji, u odnosu na septembar 2022. godine, porasla je za šest odsto, ali je taj broj manji za 16 odsto u odnosu na period pre pandemije kovida, izjavio je danas generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Boris Ćorović.

Ćorović je, na prvoj konferenciji Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova, naglasio da su očekivanja da će do kraja ove godine broj novoregistrovanih automobila iznositi 25.500. Upoređujući podatke sa zemljama EU, on je istakao da je njihovo tržište za godinu dana doživelo rast od 17 odsto, a da je za 30 odsto manje u odnosu na period pre pandemije.

Primera radi, naveo je Ćorović, najveću ekspanzuju novoregistrovanih vozila imali smo 2007. godine i taj broj je iznosi 51.295 vozila, a 2019. godine je bilo 29.513 novoregistrovanih. Kada su u pitanju vrste goriva automobila u Srbiji, on je rekao da je broj benzinaca 54 odsto, hibrida 22 procenta, dizel vozila 19 odsto, ostalih četiri odsto, dok je broj električnih automobila jedan odsto.

Ćorović je naveo da je procena da u našoj zemlji ima ukupno 1.700 električnih vozila, ali da to ne treba da nas razočara, pošto je pre samo četiri godine broj prodatih električnih automobila bio na nivou statističke greške.

profimedia

"Ni jedna država nije uspela da omasovi proces elektrifikacije bez subvencija za kupovinu, mera i podsticaja", naglasio je on.

Kazao je da Srbija ima tri punjača za električna vozila na 100.000 stanovnika, dok u EU prednjači Noverška sa 538, Holandija sa 279 i Slovenija sa 92 punjača. Naveo je i da u EU prednjači broj hibridnih vozila.

"Broj hibrida u EU je 35 odsto, benzinaca 34 procenta, električnih vozila 15 procenata, dizela 13 odsto i ostalih tri odsto", rekao je Ćorović.

"Automobili su najsloženiji potrošački proizvod na tržištu"

Predsednica Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Aleksandra Đurđević, navela je podatak da je u 2023. godini došlo do rasta učešća električnih automobila na tržištu EU, kojih je 12 odsto. Ona je istakla da automobili predstavljaju najsloženiji potrošački proizvod na tržištu, i da je mnogo faktora koji utiču na oblikovanje cene.

Takođe, navela je da su trendovi u razvoju automobilske industrije elektrifikacija, autonomna vožnja, povezanost vozila i drugi.

profimedia

Član upravnog odbora Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Jelena Janićijević, govorila je o motociklima i istakla da ne postoji velika stitistika, pošto se toj temi ne pristupa na pravi način. Kako je rekla, pandemija kovoda nije zaustavila rast novoregistrovanih motocikala u Srbiji.

"Porast broja zahteva za vozačku dozvolu A kategorije od 30 odsto dešava se svake godine. Više od 53.000 registrovanih motocikala je na teritoriji Srbije, od toga u poslednjih pet godina 7.000", rekla je Janićijević.

Kako je kazala, najprodavaniji model motocikla ima cenu 1.900 evra, a prvi sledeći 23.000. "Među brendovima prednjače Jamaha, Honda, Fuego, BMW i Benelli", navela je ona.

Više od 80 odsto polovnjaka uvezenih 2023. starija od 10 godina

U prvih devet meseci tekuće godine u Srbiju je uvezeno oko 90.000 polovnih automobila, a po strukturi dominiraju euro 3 i 4 izduvne norme, a više od 80 odsto uvoza čine automobili stariji od 10 godina, izjavio je Ćorović.

Ćorović je naglasio da broj polovnih automobila u Srbiji iznosi 83 odsto. Petar Veličković sa internet portala "Polovni automobili" je istakao da su ovi podaci izneseni na današnjem događaju korisni za sve zainteresovane strane u auto industriji.

"Dobili smo apsolutni presek tržišta novih automobila. To možemo da uporedimo i sa tržištem polovnjaka koji su prema našim podacima dijametralno suprotni od tržišta novih vozila. Kupci polovnjaka dominantno kupuju dizel motore. Primećujemo da konstantno raste broj hibridnih vozila", rekao je Veličković za Tanjug.

Svi zajedno bi trebalo da se bavimo ukidanjem uvoza euro 3 i 4 standarda, što je i najavljeno za početak sledeće godine, istakao je on.

"Moramo imati obzira i prema kupovnoj moći potrošača i koliko on može da plati. Treba naći prioritete na kojima ćemo zajedno raditi u narednom periodu", rekao je Veličković.